„Korekcija“ spoljne politike ili teranje inata: Šta znače najavljene „duboke i suštinske promene“?

Glasanje u Savetu Evrope o prihvatanju članstva Kosova izazvalo je buru u srpskoj diplomatiji. Vidno nezadovoljni stavom nekih zemalja, srpski čelnici su najavili, kako je to definisao predsednik Srbije Aleksandar Vučić, „duboke i suštinske promene“ u spoljnoj politici Srbije.

Ministar spoljnih poslova Ivica Dačić pojašnjava „da će svako ko želi Srbiju za prijatelja i saveznika morati to da dokaže. Da li treba i dalje da mislimo da su nam veliki saveznici, na primer, Crna Gora, koja nije bila čak ni uzdržana, nego je glasala za, ili Slovačka i Grčka, koje ne priznaju Kosovo, a bile su uzdržane?“

Ivica Dačić je dodao „da ne može ničiji teritorijalni integritet da bude važniji od našeg“ i da će to „zahtevati korekcije u spoljnoj politici“.

Predsednik Srbije je prokomentarisao uzdržan stav Ukrajine, rekavši „kako Srbija nikada nije bila uzdržana po pitanju teritorijalnog integriteta Ukrajine“.

Vučić u kaznenoj ekspediciji

„Čini mi se da je cilj ove ljutnje na pojedine zemlje da Vučić pokaže građanima kako on čini sve što može da te zemlje kazni“, kaže za DW Naim Leo Beširi, direktor Instituta za evropske poslove.

„Srbija tu nema nikakav kredibilitet, jer je jasno da je reč o zemljama koje se grupišu oko Evropske unije i Amerike, dakle oko nekih vrednosti. Ne znam stoga zašto je za srpske vlasti iznenađenje glasanje Crne Gore, koja je članica NATO, i želi ulazak u EU“, primećuje Beširi.

Prema mišljenju našeg sagovornika, i reakcije srpskog državnog vrha deo su „priprema javnog mnjenja“ za obavezujući sporazum sa Prištinom. „Tada će reći da smo dali sve od sebe, ali da je čitav svet protiv nas.“

(Ne)moć srpske diplomatije

Teško je reći šta Srbija u praksi može da učini, i koliko je u stanju da zateže diplomatske odnose. Kako za DW ističe profesor Ivo Visković, raniji ambasador u Berlinu, „to će zavisiti od situacije do situacije“.

„To je prokletstvo ovih izjava, jer ispadate pomalo smešni ako sprovodite pritisak protiv neke male zemlje, a to ne možete protiv neke velike. Princip je da ne možete pretiti nekome ako nemate istu moć, a Srbija je u tom pogledu zaista u nepovoljnom položaju“, smatra Visković.

„Sa velikim silama je teško zatezati odnose bez negativnih posledica. U ovom slučaju su čini mi se preovladale emocije, što svakako nije dobro“, nastavlja on.

„Sa druge strane, ako bi se zaista sprovodio princip ti meni-ja tebi, onda se dovodi u pitanje poštovanje temelja međunarodnih odnosa i prava. Jer, ako sada ne priznajete teritorijalni integritet Ukrajine, zato što nije glasala kako ste hteli, onda dovodite u pitanje svoje dosadašnje izjave i pozicije“, kaže Visković.

Neće biti diplomatske odmazde

Posebno su nakon glasanja u Savetu Evrope od strane srpskih zvaničnika apostrofirane Ukrajina i Bosna i Hercegovina, kao zemlje koje i same imaju problem sa poštovanjem teritorijalnog integriteta.

Stav BiH prilikom glasanja je po rečima Ive Viskovića bio „očekivan imajući na umu tamošnju unutrašnju situaciju, i to je bila neka vrsta neminovnog rešenja“.

„Što se tiče Ukrajine, za mene je bilo iznenađenje što nisu glasali u prilog Kosova, ali naravno to ipak nisu mogli zbog sopstvene situacije. Mislim da ne bi trebalo zatezati odnose sa Ukrajinom, jer oni nisu u situaciju da mogu ozbiljnije da se odupru uticaju zapadnih zemalja“, ocenjuje profesor Visković.

Nekakva diplomatska odmazda Beograda prema ovim zemljama se ipak neće desiti, uveren je Naim Leo Beširi:

„Bosna i Hercegovina je jedan od najvažnijih spoljnotrgovinskih partnera Srbije. Srbija ima bolju ekonomsku saradnju sa BiH nego što je ima sa celom Rusijom, i ne verujem da Srbija to želi da ugrozi.“

„Ukoliko bi se preduzimale neke aktivnosti protiv BiH, mislim da bi reakcija međunarodne zajednice bila veoma brza, mnogo brža nego što je bila u poslednjih deset godina“, napominje naš sagovornik.

Dovođenje u pitanje teritorijalnog integriteta Ukrajine i BiH može samo dalje da „iznervira međunarodnu zajednicu“. „Srbija, koja zavisi od međunarodne pomoći, nije u prilici da bilo kome preti ili upozorava. To bi značilo definitivno odustajanje od evropskog puta, ali bi to onda predsednik Srbije trebalo javno da kaže“, smatra Beširi.

Pritisak zapadnih zemalja

Opozicija se uglavnom nije preterano bavila ovom temom, ali se korekcija srpske spoljne politike nije dopala Draganu Šormazu, članu Glavnog odbora vladajuće Srpske napredne stranke. Šormaz kaže „da bi najava promene srpske spoljne politike Srbiju vodila u katastrofu i samoizolaciju“.

Tome bi trebalo dodati i da je premijerka Srbije Ana Brnabić otkazala učešće na ekonomskom forumu u Delfima u Grčkoj, ali su i srpske specijalne snage odustale od učešća u multinacionalnoj vojnoj vežbi „Orion 23“.

Otkazivanje odlaska u Grčku „neće previše potresti Atinu, ali može biti problem ukoliko Grčka ili Slovačka priznaju Kosovo“, primećuje Naim Leo Beširi.

Ivo Visković nije siguran da bi došlo do samoizolacije Srbije, „ali bi to svakako imalo negativne posledice, od pitanja Kosova do ulaska u EU“.

Kako zaključuje Visković, sve zemlje imaju razloga što glasaju kako glasaju. „Zavise od većih od sebe, i nije im lako da idu protiv značajnijih partnera nego što je Srbija.“