Da li je moguće da se Srpska lista proglasi terorističkom organizacijom?

Osmani je ocenila da je „nakon terorističkog akta u Banjskoj, gde je herojski poginuo vodnik Afrim Bunjaku, nesumnjivo jasno da ga je režirao i organizovao Beograd, sa namerom da destabilizuje Kosovo i čitav region“. S tim u vezi ona je najavila, budući da su kosovski organi saopštili da je potpredsednik Srpske liste, Milan Radoičić, bio vođa „terorističke grupe“, i da će uskoro biti donete institucionalne odluke protiv Srpske liste.

Nedugo nakon izjave kosovske predsednice Skupština Kosova na sednici kojoj je prisustvovao i premijer Aljbin Kurti je usvojila rezoluciju  kojom se osuđuje napad na Kosovsku policiju 24. septembra u Banjskoj i navodi potreba međunarodne istrage Srbije i njene uloge u ovom napadu.

Kurti je zatražio i da „partnerske države“ proglase organizacije „Civilna odbrana“ i „Severna brigada“ za terorističke. Podsetimo da je vlada u Prištini proglasila u junu ove dve grupacije za terorističke, nakon čega su se sa strane Srba sa severa KiM mogle čuti reči kritike da ove dve organizacije uopšte ne postoje.

O ulozi Milana Radoičića u dešavanja od nedelje govorio je i sam predsednik Vučić, koji je rekao da će morati neke stvari da objasni pred istražnim organima Srbije.

„Milan Radoičić se nikad nije skrivao, nije stideo svoje uloge. On će svakako odgovoriti pozivu nadležnih organa. Nalazi se na teritoriji Srbije. Nije ranjen“, rekao je Vučić.

Na pitanje novinara „ko komanduje ljudima dole, da li Vi znate te ljude“, predsednik je rekao – „kako ne znam Milana Radoičića“, da bi zatim napomenuo da ne govori da je Radoičić komandant tih ljudi.

S obzirom na izjavu Osmani koja je napomenula da je potpredsednik SL bio „vođa terorističke organizacije“, samo se nameće pitanje hoće li te „institucionalne mere“ značiti proglašavanje ove parlamentarne stranke, koja je i u većinskom delu srpskih sredina na vlasti.

Ako kosovske institucije zaista utvrde da je Srpska lista umešana u terorizam ona će biti proglašena protivustavnom, a pojedinci bi mogli da budu pozvani na odgovornost pred sudskim organima, kaže za Danas direktor NVO „Institut za afirmaciju međuetničkih odnosa“ Fatmir Šeholi, iz Prištine.

Ipak, on napominje da je pre svega potrebno da se sprovede određena procedura.

„Naime, ministarstvo unutrašnjih poslova Kosova treba da skupi dokaze o terorističkim akcijama Srpske liste i te dokaze da preda u Osnovni sud u Prištini. Osnovni sud potom ocenuje koliko su ti dokazi verodostojni i tačni, da bi potom zvali i zvaničnika Srpske liste da ih suoči sa argumentima. Nakon toga sud na osnovu svih dokaza i činjenica donosi odluku“, navodi on.

Govoreći o političkom delu izjave Vjose Osmani, Šeholi navodi da se takve stvari mogu čuti svaki dan, odnosno da Osmani ništa novo nije rekla.

Milija Biševac, lider Građanske incijative „Za Zubin Potok“, takođe navodi da ovo nije prvi put da Priština želi da zabrani Srpsku listu uz navode da ne predstavlja Srbe i da remeti ustav Kosova.

„Naša građanska inicijativa takođe smatra da SL nije legitiman predstavnik Srba, da su doprineli većem iseljavanju Srba, postupcima poput vođenja loše socijalne politike. U mnogome su urušili i pregovaračku poziciju Srbije. Ali, ako bi takva odluka, da se Srpska lista proglasi terorističkom, zaista donela, mislim da bi bila protivpravna. Iako sam protivnik Srpske liste, smatram da ne sme da se krši pluralizam i da svim građanima treba da se dozvoli slobodna volja i učestvovanje na izborima“, navodi.

Ako je kosovska Vlada htela zaista da ospori rad Srpske liste mogla je to, navodi Biševac, da učini mnogo ranije, ali su bili „neformalni koalicioni partneri“.

„Mogli su da ispitaju kako je SL trošila novac iz budžeta, da li on dolazi do građana ili ostaje u džepovima biznismena iz Srpske liste. Nikada nije došla revizija iz Prištine, tada su ćutali jer su bili neformalni koalicioni partneri, što pokazuju i presretnuti razgovori Mimoze Kusari Ljilja iz Samoopredeljenja i Slavka Simića iz Srpske liste“, kaže Biševac.

Radoičić je neposredno nakon dešavanja u Banjskoj označavan kao vođa maskirane grupe, čije uhapšene članove kosovsko tužilaštvo goni zbog terorizma i protivustavnog delovanja. Kosovska policija objavila je i video snimak iz drona, čija autentičnost još nije potvrđena, a koji navodno datira od nedelje i na kome se, po tvrdnjama KP, nalazi sam Radoičić kod konaka manastira Banjska.

Zatim je kosovski ministar policije Dželjaj Svečlja objavio i da su u jednom od pronađenih vozila, marke Mercedes sa beogradskim tablicama, pronađena Radoičićeva dokumenta, izrazivši sumnju da je on bio jedan od vođa grupe.

Srpska lista, iako je 5. novembra prošle godine istupila iz vladajuće koalicije, kao i lokalnih vlasti na severu KiM, ima devet poslanika u kosovskoj Skupštini.

Kada bi zaista bila proglašena za terorističku organizaciju Srpska lista bi se time našla na listi uz gorepomenute – „Civilnu zaštitu“ i „Severnu brigadu“.

Uz navode o potpredsedniku SL, Svečlja je iznosio i druge tvrdnje, poput one da su neki od napadača „pripadnici Civilne zaštite“.

Pripadnici ove organizacije su se prvi put javno na Kosovu i Metohiji pojavili 2011. godine, a bili su prepoznatljivi po crnim majicama i natpisom „Civilna zaštita“. Upečatljivo je bilo i njihovo pojavljivanje 2013. godine kada su se prvi put na severu KiM održavali izbori po kosovskom sistemu, prvi nakon potpisivanja Briselskog sporazuma, ali ih je Kosovska policija udaljila.

Prema navodima kosovskih vlasti, pripadnici „Civilne zaštite“ su podigli prve barikade na severu, kako bi sprečili Vladu iz Prištine da uspostavi vlast u tom regionu.

Za „Severnu brigadu“ ili „Brigadu sever“ javnost je prvi put saznali kada su širom mitrovačkih ulica grafitima poručivali da su „spremni“ i da „čekaju“.

„Ne brinite! Tu smo! Čekamo!“, šablonski su ispisivane ulice i fasade severnog dela Kosova. Kasnije su, isto tako s grafita, poručivali da „rastu iz dana u dan“, ali i danas se ne zna ko stoji iza ove organizacije, odnosno postoji li formalno ona uopšte.