Konferencija „Bilateralni odnosi Srbije i Hrvatske – ka novoj dinamici“: Dačić – Otvorena pitanja se ne mogu rešiti ako ne počne da se gradi dogovor o budućnosti

Ministar spoljih poslova Ivica Dačić je u snimljenoj izjavi istakao je da su ukupni odnosi Srbije i Hrvatske značajno opretrećeni različitostima koji nažalost kontinuirano dobijaju više pažnje od sličnosti.

Dodao je da je pitanje da li će dve zemlje ostati utvrđene na tim pozicijama verujući u različitosti ili će biti uloženi napori u redefinisanje saradnje i odnosa.

Dačić je rekao da su Srbija i Hrvatska zbog akcentovanja različitosti spojene više slabostima nego preko potrebnom snagom.

Dodao je da je za budućnost odnosa potreban novi politički narativ i istakao da se ne mogu rešiti otvorena pitanja iz prošlosti ukoliko ne počne da se gradimo dogovor o budućnosti.

Dačić je rekao da revitalizaciju odnosa Beograda i Zagreba iniciraju i manjinske zajednice, srpska u Hrvatskoj i hrvatska u Srbiji, i ocenio da one imaju transformartivnu državnih politika dvdva suseda.

On je ukazao da o unapređenju položaja hrvatske nacionalne manjine u Srbiji govori i izbor Tomislava Žigmanova na mesto ministra za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog.

Tim potezom, naglasio je Dačić, Srbija je pokazala da manjinska pitanja igraju važnu ulogu Srbije na evropskom putu i dodao da će Srbija moći da računa podršku Hrvatske na tom putu.

Dačić je rekao da je Srbiju obradovao ulazak Hrvatske u šengensku zonu i dodao da se nada da ćemo se uskoro zajedno zajedno radovati uspesima Srbije na putu ka evropskoj porodici.

Istakao je da odnos srpskog i hrvatskog naroda iznad političkih odnosa dve zemlje, i istakao da bi tome kao inspiracija trebalo da posluži uspešna saradnja Novaka Đokovića i Gorana Ivaniševića.

Dačić je rekao da su glavne smernice za dalju saradnju Srbije i Hrvatske dogovori predsednika Srbije Aleksandra Vučića i premijera Hrvatske Andreja Plenkovića o tome da je potrebno da se prevaziđu ozbiljna pitanja iz prošlosti, „bez namere da prevaspitavamo jedni druge“.

On je ukazao da postoje „bolne teme“ iz prošlosti, dodajući da „Hrvati često ističu pitanja devedesetih godina“, a da Srbi ističu „genocid nad Srbima u Nezavisnoj Državi Hrvatskoj“.

Dačić je rekao da postoje i komisije za nestala lica, ratne zločine i pitanje imovine i sukcesije, ali da postoje i pitanja koje se tiču sadašnjosti i budućnosti kao što je infrastrukturna povezanost dveju zemalja.

Ministar spoljnih i evropskih poslova Hrvatske Gordan Grlić Radman rekao je da je Hrvastka spremna na konstruktivan dijalog sa Srbijom, i o tome kako dalje, i naglasio da je Hrvatska nakon 30 godina ostvarila sve svoje strateške ciljeve i spoljnopolitičke prioritete.

Grlić Radman je u video obraćanju rekao da Hrvatska želi da ima dobre odnose sa svojim susedima i da joj je u interesu stabilnost regiona.

On je naveo da je to Hrvatkoj važno jer ona deli evropske vrednosti, vladavinu prava i sve vrednosti koje proističu iz Povelje Ujedninjenih nacija, i da želi da svoja iskustva po tim pitanjima preense i svojim susedima koji žele da ostvare evropsku perspektivu.

Grlić Radman je istakao da je zbog nastavka saradnje ne mogu zatvoriti oči na tragični raspad bivše države, pretvarati se da se ništa nije dogodilo, ali da time ne bi trebalo opterećivati dalje korake u saradnji.

On je rekao da je to činjenica, „nešto sveže u našim životima“, i istakao da se mora pronaći zajednički jezik i suočiti se s prošlošću i stvoriti „koliko-toliko imati određeni pogled koja su dovela do raspada bivše države i svu agresiju i tragiku tokom tog raspada“.

Grlić Radman je naglasio da je za Hrvatsku prioritet pitanje nestalih osoba tokom rata i naveo da Hrvatska traži još 1.816 nestalih svojih građana.

On je rekao da je pitanje manjina veoma važno i podsetio da je Milorad Pupovac član vladajuće kolacije što je primer kako Hrvatska rešava pitanje položaj nacionalnih manjina.

Grlić Radman je rekao da Hrvatska podržava evropski put Srbije i da su joj u interesu evrointegracije svih zemalja u regionu.

On je rekao da Hrvatska razume kompleksni proces pristupnih pregovara koje je već prošla i dodao da je Hrvatska spremna da pomogne Srbiji u tom smislu.

Grlić Radman je istakao da su za Hrvatsku izrazito značajna pitanja vladavine prava u okviru Poglavlja 23 u pregorima sa EU i naglasio da tu očekuju napredak.

Dodao je da ima otvorenih pitanja u oblasti ratnih zločina i obeštećenja hrvatskih logoraša koji su propatili zatočeni u logorima u Stajićevu, Sremskoj Mitrovici, Begejcima i Nišu.

Grlić Radman je rekao da se to nije dogodilo pre 100 godina i da se sa tim treba suočiti, jer je pitanje ljudskih prava univerzalno i da se mora pokazati spremnost da se ona reše.

On je rekao da Hrvatskoj nije potrebno da se takmiči sa bilo kim, da joj je interesu da se smanje tenzije, da narativ bude pomirljiv i da upućuje na dobrosusedske odnose.

Ministarka za evropske integracije Srbje Tanja Miščević rekla je da već tri finansijske perspektive, odnosno tri sedmogodišnja perioda. dve zemje imaju veoma uspešnu prekograničnu saradnju.

Rekla je da je ta saradnja najznačajnija za građana jer su oni mogli da osete koristi od te saradnje.

Miščević je ukazala da je u poslednjih sedam godina 70 do 80 miliona evra uloženo u lokalne samouprave, nevladine organizacije i transport, zahvaljući čemu je desetine hiljade građana počelo da sarađuje ne čekajući unapređenje odnosa među državama.

Ministar za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog Tomislav Žigmanov rekao je da direktna poseldica novih nastojanja na relaksiranju odnosa Srbije i Hrvatske „značajno destigmatizovanje negativnih oznaka hrvatske zajednice u Srbiji“.

On je ocenio da se broj i vrsta negativnih napisa radikalno smanjuju u javnosti, da se smanjio i broj oznaka koje negativno idu uz Hrvate, kao što je „ustaše“.

Žigmanov dodao da se građani hrvatske nacionalnosti daleko slobodnije i hrabrije ulaze u prostor javnosti i traže svoja prava i sigurniji su u institucije.

On je rekao da hrvatska zajednica očekuje integraciju u politički sistem i na lokalu i dodao da ne treba zaboraviti da Hrvati ne učestvuju u demokratskoj participaciji na lokalnom nivou.

Žigmanov je rekao da bi, kada je u pitanju zapošljavanje, trebalo otvoriti značajnije i javni sektor za Hrvate i povećati njihovu zastupljenost u javnoj upravi.

On je rekao da je hrvatska zajednica u Srbiji i dalje „visoko stigmatizovana“ i da u području ostvarivanja prava zbog nesigurnosti i straha postoje „određeni deficiti.

Konferenciju „Bilateralni odnosi Srbije i Hrvatske – ka novoj dinamici“ organizovale su Centar za spoljnu politiku i Fondacija „Hans Zajdel“.