Kongresmeni traže jači angažman SAD na Balkanu zbog krize u Ukrajini

Pismo koje je potpisalo 19 američkih kongresmena na Tviteru je objavila članica Predstavničkog doma Dina Tajtus koja je inicijator ovog zahteva. Potpisnici pozivaju Bajdenovu administraciju da u jeku „nelegalne invazije Rusije na Ukrajinu“ udvostruči napore ka konsolidaciji demokratije i promociji integracije Zapadnog Balkana u Zapadnu Evropu.

As the world watches Russia’s unlawful invasion of Ukraine unfold, it is more important than ever for the U.S. to deepen its engagement in the Balkans. Today I led a letter with my colleagues urging @StateDept to demonstrate our readiness to support democratic values abroad. pic.twitter.com/c0FVz7iEYI

— Dina Titus (@repdinatitus) March 4, 2022

,,Puna integracija Zapadnog Balkana u transatlantsku zajednicu trebalo bi da bude prioritet za Sjedinjene Države, dok nastojimo da učvrstimo savezništva širom Evrope i suprostavimo se širenju i uticaju autokratskih režima, uključujući uticaj Rusije i Kine”, navodi se u pismu.

Kongresmeni SAD posebno su istakli zabrinutost za Bosnu i Hercegovinu podsećajući na ranije tenzije u BiH, zbog kojih su i SAD pokrenule sankcije protiv pojedinaca u Federaciji među kojima je član Predsedništva BiH Milorad Dodik, ali i ukazali na nedemokratske tendencije u Srbiji.

,,Sredinom januara, Visoki komesar UN za ljudska prava i kancelarija OEBS-a u Bosni i Hercegovini izrazili su zabrinutost da bi postupci i retorika koji preovlađuju u Srbiji i BiH, a kojom se veličaju osuđeni ratni zločinci, mogli da izazovu obnovu nasilja. Konkretno, pretnja lidera bosanskih Srba Milorada Dodika da će povući Republiku Srpsku iz državnih institucija predstavlja veliku opasnost za Dejtonski sporazum i održivost BiH kao države. Mlada demokratija Srbije nastavlja da se bori sa izazovima slabe podele vlasti, neravnomerne političke zastupljenosti i polarizovanim medijima. Nerešeni odnosi Srbije i Kosova ugrožavaju stabilnost šireg regiona i zahtevaju momentalnu pažnju’’, navedeno je u pismu.

Kongresmeni koji su potpisali pismo smatraju da uticaj Moskve i Pekinga na Zapadnom Balkanu preti da poništi godine međunarodnog rada na podršsci otpornim demokratijama i dodaju da „oklevanje pojedinih članica EU da prime nove članove samo podstiče evro-skepticizam širom regiona“, zbog čega zahtevaju jaču ulogu SAD.

,,Verujemo da SAD moraju da pošalju snažan signal Zapadnom Balkanu i ostatku sveta da su spremne da snažno podrže demokratske vrednosti i promovišu ulogu regiona kao strateškog partnera u transatlantskim odnosima”, navode članovi Kongresa, izdvajajući pet tačaka na koje bi Amerika trebalo da se fokusira: povećanje investicija i regionalne integracije, podrška proširenju Evropske unije, promocija dijaloga Kosova i Srbije. Četvrta tačka odnosi se na Bosnu i Hercegovinu, a peta na pomoć demokratizaciji regiona.

Potpisnici ovog pisma su članovi Kongresa Dina Titus, Bred Šnajder, Adrijano Espilat, Džim Kosta, Edi Bernis Džonson, Huan Vargas, Dejvid Prajs, Riči Tores, Džejms MekGavern, Ted Liju, Emanuel Klever, Albio Sires, Džozep Morel, Mark Vizi, Tom Malinovski, Dejvid Ciclin, Džerald Konoli, Šila Šerfilus MekKormik, kao i kongresmen Vilijam Kiting koji je i predsedavajući subkomiteta za Evropu, energiju i životnu sredinu,

Zanimiljvo je što među ovim kongresmenima, koji traže jače prisustvo SAD na Zapadnom Balkanu ima i onih koji su pre nekoliko meseci potpisali pismo u kome se od predsednika SAD Džozefa Bajdena tražili sankcije za Srbiju, ali i onih koji su početkom februara ove godine, kao svojevrstan odgovor na prethodne kritike Srbiji i predsedniku Aleksandru Vučiću, uputili pismo podrške Srbiji kojim se hvalio ambasador Srbije u SAD Marko Đurić.

Naime, među potpisnicima novog pisma su Riči Tores, Dejvid Sislin, Džim Kosta i Džejms MekGovern, koji su Bajdenu ukazali da je Vučić „produbio korupciju i vrši pritisak na medije“, ali tu su i Bred Šnajder, Ted Liju, Emanuel Klever, od kojih su neki i članovi Srpskog kokusa u Predstavničkom domu SAD, za koje je Đurić naveo da su „prijatelji Srbije“ koji su „podigli svoj glas u korist Srbije i jačanja odnosa između dve zemlje“.