Nije poenta u tome da se zvaničnici država članica EU sastaju međusobno i ćaskaju.
Potrebno nam je da se političke poruke o povezivanju ljudi u državama Unije i onima koje teže da to postanu predoče u konkretne projekte, poručila je komesarka EU za regionalnu politiku Korina Krecu na jučerašnjem skupu „Dunavske strategije EU“, koji je predstavljao završnicu šestomesečnog predsedavanja Rumunije EU.
Krecu, inače poreklom Rumunka, istakla je da joj je Dunavska strategija „najdraža od svih“ jer potiče iz ovog regiona, i naglasila da je neophodno da Dunavska regija, koja je „dom“ za oko 115 miliona ljudi, „ostane na radaru zvaničnog Brisela“ i u narednih pet godina, „bez obzira na to ko je nasledi na mestu komesara“, ističući da su brojni izazovi sa kojima se suočava navedeni deo Evrope – od migracija, preko ekonomskih teškoća do unapređenja položaja mladih.
Rumunski zvaničnici su na otvaranju skupa naglasili da je posebno značajna činjenica što Dunavska strategija okuplja i države kandidate za članstvo u Uniji, uključujući Srbiju i Crnu Goru, „koje sarađuju sa ostalima pod ravnopravnim uslovima“. Konferencija u Bukureštu iznova je pokazala želju Rumunije da se prikaže kao „uzorna članica“ Unije, budući da zvanični Brisel i „starije“ države EU neretko kritikuju rumunske vlasti da ne ispunjavaju kriterijume koje se odnose, pre svega, na vladavinu prava.
U tom kontekstu, izveštačima iz različitih zemalja predočeni su uspesi Rumunije od dobijanja „ulaznice“ u EU u domenima poput sektora za vanredne situacije. Kako tvrde naši sagovornici u Bukureštu, taj segment smatra se „uspešnom pričom“ i sredstva EU se obilato koriste za otklanjanje posledica požara, poplava i sličnih nepredviđenih situacija, a, navodno, političari nemaju uticaja na sanaciju šteta od prirodnih nepogoda.
S druge strane, vešto je izbegnuta priča o problematičnim domenima, uključujući politizaciju pravosuđa, što pokazuje i primer bivše državne tužiteljke Rumunije Laure Koveši, koja nije dobila zeleno svetlo zvaničnika svoje matične države da postane prva tužiteljka EU, jer je u vreme kada je bila na funkciji krivično gonila funkcionere vladajuće Socijaldemokratske stranke.
Sagovornici u Bukureštu nisu mnogo pažnje posvetili ni pitanju proširenja EU – osim „maglovite“ priče da je Zapadnom Balkanu mesto u Uniji, što je pomenuto i u nedavno usvojenoj Deklaraciji iz Sinja, konkretnijih razgovora na ovu temu nije bilo. Sve to pokazuje da su „ključevi“ za „vrata u EU“ i dalje u rukama zemalja poput Nemačke i Francuske, koje će, stiče se utisak, i dalje diktirati tempo napretka na evropskom putu država kao što je Srbija.
U nezvaničnim razgovorima sa rumunskim zvaničnicima rečeno nam je da će mnogo toga zavisiti od „raspodele karata“ u novom sazivu Evropske komisije – u domenima od finansija do proširenja EU.
Mere obezbeđenja u rumunskom parlamentu bile su zbog održavanja skupa Dunavske inicijative podignute na najviši mogući nivo. Mada je novinarki Danasa desetak dana ranije potvrđena akreditacija, zbog propusta u organizaciji ove konferencije, ona je zajedno sa grupom izveštača iz još nekih država, uključujući Češku i Ukrajinu, čekala oko 40 minuta da joj bude izdata propusnica. Takođe, u zgradi parlamenta postojala su tri „prstena“ obezbeđenja, zbog čega su sigurnosne procene potrajale duže od sata.
Pumpa za vodu
Naši domaćini sa ponosom su nam pokazali pumpu za vodu koju je Rumunija zajedno sa timom stručnjaka slala Srbiji za borbu sa poplavama 2014. godine. Kako su napomenuli, ta pumpa dobijena je zahvaljujući finansijskim sredstvima EU, a može da ispumpa 10.000 litara vode u minutu.
Strpite se još malo
Pojedini zvaničnici Rumunije tvrde da ce Srbija „sigurno“ ući u EU 2025. godine, poručujući: „Strpite se još malo, 2025. godina je blizu“, a obični građani ističu da se su Srbiji „super provode“ i da „vole Beograd“. Stručnjaci za bezbednost uglavnom hvale članstvo i u NATO, tvrdeći da je to mnogo značilo Rumuniji.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
