Kopa: Nacionalizam nije napustio region

Nacionalizam nikada nije napustio naš region, ali je bio „uspavan“ tokom niza godina, sve dok se evropska perspektiva činila bliskom. Sada kada su te perspektive nejasne, nacionalizam se ponovo pomalja, i ovo je poruka koju neprestano pokušavam da prenesem Briselu: kada se Evropa povlači, kada pokazuje manje interesovanja za Zapadni Balkan, stare strasti i nasilje se ponovo pojavljuju. U suštini, izbor je u njihovim rukama, oni će biti odgovorni za budućnost našeg regiona, kaže u razgovoru za Danas Marilena Kopa, bivša poslanica Evropskog parlamenta i docentkinja na Odeljenju za međunarodne, evropske i regionalne studije Univerziteta Pandion u Atini. Naša sagovornica je nedavno boravila u Beogradu, gde je govorila na skupu „Srbija i Grčka – evropske perspektive“, u organizaciji Fondacije Hajnc Zajdel i Centra za spoljnu politiku.

* Prema vašem mišljenju, šta bi eventualna pobeda Marin le Pen na izborima u Francuskoj značila za budućnost EU?

– Bez želje da zvučim dramatično, to bi značilo kraj Evrope kakvu danas poznajemo. Francuska je, zajedno sa Nemačkom, od samog početka jedan od stubova evropskog projekta. Ako Francuska bude imala antievropsku vladu, to će destabilizovati celu „arhitekturu“ EU. To bi, takođe, bila još jedna pobeda ekstremnog desnog populizma koji podriva principe i vrednosti EU: demokratiju, solidarnost, ljudska prava.

* Kako ocenjujete aktuelnu situaciju u državama EU?

– Ekonomska kriza, tempo globalizacije i marginalizacija velikih segmenata stanovništva koja je potom usledila, rezultirali su usponom populizma i delegitimizacijom liberalne demokratije. Bregzit, Le Pen, Orban su pokazatelji kako se stvari ne odvijaju u ispravnom smeru. Stoga, Evropa je na raskršću: ili će se uhvatiti ukoštac sa uzrocima problema, dajući novu snagu i novu perspektivu evropskom projektu, ili će nastaviti „posao kao i do sada“, što bi značilo da nismo ništa naučili iz bliske prošlosti.

* Kako gledate na tempo evropske integracije država poput Srbije?

– Srbija je mnogo toga postigla tokom proteklih nekoliko godina. Naravno, postoji još dosta stvari koje treba ostvariti. I dalje ima problema sa kojima se mora uhvatiti ukoštac, naročito u domenu vladavine prava i demokratije. Ipak, ovaj proces je usporen, ne zbog situacije u vašoj državi, već zbog situacije u EU i u državama članicama, a to šalje pogrešnu poruku onim snagama u Srbiji, kao i u drugim zemljama Zapadnog Balkana koji su posvećeni Evropljani i predano rade na pridruživanju svojih država.

„Zamor od proširenja i reformi“

* Može li proces pridruživanja EU biti ubrzan?

– Ono čemu smo sada svedoci jeste „zamor od proširenja“ u EU i „zamor od reformi“ na Zapadnom Balkanu. Ali, problem se uglavnom odnosi na EU – zarobljena u složenoj ekonomskoj, političkoj i institucionalnoj krizi, EU nema istinskog „apetita“ za proširenjem. Stoga, tendencija je da se uspori ili, čak, zamrzne ovaj projekat na nekoliko godina, što pokazuje duboko nepoznavanje stvarnosti u regionu i može definitivno da destabilizuje ceo Zapadni Balkan.