Košar: Srbija treba da iskoristi priliku za ubrzanje pristupanja Evropskoj uniji

„Taj momentum postoji, to je moje ubeđenje, postoji prilika koja se otvorila i Srbija treba da je iskoristi da bi ubrzala svoj put pristupanja Evropskoj uniji, to je rekao predsednik republike (Emanuel Makron), stalno to ponavlja, insistara na zajedničkom interesu da se ne gubi vreme sada i da se to pristupanje Uniji što pre desi“, rekao je Košar u emisiji „Pravi ugao“ na Radio-televiziji Vojvodine.

On je ukazao da je predložena čitava serija postupaka sa tim ciljem, mogućnost bržem pristupu za pojedine sektore, predpristupni krediti, podrška pojačanju regionalne saradnje, što su po njegovim rečima sve signali da EU na tome radi, podsećajući da Unija daje 400 miliona evra godišnje samo za to da se pomogne Srbiji da joj se približi.

„To je stvarnost, mada možda srpska javnost te poruke ne doživljava dovojlno snažno ili jasno“, dodao je francuski ambasador.

Od Srbije s druge strane se očekuju jasne poruke, jasni signali da postoji dobra volja da se približi Uniji i ti signali treba da budu vidljivi u tri ključna domena koji upravljaju ritmom približavanja uniji – reforme u domenu vladavine prava, pitanje usklađivanja sa spoljnom bezbednosnom poltikom Unije, normalizacija sa Kosovom, rekao je Košar.

Kada je reč o normalizaciji sa Kosovom, on je rekao da otvaranje tog puta ide preko Ohridskih sporazuma, koji jasno vodi stvari kroz korake i etape normalizacije.

Košar ne vidi da bi se time prelazile crvene linije jedne ili druge strane. Jedna od stvari na kojoj se insistira je da hitno počne formiranje Zajednice srpskih opština a druga je da se Srbija ne suprotstavlja ulasku Kosova u jedan broj međunarodnih organizacija.

„Mislim da je bitno da krenemo tim putem potezima koje jedna i druga strane čine“, rekao je on.

Košar je istakao da nije sad na stolu pitanje ulaska Kosova u UN, što Srbija vidi kao zapravo poslednji čin zaokruženja državnosti Kosova, iako se ne traži izričito priznaje Srbije.

„Zašto postavljati pitanja koja nisu na dnevnom redu danas… na stolu je da Kosovo bude u drugim institucijama i na tome treba raditi. Kontekst je takav da pitanje ulaska Kosova u UN sada nije na dnevnom redu, hajde da rešavamo pitanja koja imamo pred nama, hajde da se ne pozivamo na crvene linije,koje nisu sada na dnevnom redu“, rekao je francuski ambasador.

On se nije složio sa komentarom novinarke da je ulazak Kosova u UN zapravo jeste suština dijaloga koji se vodi između Beograda i Prištine.

„Suština tog dijaloga, cilj tog dijaloga je da se pređu konkretne etape puta ka normalizaciji, da izađemo iz ciklusa krugova napetosti koje danas vidimo, i omogućimo ljudima da se slobodno kreću, trguju, posluju, obrazuju u celjoj regiji, to je cilj. Pitanja će se postavljati u budućnosti a danas radimo na ovim stvarima i u interesu je obe strane da se taj napor učini da se izađe iz začaranog kruga nasilja i tenizija i krene dalje“, rekao je on.

Upitan koja strana je pozitivnija on je odgovorio da nije u Prištini, a da u Beogradu vidi da postoji volja za normalizacijom odnosa. Pozdravio je oslobađanje tri policajca navodeći da je to gest koji smanjuje napetost.

Kada je reč o Srbima koji su uhapšeni na Kosovu rekao je da je Francuska već insistirala da se izbegnu svi jednostrani potezi koji povećavaju napetost, i da je predsednik Francuske jasno ukazao na odgovornost Prištine u nekim napetostima.

Na pitanje da li se došlo do momenta uvođenja sankcija obema stranama rekao je da se insistira na tome da se ide dalje.

„Insistiramo na neophodnosti da se ide dalje, dakle rečeno je ako zainteresovane strane ne idu ka putu smirivanja i normalizacije biće posledica, to je jasno rečeno Prištini od strane evropskih institucija i više zemalja bilateralno“, rekao je francuski ambasador.

On je rekao za sada sankcije nisu na dnevnom redu za Beograd, koji kako je dodao ima „konstruktivan pristup“, ali da se govori o volji da se nađe demokratski put da postoji srpska zastupljenost na Kosovu i da Srbi učestvuju u izborima.

Govoreći o usklađivanju spoljne politike sa EU i uvođenju sankcija Rusiji Košar kaže da je potreban jasan signal iz Srbije da se ona oseća pogođena na isti način agresijom na Ukrajinu kao zemlje u Evropi, da je potrebno da takva poruka dođe iz Srbije.

On je rekao da ne deli ocenu predsednika Srbije Aleksandra Vučića da sve što važi za Ukrajinu ne važi za Srbiju, kao što je poštovanje teritorijalnog integriteta, osuda agresije, empatija za stardanje građana, i ocenio da su te situacije „potpuno drugačije“.

„Ne mislim da možemo da upoređujemo ono što se dešava danas na Balkanu sa ruskom agresijom koja se svakodnevno sprovodi od strane oružanih snaga prema običnom civilnom stanovništvu“, rekao je Košar.