Kosovo i vladavina prava ključni za pregovore sa EU

„Ovo je istorijski dan i za Srbiju i za EU – čestitam“, rekao je novinarima File na srpskom jeziku, dok je Dačić poručio da je početak pregovora „najvažniji događaj za Srbiju posle Drugog svetskog rata“.

Međuvladinoj konferenciji prisustvovali su ministri ili zamenici ministara iz praktično svih zemalja članica EU, a predsedavao je Evangelos Venizelos, šef diplomatije Grčke, koja trenutno predsedava Uniji. Evropska strana je tom prilikom predstavila Pregovarački okvir, dok su zvaničnici iz Beograda saopštili „Uvodnu izjavu“ Srbije, u kojoj je poručen državni cilj da se pregovori okončaju do 2018, a da zemlja postane članica EU do kraja 2020. godine.

Kao najvažnije u Pregovaračkom okviru EU za Srbiju navode se poglavlja 23 i 24, koja se tiču vladavine prava i bezbednosti, kao i poglavlje 35, koje je posvećeno „sveobuhvatnoj normalizaciji“ odnosa s Prištinom. Od kvaliteta i brzine njihovog zatvaranja u najvećoj meri će zavisiti i tok celog procesa pregovora. Ukoliko u njima ne bude dovoljnog napretka, EU ima mandat da pregovore sa Srbijom privremeno zaustavi.

BAROZO I FILE

Neposredno uoči početka međuvladine konferencije, koja je trajala od devet do 11 časova, delegaciju iz Beograda je u sedištu Evropske komisije u Briselu dočekao predsednik EK Žoze Manuel Barozo.

„Pohvaljujem Srbiju za napore u reformama i napredak koji je postignut tokom poslednjih godina“, kazao je Barozo nakon sastanka sa srpskom delegacijom, ističući da „građani Srbije imaju snažne evropske težnje“ i da će EU nastaviti da podržava Srbiju, korak po korak, na njenom evropskom putu. Barozo je pozitivno ocenio napore srpske vlade u normalizaciji odnosa s Kosovom, „pre i posle istorijskog sporazuma iz aprila 2013. godine“, i naveo izazove pred kojima je Srbija u ključnim oblastima vladavine prava, uključujući reformu pravosuđa, borbu protiv korupcije i organizovanog kriminala, reformu državne administracije, nezavisnost ključnih institucija, slobodu medija i zaštitu manjina.

Štefan File je po završetku međuvladine konferencije ocenio da je početak pregovora zasluženo priznanje naporima i hrabrim potezima rukovodstva Srbije. „Ključno za to je bila rešenost srpskih vlasti da prihvate reforme tokom godina i hrabar trud prethodnih meseci u cilju normalizacije odnosa s Prištinom“, istakao je File na konferenciji za novinare s Dačićem, Vučićem i Venizelosom.

Beograd će, kako je istakao, morati da ostane potpuno posvećen normalizaciji odnosa s Prištinom, da završi reforme i uskladi propise sa evropskim pravilima, a u tom smislu su naročito važna poglavlja 23 i 24. „Verujem da će reforme u Srbiti čvrsto postaviti vladavinu zakona i verujem u rešenost srpskog rukovodstva da se ovaj proces privede kraju kako treba“, kazao je File.

U razgovoru sa izveštačima beogradskih medija, Štefan File nije želeo da komentariše spekulacije o prevremenim parlamentarnim izborima u Srbiji, pri čemu je naglasio da je odluka u vezi s tim pitanjem isključivo u rukama srpskih političara. „EU očekuje da Srbija svakako ostane potpuno posvećena sprovođenju reformi i dijalogu s Prištinom. Političari ne bi trebalo da skreću pažnju s tog cilja“, ukazao je komesar za proširenje.

DAČIĆ I VUČIĆ

Srpski premijer Ivica Dačić poručio je da je početak pregovora sa EU najvažniji događaj za Srbiju posle Drugog svetskog rata. „U istorijskom smislu, ovo će dalje odrediti naš put“, kazao je Dačić, ocenjujući da na leto 2012, kada je formirana aktuelna srpska vlada, ovo nije bilo očekivano. „Mi smo vas iznenadili“, dodao je Ivica Dačić i dodao da mu je žao što se ovom prilikom u Briselu ništa nije potpisivalo, jer bi „onda mogao svoje penkalo da stavi u muzej kao Božidar Đelić“.

Prvi potpredsednik Vučić je ukazao da je strateški cilj Srbije završetak pregovora sa EU do 2018, a članstvo 2020. godine. „Mnogo toga naš narod neće u potpunosti odobravati, ali mi smo spremni da sve svoje obaveze ispunimo“, rekao je Vučić novinarima. Kako je dodao, „mi nismo tako slatkorečivi i šarmantni kao neki drugi, ali pokazali smo ozbiljnost u radu i to je odgovor na poverenje koje nam ukazuje EU, ali i na očekivanje naših građana. Ne dodvoravamo se nikome, ali ja sam uveren da ćemo završiti pregovore do 2018, a onda će EU morati da oceni da li Srbija zaslužuje da postane punopravna članica“, rekao je Vučić.

OKVIR PREGOVORA

Pregovarački okvir EU, koji definiše proces pristupanja Srbije, od juče je dostupan javnosti. Pored opštih uslova za članstvo, koji su važili i važe za sve zemlje kandidate, navedeni su i specifični za Srbiju, gde je najveća pažnja posvećena odnosima s Kosovom i unutrašnjim reformama.

Proces pregovora sa EU trebalo bi „postepeno da dovede do sveobuhvatne normalizacije odnosa Srbije i Kosova, u formi pravno obavezujućeg sporazuma do kraja pristupnih pregovora sa Srbijom“, navedeno je u dokumentu. Ovo pitanje biće razmatrano u okviru poglavlja 35 „Ostala pitanja“ kao posebna stavka kojom se treba baviti u ranoj fazi pregovora, kao i tokom celog procesa pregovaranja.

Poglavlje 35, kao i poglavlja 23 i 24, koja se tiču pravosuđa, policije i osnovnih prava, biće među prvima otvorena, a među poslednjima zatvorena. Piše i da tokom pregovora „Srbija naročito mora da se postara da usvojeni zakoni, uključujući i njihov geografski okvir, ne budu suprotni (punoj) normalizaciji odnosa sa Kosovom“. Poglavlje 35 je prema Pregovaračkom okviru od podjednake važnosti kao poglavlja 23 i 24, jer se pregovori mogu zamrznuti ukoliko u bilo kom od ta tri poglavlja „dođe do ozbiljnog zaostatka“.

Prema dokumentu, EU očekuje da bi „Srbija mogla da u srednjem roku preuzme obaveze koje proizilaze iz članstva u gotovo svim oblastima pravnih tekovina EU“, kao i da je Srbija u obavezi da nastavi usklađivanje svog zakonodavstva sa pravosuđem EU.

Pozdravi i čestitke političara i diplomata

Brojni evropski i domaći zvaničnici uputili su čestitke Srbiji i njenim građanima zbog zvaničnog početka pregovora o pristupanju. Preko medija i društvenih mreža čestitke zbog, kako su maltene jednoglasno istakli, „istorijskog dana za Srbiju“ između ostalih su uputili predsednik Srbije Tomislav Nikolić, predsednik Narodne skupštine Nebojša Stefanović, predsednik Evropske komisije Žoze Manuel Barozo, visoka predstavnica EU Ketrin Ešton, šef Delegacije EU Majkl Devenport, ministar spoljnih poslova Švedske Karl Bilt, šefica hrvatske diplomatije Vesna Pusić, predsednik Skupštine Crne Gore Ranko Krivokapić.

Ministri

Prvoj međuvladinoj konferenciji Srbije i EU prisustvovao je veći broj ministara iz zemalja članica Unije. Bili su, između ostalih, ministri spoljnih poslova Austrije, Hrvatske i Rumunije, ministri evropskih poslova Francuske i Mađarske, kao i državni ministar Nemačke. Iz Beograda su u Briselu bili, pored Dačića i Vučića, ministri Ivan Mrkić i Branko Ružić, kao i glavni pregovarač Tanja Miščević.