Konstruisane afere za linč opozicionih kandidata

Kad je reč  o famoznom novom DOS-u i građanskoj i desnoj opoziciji udruženoj na jednoj listi – tu po svim informacijama Danasa Jeremić dosad nije imao mnogo uspeha. Maksimum koji je u poluprivatnim razgovorima dogovoren jeste pakt o nenapadanju u slučaju Jeremićeve predsedničke kandidature, što je daleko od DOS-ovog autobusa sa liderima 18 stranaka koji je u kampanji u septembru 2000. obilazio Srbiju.

A Jeremićev rejting – i po Novoj srpskoj političkoj misli Đorđa Vukadinovića, i po Ipsos stratedžik marketingu Srđana Bogosavljevića, za predsedničke izbore je između 14 i 20 odsto. U ovom drugom slučaju ako se ne meri popularnost Ivice Dačića. To je mnogo daleko od Koštuničinih 58 odsto pred izbore 2000, ali ima i danas insajdera iz DOS koji će tvrditi da je on u julu te godine imao šest odsto podrške i da je kampanja ta koja ga je katapultirala. Koštunica je inače vodio svoju kampanju nezavisno od DOS, a zajedno su nastupili samo na završnim konvencijama.

I zato se u sprečavanju katapultiranja Jeremića, koji se nije izjasnio da li ulazi u predsedničku trku ili ne (Koštunica je posle mnogo premišljanja prihvatio u avgustu, dva meseca pre izbora), može tražiti motiv konstruisanja afere „Topčider“. U prvoj fazi tog konstruisanja osnovnu postavku izvodi tabloid Informer, koji je glavni „pokretač“ programa na TV Pink, da bi u drugoj fazi, dozu ozbiljnosti priči dodali državni organi svojim istupima, u ovom slučaju saopštenje premijera Vučića da je prihvatio inicijativu porodica i advokata da se osnuje nova komisija za Topčider.

U Informeru i na Pinku dovođenje Jeremića u vezu sa istragom smrti gardista u Topčideru odvija se po vrlo sličnom scenariju, kao što je to bio slučaj sa aferom „pištolj“ i zaštitnikom građana Sašom Jankovićem. Da li delimično i zbog te afere Janković, takođe mogući predsednički kandidat, ima u pomenutim istraživanjima nizak rejting – po Ipsosu od 7 do 9, a po NSPM 3,3 odsto? Sasvim je moguće da su upravo zbog toga kreatori afere „pištolj“ primenili gotovo isti medijsko-istražni-spin za „Topčider“. U oba slučaja uočljiv je nedostatak jasnog povoda da se baš u tom momentu javnosti skreće pažnja na istragu relativno davnog tragičnog događaja. U oba slučaja radi se o smrti mladih ljudi, njihovim zauvek unesrećenim porodicama i jakim emocijama i empatijom kojima se na to reaguje.

Ipak, postoje i određene razlike. U slučaju samoubistva Jankovićevog druga iz studentskih dana Predraga Gojkovića reč je o slučaju dotle nepoznatom široj javnosti. O tome su govorili radikali 2007 (u to vreme su, usled haškog odsustva Vojislava Šešelja, tu stranku vodili Tomislav Nikolić i Vučić) u raspravi u Skupštini, prilikom Jankovićevog izbora za ombudsmana. Međutim, njihovi navodi o Gojkovićevom samoubistvu bili su vrlo šturi i potpuno ispod „radara“ javnosti – radikali su se više fokusirali na Jankovićevu funkciju u Ministarstvu za sport i omladinu do 2000.

Slučaj „Topčider“, međutim, od početka je imao visok politički profil u javnosti – i vojna i državna komisija vodile su svoje istrage o tom slučaju. Jedna od medijskih verzija je glasila da se gardisti Dražen Milovanović i Dragan Jakovljević nisu međusobno poubijali, već da ih je likvidirala treća osoba, zato što su videli da se u vojnom objektu „Karaš“ skriva haški begunac Ratko Mladić. Prema zvaničnoj verziji Tužilaštva za ratne zločine, nakon Mladićevog hapšenja 2011, on se do 2002. krio povremeno u vojnim objektima, a o njemu su brinula i vojna lica i njihove porodice (suđenje takozvanim „Mladićevim jatacima“) da bi od juna 2002. bio u selu Ljuba kod Sremske Mitrovica. U januaru 2006. prešao je u Malu Moštanicu kod Beograda, a od aprila 2007. u Lazarevo kod rođaka Branka Mladića, gde je konačno i uhapšen. Gardisti su stradali kod kasarne u Topčideru 5. oktobra 2004, a prema najnovijoj verziji tabloida Informer od petka, njih su likvidirali strani vojnici – NATO lovci, koji su tragali za Mladićem i Karadžićem.

 Vuk Jeremić je u to vreme civilno služio vojni rok u kabinetu predsednika Srbije Borisa Tadića, koji mu je bio profesor psihologije u srednjoj školi, i pokušao je, tvrdi Informer, to da zataška. Kako, to se ne razrađuje, sem što je cela afera aktivirana otkrićem da je tadašnjem načelniku Generalštaba Branku Krgi upravo Vuk Jeremić, kasnije šef diplomatije Srbije, javio za pogibiju gardista. Ali do tog „otkrića“ došlo se baš sad, mada se tema ubistva gardista ritualno otvara u medijima prilikom svake godišnjice njihove pogibije, pri čemu je i ranijih godina bilo najava o važnosti Krginog svedočenja. Zastupnica porodica ubijenih gardista Olgica Batić, koja je, mora se i to pomenuti, bila poslanica na listi SNS, i 2014. je izjavljivala da je Krga ključni svedok za smrt gardista. Te da novo svetlo na istragu baca iskaz Mladića, koji je označio Krgu kao čoveka koji ima ključne informacije. Ali, uprkos pozivanju na zapisnik Mladićevog iskaza, nije rasvetljeno da li se Mladić 5. oktobra 2004. krio u objektu „Karaš“. Sam Krga tvrdi da u to vreme nije bio u zemlji. Time se od oktobra 2014. do novembra 2016. mediji ne bave, provladini poput Informera i Pinka takođe. Ali, imajući u vidu koliko je meseci trajala afera „pištolj“, „Topčider“ će se tek nastavljati, sem možda ako Jeremić ne odustane od kandidature.

Jeremić na saslušanje u SBPOK

Vuk Jeremić danas je bio u SBPOK i davao izjavu povodom slučaja ubistva gardista na Topčideru. On je objavio juče na Tviteru da je u svojstvu građanina pozvan da dođe u prostorije SBPOK radi prikupljanja obaveštenja. Jeremić je na Tviteru objavio i da se posle četiri godine vratio iz Njujorka za stalno u Beograd. Poziv u Službu za borbu protiv organizovanog kriminala prokomentarisao je sa: „Dobrodošlica u Srbiju – policija dolazi u stan da me privede. Interesantno…“

Kako se navodi u pozivu, Jeremić bi trebalo da se „odmah po prijemu poziva“ na današnji dan javi u prostorije Službe za borbu protiv organizovanog kriminala, radi prikupljanja obaveštenja u predistražnom postupku. Takođe, navedeno je da će u slučaju neodazivanja biti prinudno odveden. Jeremić je u petak, 9. decembra, kada je datiran poziv policije, po podne bio najavljen na skupu svoje organizacije CIRSD u Beogradu, na kome je najavljeno i učešće bivšeg premijera Australije Kevina Rada.

Milivojević: Moguća meta i Tomislav Nikolić

Politički analitičar Cvijetin Milivojević za naš list kaže da nema informacije o tome da li je Vuk Jeremić bio umešan u događaje 2004. za koje ga optužuju mediji bliski SNS.

– Međutim, primećujem jednu frapantnu činjenicu, a to je da kako se ko pojavi kao mogući kandidat na predsedničkim izborima, taj čovek se targetuje iz svih artiljerijskih oružja. To je slučaj sa Sašom Jankovićem i podsećanja na događaje od pre 20 godina, preko Milana Stamatovića, kojem su zapretili SBPOK-om i hapšenjem, do Vuka Jeremića, koji se, ni manje ni više, optužuje da je kao savetnik tadašnjeg predsednika Borisa Tadića umešan u ubistvo dvojice gardista tadašnje Vojske Jugoslavije – navodi on. Kako dodaje, očito je da su ova trojica nezgodni kandidati i da je to pravilno procenila i agitprop služba SNS.

– Svaki od ove trojice sigurno može da otcepi deo biračkog tela SNS. Očekujem i da Tomislav Nikolić bude targetiran u situaciji da mirno ne prihvati sledeći rasplet događaja a to je da kandidat SNS ne bude on nego Aleksandar Vučić – zaključuje Milivojević.  

L. V.

Uloga MUP-a Srbije u tabloidnoj kampanji

Nakon aprila 2015. kada je pokrenuta afera Saša Janković je detaljno govorio o tome kako je ona konstruisana objavljivanjem selektovanih dokumenata iz istrage. “Zamenik državnog tužioca koji vodi poznati slučaj u kome su učesnici bili žandarmi, vojni policajci i braća predsednika Vlade i gradonačelnika, i u kome je moja kontrola rada policije i, posebno, VBA uzburkala duhove, dakle isti taj zamenik tužioca u momentu u kome javnost nije znala za tragediju koja se desila pre više od 20 godina, telefonom je naložio da se spisi predmeta o samoubistvu mog prijatelja uzmu iz policijske arhive i bez ikakvog službenog traga dostave šefu kabineta ministra unutrašnjih poslova. Petnaestak dana kasnije jedan tabloid je počeo medijsku kampanju, u čemu mu se pridružila TV stanica sa nacionalnom frekvencijom. Nakon nekoliko dana takve medijske pripreme ministar unutrašnjih poslova ustvrdio je na konferenciji za štampu da se u ministarstvu „traže“ spisi predmeta – isti oni koji su prethodno bez traga iz arhive premešteni u njegov kabinet, ali javnost to ne zna. Da mi nepoznati uzbunjivač nije dostavio njihovu kopiju, posle čega sam javno stavio do znanja da ih imam i da ću ih, ako to MUP ne učini, objaviti, javnosti bi bilo rečeno da su misteriozno nestali i tako bi bila potvrđena početna lažna teza tabloida, da je slučaj pre 23 godine – ‘zataškan”, ispričao je Janković za Nedeljnik u aprilu 2016.