Nova „umorna“ kosovska vlada: Nikome se ne žuri, a mogu li Kurti i opozicija bez Srpske liste?

Rezultati kosovskih izbora pokazali su da stranka Aljbina Kurtija, dosadašnjem kosovskog premijera, neće moći da samostalno formira vlast. Pitanje je i sa kime će moći da formira koaliciju, s obzirom na teške reči i uvrede koje je uputio opozicionim strankama nakon preliminarnih rezultata, u izbornoj noći.

S druge strane i opozicione opcije su odbacile mogućnost formiranja vlasti sa Samoopredeljenjem. Svi osim Fatmira Ljimaja, lidera Socijaldemokratske inicijative (NISMA), koji je iskazao spremnost da vlast formira sa Kurtijem.

Njegova izjava proizvela je niz reakcija, pa je tako kandidat NISMA-e za poslanika, Zafir Beriša, izjavio je da stranka neće praviti koaliciju sa Samoopredeljenjem, kao i da se zalaže za opozicionu vladu.

NISMA je na izborima nastupila u koaliciji sa Alijansom za budućnost Kosova, čiji je predsednik Ramuš Haradinaj, rekao, reagujući na Ljimajevu izjavu, da “zlo ima ime – Aljbin Kurti”. Dodatnu “začkoljicu” unosi i to što Srpska lista ovog puta ima devet mandata, a ne svih deset, koliko pripada srpskoj zajednici. Jedan mandat osvojio je Nenad Rašić, lider “Za slobodu, pravdu i opstanak”.

Mandatar iz stranke koja je dobila najviše mandata ima 30 dana da fomira koaliciju, a ako to ne uspe onda ide sledeća stranka, ukazuje Marko Milenković, iz NVO Nova društvena inicijativa sa severa Kosova, i napominje da je 2014. formiranje vlasti trajalo šest meseci.

Milenković kaže da Kurti Srpsku listu može da izbegne, ali da onda vlast mora da formira sa ostalim manjinama i sa poslanicima pomenute NISMA. Ni to nije sigurno, pitanje je da li bi u tom slučaju poslanici NISMA, koja broji tri poslanika, napustili poslaničku grupu, ukazuje.

Pitanje je i da li će sve manjine prihvatiti ulazak u vlast sa Kurtijem, jer su tu i drugi koji su bili verni Srpskoj listi Ili na neki način bili na toj strani. To je jedan predstavnik Roma, Roma i Bošnjaka, koja je dala izjave da neće u tu vladu bez dodatnih garancija”, kaže.

Izvesno nije ni da opozicija može formirati vlast, jer su iz DSK izjavljivali da neće u vlast sa Kurtijem, jer smatraju da nemaju dovoljno glasova da budu nosioci vlast, već da onda trebaju biti opozicija, podvlači Milenković. Dodaje da su stranke Alijansa za budućnost Kosova Ramuša Haradinaja i DPK, čiji je osnivač Hašim Tači, a predvodi je Memlji Krasnići za opozicionu vladu.

“Njima je dovoljno da tri opozicione partije, zajedno sa Srpskom listom Ili bez Srpske liste a sa ostalim manjinama, formira vlast. Jasno je da Srpska lista neće biti sa Kurtijem u koaliciji, to znamo zbog odnosa u poslednje vreme, gde ih Kurti ne vidi kao relevantan politički faktor, a ni Lista nije spremna za tu vlast. Ali tu je Nenad Rašić koji je bio u prethodnoj Kurtijevoj vladi i pre neki dan su držali zajedničku konferenciju I gde su iskazali spremnost da Rašić učestvuje i u novoj vlasti Kurtija, ako do nje dođe”, ukazuje.

Milenković kaže da to koliko je takva vlada realna zavisi od nekoliko faktora, jer svi čekaju da vide šta će se desiti u međunarodnoj zajednici.

“Deluje da se niko ne žuri, sam proces verifikacije i brojanja glasova trajao je više od mesec dana i idalje čekamo zvanične, potvrđene rezultate. Mislim da smo bliži novim izborima nego formiranju neke nove vlade, osim ako ne bude međunarodnih pritisak i utisaka, za šta sada mislim da EU nije spremna i nema uticaj, osim ako se Trampova administracija ne uključi i onda se formira vlada”, kaže on.

Ljeart Hodža, urednik ATV, navodi da je veći problem to šta će biti, kako navodi, izgubljeno prvih šest meseci, bez da se radi išta na terenu. Po svemu sudeći, napominje, postizborna situacija će dugo trajati.

“Negde oko maja bi trebalo da imamo novu skupštinu, a onda krajem maja ili čak u junu negde da imamo novu vladu, tako da mnogo je veći alarm to što gubimo vreme. No, kako će nova vlada da izgleda ili s kime bi mogao Kurti da novu vladu formira, mislim da će sve ovo što se dešava oko osporavanja, oko žalbi, oko procedura, da utiče na to da se partije dobro umore, a kad su umorni i bez para onda bi mogli da uđu u svakakve kombinacije. Ali, opet kažem, po meni najveći problem i najveći razlog za uzbunu je to što gubimo vreme, a istovremeno to što je meni čudno je da se nikome ne žuri”, ukazuje on.

Naš sagovornik dodaje da ni se ni kosovska predsednica Vjosa Osmani nije dosad ni jednom oglašavala po ovom pitanju, odnosno da apeluje da je hitno potrebna nova vlada I koliko je važno imati ljude sa mandatom I legitimitetom na čelu vlade sada.

“Ona se nije povodom ove teme izjasila ni jednom. Drugo, Kurtiju se očigledno ne žuri jer čovek se bavi žalbama i procedurama i zahtevima za preborajavanje, a niko iz opozicije ne vrši pritisak da imamo novu vladu i da imamo nove ljude na načelu države. Tako da izgleda da ni jedna od ove tri strane nije baš u nekoj žurbi da dođe na vlast, odnosno da ostane na vlasti, a to može da znači dve stvari. Ili jednostavno se plaše da preuzimaju vlast s obzirom na način na koji SAD postupa prema Ukrajini i misle da bi mogli da promene pristup i prema Balkanu. I drugo, dok čekaju i dok se prebrojavaju glasovi, dok se osporavaju procedure, čekaju da vide da li će eventualno u BiH ili u Srbiji situacija da eskalira, pa onda bi znali koliko je duboka u stvari kriza na Balkanu i da li bi došlo do te promene stava”, navodi on.

Hodža smatra i da Evropska unija teško može da “gura bilo šta” u ovom trenutku, te misli da će stanovnici Kosova čekati još dugo na formiranje nove vladajuće većine.

“Da li će biti Kurti 3 ili neće, to je za sad manje važno. Važnije je što ćemo izgubiti prvih šest meseci bez ičega, ali lako može da se desi da izgubimo celu godinu, ako imamo novu vladu pa će onda njima trebati jedno sto dana da dođu sebi, pa onda letnji odmor, pa tako dalje, mislim to će baš ružno da izgleda. Ako ne bude tenzija, biće jedna velika izgubljena godina, pošto onda u jesen imamo lokalne izbore I biće to jedna velika rupa na kalednaru”, zaključuje Hodža.

Analitičar Fatmir Šeholi konsatuje da je proces brojanja glasova predstavlja fijasko CIK-a.

“Prema Ustavu Kosova, funkcija predsednika Skupštine Kosova pripada partiji koja je osvojila najviše glasova, a to je Samoopredeljenje. Nakon što 120 poslanika Skupštine Kosova položi zakletvu, počinje da teče rok od 15 dana u kojem Aljbin Kurti, kao pobednik izbora, treba da pokuša da formira vladu sa najmanje 61 poslanikom”, ukazuje Šeholi.

Šeholi kaže prema Ustavu Kosova, u aprilu naredne godine, kada se bude birao predsednik Kosova, u Skupštini mora biti prisutno najmanje 80 poslanika. “Ukoliko taj uslov ne bude ispunjen, automatski se raspisuju vanredni izbori. Kako će se ovaj politički čvor razrešiti – teško je prognozirati”, napominje Šeholi.