Kosovo i Rusija najveće "kočnice" za Beograd

Iako zvanični Beograd priželjkuje da će narednog meseca Brisel dati zeleno svetlo za još najmanje jedno poglavlje, diplomatski izvori ističu da to i dalje zavisi od napretka u tehničkim pregovorima s Prištinom. S druge strane, Crna Gora na evropskom putu nema toliku prepreku kao što je u slučaju Srbije rešavanje kosovskog pitanja.

Stručnjaci za evropske integracije neretko ukazuju da je procedura pregovaranja sa EU slična za Srbiju i Crnu Goru, kao i da je teško prognozirati koliko će trajati takav proces. Između ostalog, za obe države važi pravilo da poglavlja 23 i 24, koja se tiču pravosuđa, bezbednosti i ljudskih prava, otvaraju među prvima i zatvaraju među poslednjima, budući da su najzahtevnija.

Momčilo Radulović, predsednik Evropskog pokreta u Crnoj Gori, kaže za Danas da je Crna Gora značajno odmakla u procesu pregovora u odnosu na Srbiju, a pogotovo u odnosu na ostale zemlje Zapadnog Balkana.

– U vremenskom smislu, ali i u tehničkom, razlika se mjeri u godinama. Do sada su otvorena 24 poglavlja, dva su privremeno zatvorena, a planira se otvaranje još nekoliko u narednim mjesecima. Naši problemi su koncentrisani u poglavljima 23 i 24, ali se očekuje da će i poljoprivreda, zaštita životne sredine i konkurencija biti veoma teški i zahtjevni za našu administraciju, ali i za sve ostale u regionu, kada i na njih dođe red, ističe Radulović.

Aleksandra Joksimović, predsednica Centra za spoljnu politiku, ocenjuje za Danas da će pitanje daljeg proširenja zavisiti od „konsolidacije EU“ i određenih odluka da li će region Zapadnog Balkana biti primljen istovremeno ili država po država, kako budu napredovale u tom procesu.

– Crna Gora je odmakla najdalje od svih država na Zapadnom Balkanu, ali Srbija je, što se regiona tiče, odmah posle nje i ukoliko bude ostvarivala ambiciozne planove, moći će da stigne susednu državu. Stoga, moguće je da će Crna Gora postati članica EU pre Srbije, koja ima i problem Kosova, ali to se ne može sa sigurnošću reći, zaključuje Joksimović.

Tibor Moldvai, programski koordinator Instituta za evropske poslove, smatra da se sa ostankom vlasti DPS posle nedavnih izbora, evroatlantska budućnost Crne Gore ne dovodi u pitanje.

– Veći problem za Srbiju kao zemlju koja želi da postane lider na Zapadnom Balkanu jeste to što sve veći broj građana Srbije dovodi u pitanje EU integracije naše zemlje. Tokom priključenja NATO brojne reforme koje bi trebalo da se sprovode u određenim poglavljima sa EU biće već sprovedene, te je realno očekivati da će Crna Gora mnogo lakše zatvoriti poglavlje 31 od Srbije. Ono što svakako ne treba očekivati je to da će sve zemlje Zapadnog Balkana biti primljene u isto vreme u EU, poput „velikog praska“ 2004. godine kada se deset država priključilo EU, konstatuje Moldvai.

„Remetilački faktor“ u slučaju Srbije može da bude i Hrvatska, koja je mesecima blokirala otvaranje poglavlja 23 i 24. Najzad, „kočnica“ i za Srbiju i za Crnu Goru na putu ka EU svakako bi bila pobeda desničarskih snaga na izborima koji se sledeće godine održavaju u državama poput Francuske, Austrije i Nemačke. Poznavaoci prilika smatraju da bi nastavak migrantske krize naročito išao naruku ultranacionalistima, koji se glasno protive proširenju Unije.

„Ulaznica pet evra“

Svi punoletni građani iz zemalja koje nisu članice EU, ali se nalaze u bezviznom režimu, poput Srbije, plaćaće ulaznicu u šengen zonu pet evra od 2020. godine. Ovaj predlog Evropska komisija dostavila je Evropskom parlamentu i Evropskom savetu, pišu Večernje novosti. „Svi oni moraće da prođu Sistem EU za informacije i odobravanje putovanja (ETIAS), čiji je cilj, kako navode evropski zvaničnici, jačanje bezbednosnih provera. Zahtev za putovanje u šengen zonu će se podnositi pred put, preko interneta, administraciji EU, a ne prvoj zemlji Unije u koju građanin ulazi“, tvrdi ovaj list.