Koprivica: Nije rat počeo 24. februara, nego 2014. godine, važno je na umu imati sled događaja

Prema rečima Koprivice, „treba imati u vidu da je ta parada posvećena ne samo pobedi nego sećanju na 27 miliona ljudi koji su stradali u Drugom svetskom ratu na sovjetskoj strani“.

„Ta parada je uvek imala dve dimenzije, okrenuta prema prošlosti, prema sećanju na veliku pobedu i veliku žrtvu, s druge strane to je bila vrsta izržavanja zavetne odlučnosti da se to više nikada ne sme ponoviti, da se ne sme ponoviti situacija da će biti nemilice uništavan ruski narod i da se neće ponoviti da će se ruska država naći u smrtnoj opasnosti kao ’41, ne čineći ništa“, istakao je Koprivica.

Prema njegovim rečima, došlo je do neke vrste narativnog povezivanja ove dve situacije.

„Pomenut je pokolj 2. maja 2014. u Odesi, niko za to nikad nije odgovarao u Ukrajini, Rusija čini mi se sa dosta razloga ima ambiciju da tvrdi da se u Ukrajini dešava obnova nacizma i da je pretvorena u geopolitički most NATO pakta, što predstavlja smrtnu opasnost za Rusiju kao ozbiljnu evropsku državu“, objasnio je on.

Koprivica je mišljenja da „Putin ne može da pobedi“.

„Ako bi se išlo na zauzimanje crnomorske obale, što bi predstavljalo novu Rusiju, to istorijski ne predstavlja Ukrajinu. Mislim da smo daleko od završetka rata, Rusija svoje ciljeve nije ostvarila, mislim da bi bilo kakav pokušaj fingiranja pobede, u situaciji gde izađete na granice DNR i LNR, da bi to u najboljem slučaju bila Pirova pobeda“, rekao je on.

Koprivica je istakao da je važno imati na umu red događaja.

„Nije rat počeo 24. februara, nego 2014. godine kada su dve oblasti u tadašnjoj Ukrajini proglasile nezavisnost. Mi imamo u kontinuitetu agresivne akcije ukrajinskih snaga. Jako važno za redosled događaja je i da je 23. februara američki državni sekretar Blinken otkazao susret sa Lavrovim i rekao da su svi razgovori SAD i NATO pakta okončani. Članstvo Ukrajine u NATO bi predstavljalo ozbiljnu opasnost po Rusiju“, naveo je Koprivica.

Vojni analitičar Vlade Radulović, govoreći o govoru Vladimira Putina, naveo je da je to „pre svega poruka UN“.

„Ima nekoliko dimenzija, nekoliko adresa na koje je to upućeno“, rekao je on.

Prema Radulovićevim rečima, „kad je rat postoje zločini i na jednoj i na drugoj strani“.

„To je činjenica, ali je činjenica i da ste pre neki dan imali školu u Ukrajini pogođenu ruskim bombama“, kazao je Radulović.

Istakao je da u ruskoj argumentaciji postoji „prilično nedoslednosti“.

„Ja mogu da razumem ako se sada stavim u perspektivu Rusije, da li Rusiji odgovara širenje NATO na istok, apsolutno ne odgovara, to ćemo se složiti. Postoji tu još jedna jako bitna činjenica, Ukrajina nije pokretala proceduru članstva u NATO do 2015. godine, nakon aneksije Krima. Koliko god se pozivala na samoodbranu, činjenica je da se Rusija prekršila brojne sporazume i rezolucije i napala jednu suverenu, međunarodno priznatu zemlju. Ovo će stati, ali nažalost, nekih vojnika, nekih civila, neke dece više nema“, rekao je Radulović.

Radulović je za N1 naglasio da je prilično siguran da većina javnosti ne zna šta je krajnji cilj Moskve.

„Samo jedan čovek zna – Vladimir Vladimirovič Putin. Nekoliko puta se spekulisalo, da li je cilj da se zauzme Kijev, da se postave promoskovske političke strukture, da li je to jedan od ciljeva, u prvim danima je možda tako i delovalo, ta priča demilitarizacije, obezglavljivanja vojnog vrha ukrajinskih oružanih snaga, pa ni on nije bio blizu toga, postoji nekoliko različitih scenarija“, rekao je Radulović.