Korać: Kosovo istorijski izgubljeno; Šormaz: Sporazum jedino rešenje

„U Titovoj Jugoslaviji Kosovo je mnogo izgrađeno, i nije tačna albanska propaganda da su oni bili eksploatisani“, rekao je Korać u serijalu razgovora Kosinus.

On, međutim, smatra da Srbija i pored toga nije postigla uspeh na Kosovu.

„Srbija nije uspela da privuče makar albanske intelektualce, ako ne već ceo narod“, objasnio je Korać.

Prema njegovoj oceni, za to je odgovoran i vrlo negativan odnos koji su Srbi „oduvek“ pokazivali prema Albancima.

„Bilo je tu i rasizma, kod nas je reč ‘šiptar’ označavala zanimanje, neobrazovanog fizičkog radnika i to je nekom školovanom Albancu teško da prihvati“, ukazao je Korać.

Kako je predočio, „za razliku od Crnogoraca“, Srbi nemaju naročito izgrađenu tradiciju zajedničkog života sa Albancima.

„To je teritorija koju je Srbija istorijski izgubila, a po mom mišljenju, ona u suštini i nije bila stvarni deo Srbije“, smatra Korać.

On upozorava da bi stanje zamrznutog konflikta sa Kosovom bilo najgore rešenje za Srbiju.

„Na tome insistira jedan deo političara u Srbiji, i očigledno Rusija. To bih nazvao bedom politike“, rekao je Korać.

On se pita zašto je neko na vlasti i zašto se uopšte bavi politikom ako nema snage da reši najveći problem sa kojim se Srbija suočava.

Prema uverenju Koraća, korak ka kompromisnom rešenju bila je planirana Zajednica srpskih opština.

„U Briselu je donekle dotaknut taj kompromis, ali je to, nažalost, ostalo potpuno prazno. Sigurno je da se Albanci neće odreći svoje nezavisnosti, i to je van kompromisa“, naglasio je Korać.

On misli da je, na našu „žalost i sramotu“ i to što Beograd i Priština nemaju kapacitet da vode pregovore.

„Izvesno da će biti međunarodne konferencije. Postoje tri grupe aktera: Evropska unija, Sjedinjene Države i druge zemlje, kao što je Rusija“, naglasio je Korać.

Srbija će, prema njegovom predviđanju, sigurno insistirati da na konferenciji učestvuju zemlje koje nisu priznale Kosovo.

Za Koraća je priča o razgraničenju „šarena laža“ koja nikada nije bila realna.

Kako je pdosetio, „politički lideri Albanaca koji su o tome pričali gadno su izgubili na nedavno održanim izborima na Kosovu“.

„Ni predstavnici Srbije nemaju nameru da se odriču dela svoje teritorije“, nedvosmislen je Korać.

Podsećajući da je Slobodan Milošević već organizovao referendum o Kosovu, on je procenio da novog referenduma o statusu Kosova neće biti.

„Ako ga i bude, formulacija pitanja će biti takva da će biti potpuno nejasno za šta ljudi glasaju“, rekao je Korać.

On kaže da je stolica za Kosovo u Ujedinjenim nacijama „sve vreme u igri“, i naglašava da reči u politici imaju veliko simboličko značenje.

Prema Koraćevoj proceni, „Srbija bi tako išla ka takozvanom obavezujućem sporazumu, što je druga reč za faktičko priznanje“.

On misli da je pogrešno što Srbija sprečava Kosovo da uđe u UNESKO, jer tako umanjuje mogućnost zaštite svojih spomenika.

„Srbija se naročito protivi ulasku Kosova u Interpol, jer bi Kosovo moglo da izdaje poternice. Očigledno se mnogi u Srbiji boje tih poternica“, zaključio je Korać.

Šormaz: Voleo bih da se što više Srba vrati na Kosovo

Narodni poslanik Dragan Šormaz izjavio je FoNetu da mu je želja da više nijedan Srbin ne napusti Kosovo, ali istovremeno pita zašto se, kada se već govori o Kosovu, ne postavlja pitanje i zašto Skoplje nije Srbija.

„Ako ćemo da govorimo o Kosovu, zašto ne govorimo o Skoplju, koje je bilo grad cara Dušana? Zašto onda Skoplje nije Srbija“, rekao je Šormaz u serijalu razgovora Kosinus.

Podsećajući da je sada sada šef stalne delegacije Skupštine pri Parlamentarnoj skupštini NATO, a da je 1999. ratovao protiv tog vojnog saveza, on kaže da se neke stvari menjaju.

„Voleo bih da se što više Srba vrati na Kosovo, to je jedini način da i dalje govorimo da je naše, da zaštitimo naše istorijsko nasleđe i crkvu, jer će se ona teško odbraniti bez naroda“, ocenio je Šormaz.

Ističući da u Crnoj Gori narod brani svoju crkvu, i da će „zato režim u Crnoj Gori izgubiti tu bitku“, Šormaz se pita da li i na Kosovu „imamo narod koji može da brani svoju crkvu“.

„Sporazum je jedino rešenje, potreban je čitavom regionu, a najviše Srbima i Albancima“, naglasio je Šormaz.

Njemu su „smešni“ ljudi koji bi ozbiljno da se bave politikom ili analitikom, „a optužuju Vučića da pregovara sa neprijateljima“.

„Ako pričate o sporazumu, morate da pričate i o kompromisu. Kada se pregovara s prijateljima? Kompromis je Prištini neophodan, a Srbiji je preko potreban“, izričit je Šormaz.

On ne zna da li je razgraničenje kao opcija još u opticaju i kaže da bi najviše voleo da Kosovo ostane autonomna pokrajina u okviru Srbije.

„Razgraničenje je bila jedna od ideja za mogući kompromis. Ne govori se o tome da li mi možemo da reintegtrišemo građane Kosova u državu Srbiju. Od bombardovanja je prošlo 20 godina. Na izborima na Kosovu su glasali ljudi koji su punoletni i koji nikada nisu živeli u sistemu države Srbije“, podsetio je Šormaz.

Naglašavajući da je Sjedinjene Države „jedina svetska imperija“, on je predočio da bez angažovanja te zemlje nema rešenja za kosovski problem.

„Ne vidim zašto bi međunarodna konferencija bila loša. Mi smo sami, nemamo saveznike, a Albanci imaju saveznike, pa ako hoćemo konačno rešenje, možda je bolje da učestvuje neko sa strane, da nam pomogne“, objasnio je Šormaz.

Kako ističe, referendum je demokratski postupak i zato ne vidi zašto ga i po pitanju Kosova ne bi bilo.

„Građanima, međutim, mora da bude kristalno jasno šta dobijaju, a šta gube u zavisnosti od toga kako odgovore na referendumsko pitanje. Stvari treba meriti u odnosu na budućnost, a ne na prošlost“, poručio je Šormaz.

On smatra da će se pitanje prijema Kosova u Ujedinjene nacije (UN) rešavati kroz sporazum, ako do njega dođe.

„Ne može Kosovo da ima stolicu u UN, a da Srbija od toga nema ništa. Mora i Srbija jednom da se uvaži, ali sigurno neće biti uvažena, ako se budemo inatili i odbijali saradnju“, zaključio je Šormaz.