Korejska formula za priznavanje Kosova

U krugovima Evropske unije i SAD se razmatra i mogućnost da se za priznavanje nezavisnosti Kosova dugoročno posegne za formulom prijema obe korejske države u članstvo UN (1991), iako je tada Rusija stavila do znanja da neće prihvatiti ponavljanje takvog slučaja.
U izvorima EU agenciji Beta je rečeno da to još ne znači da se već radi na konkretnoj strategiji, ali da ovakvo razmišljanje ide ka cilju da više od polovine zemalja članica UN prizna nezavisnost Kosova, a potom bi u Savetu bezbednosti UN trebalo da se izdejstvuje da o članstvu u UN odlučuje Generalna skupština svetske organizacije. To se upravo dogodilo u slučaju dve Koreje, kad je Savet bezbednosti, pošto u tom telu nije postignuta saglasnost o prijemu u članstvo Seula i Pjongjanga, pristao da o tome odluči Generalna skupština UN.

Dug put do članstva

Brisel – Dve korejske države, po čijem se receptu prijema u UN u nekim krugovima EU i SAD razmatra mogućnost priznavanja nezavisnosti Kosova, primljene su u Ujedinjene nacije 17. septembra 1991, nakon više bezuspešnih pokušaja da se u Savetu bezbednosti postigne saglasnost o prijemu Seula i Pjongjanga u tu organizaciju. Zbog veta jednog ili drugog tadašnjeg bloka tokom hladnog rata, prijem i Južne i Severne Koreje u UN bio je blokiran, dok Savet bezbednosti nije pristao da odluku o tome prepusti Generalnoj skupštini UN. Za takvu odluku je bila potrebna saglasnost dve trećine članica UN, i tada je Južna Koreja primljena u UN pod imenom Republika Koreja, a Severna Koreja kao Demokratska Narodna Republika Koreja. Tajvan, jedan od osnivača UN (jednom je imao i stalnu stolicu u SB), izbačen iz svetske organizacije u korist Kine 1971. od 1993. svake se godine prijavljuje za članstvo u UN ali bez uspeha, jer se tome protivi Peking. U briselskim krugovima, s kojima je razgovarao dopisnik Bete, ne veruju da bi u bliskoj budućnosti dve trećine članica UN priznale Kosovo, već pre veruju da bi to mogao biti dugogodišnji put. U izvorima EU je agenciji Beta rečeno da to još ne znači da se već radi na konkretnoj strategiji, ali da ovakvo razmišljanje ide ka cilju da više od polovine zemalja članica UN priznaju nezavisnost Kosova, a potom bi u Savetu bezbednosti UN trebalo da se izdejstvuje da o članstvu u UN odlučuje Generalna skupština svetske organizacije. Poznato je da je Rusija zapretila vetom u Savetu bezbednosti ako se nezavisnost Kosova stavi na dnevni red, a da je Kina uzdržana. Od 2006. godine, 192 zemlje su članice UN. Prema statutu UN, (član 2, paragraf 4) primanje novih članica zavisi od odluke Generalne skupštine preporukom od Saveta bezbednosti. Prema principu, samo suverene zemlje mogu postati članice UN.

Za takvu odluku je bila potrebna saglasnost dve trećine članica UN, što je zasad, smatraju u Briselu, veoma teško zamisliti kao neku blisku mogućnost u slučaju Kosova, već bi to pre moglo trajati dugi niz godina. Moguće je da se, ako izostane masovnije priznavanje vlasti u Prištini, pokuša i s davanjem statusa „carinske teritorije“ Kosovu, što bi moglo na „mala vrata“ uvesti Kosovo u neke međunarodne organizacije.
U međuvremenu će se nastaviti sa strategijom istovremenog ostanka Unmika, Kfora i dolazeće misije EU – Euleksa na Kosovo, koja ima jasan i čvrst cilj da bude razmeštena na celoj kosovskoj teritoriji. To je uoči uskršnjih praznika Političko-bezbednosnom komitetu (PBK) EU ponovo predočio zapovednik Euleksa penzionisani francuski general De Kermabon. On je ambasadorima u PBK objasnio da Euleks mora biti razmešten na celoj teritoriji Kosova zato što misija EU kao prevashodni cilj ima obezbeđenje potpune zaštite kosovskih Srba.
I visoki zvaničnik EU, zadužen za Kosovo, Štefan Lene, rekao je na tom sastanku da je nužan dijalog s Beogradom upravo da bi se srpskim vlastima objasnilo šta je suštinski zadatak Euleksa, utoliko pre što su i odnosi Unmika s kosovskim Srbima zapali u velike teškoće.
U raspravi u Političko-bezbednosnom komitetu EU su se čule i opaske da ni stanje u srpskim enklavama uopšte nije dobro i da je sve još složenije posle zahteva Beograda da UN ispita kako je došlo do „prekomerne upotrebe sile“ Unmika i Kfora u Kosovskoj Mitrovici, kao i pisma koje je, s tim u vezi, šef srpske diplomatije Vuk Jeremić poslao čelnicima EU i NATO.
Uzvraćajući na primedbe da Srbi žele da upravljaju sobom na neki dugi rok, Lene je rekao da to prvenstveno ne prihvataju SAD, a ni neki evropski partneri i da se očekuje da ovaj „bolni trenutak“ za srpsku stranu posle proglašavanja nezavisnosti postepeno prođe. Na sastanku PBK ostalo je nedorečeno kako će Euleks moći da preuzima ovlašćenja, kad još nije nađeno ni konačno rešenje za primenu pravne osnove, iako većina partnera u EU smatraju da to jeste rezolucija 1244 SBUN. Lene je istakao da nije isključeno da se ponovo pokuša s nagodbom u SB UN i da bi i tehnička rezolucija za Euleks bila prihvatljiva, ali da to zasad odbijaju i kosovski Srbi i Beograd.
Prema evropskim diplomatskim izvorima, u EU postoji zabrinutost i zbog toga što još uvek nema dovoljno policajaca, a delom i sudija i tužilaca koji bi trebalo da se brinu o vladavini zakona na Kosovu. Međunarodni izvori u Briselu su Beti takođe rekli da je Vašington, izgleda, bez ikakve prethodne konsultacije s EU i NATO doneo odluku o isporuci lakog naoružanja Kosovu i da je to već delom u toku. Taj potez Vašingtona se tumači i kao znak da SAD ne nameravaju da popuste u opštem odmeravanju snaga i sukobljavanju s interesima Rusije. Moskva je, navodno, u poslednjim susretima s američkim zvaničnicima stavila do znanja da bi pristala na izvesnu širu nagodbu, pod uslovom da Vašington odustane od ponude Ukrajini i Gruziji za ulazak u NATO.