Kap se (naizgled) vratila u čašu: Gde smo godinu dana nakon izlaska Srba iz kosovskih institucija?

Kako se približavalo oduzimanje vozila onima koji su odbijali da sa KM pređu na RKS tablice, Nenad Đurić, direktor Regionalnog direktorata Sever, obznanio je da policajci sa tog dela KiM neće sprovoditi  ovu odluku. Zbog toga biva smenjen, a ta „kap koja je prelila čašu“, kako je to rekao sad već bivši predsednik Srpske liste Goran Rakić, uzeta je kao povod za izlazak iz institucija.

U prostorijama Srpske liste objavljeno je istupanje iz policije, tužilaštva i sudstva. Pripadnici Kosovske politike su pred kamerama skinuli svoje uniforme, a gradonačelnici opština na Severu podneli su ostavke, kao i poslanici Srpske liste u Skupštini Kosova i ministar u Vladi Goran Rakić.

Dan nakon izlaska, u Severnoj Mitrovici organizovan je „Veliki narodni protest“. Širom grada su deljenje srpske zastave, ispisivani grafiti „Ovo je Srbija“ u dezenu trobojki, a sve kako bi „celom svetu pokazali u kojoj državi žive, za šta se bore i koliko ih ima“, kako je pisalo na upakovanim deljenim zastavama.

Nedugo zatim novih devet poslanika Liste se vratilo u skupštinske klupe, a Rakićevo mesto ministra za zajednice i povratak zauzeo je Nenad Rašić.

Šestog novembra se, dakle, sa mitrovačkih ulica aplaudiralo Aleksandru Vučiću i Milanu Radoičiću.

I tada je kao razlog iznošena situacija na terenu, ali naivno bi bilo mišljenje da je ovaj potez, kojim se Srpska lista dugo pretila, povučen samo zbog toga.

Izlazak iz institucija poklopio sa inteziviranjem priče o, tada još nepoznatog sadržaja, francusko-nemačkog predloga.

S obzirom na učestale tematske krize, kojima su i jedna i druga strana, uticale na tok dijaloga, Beograd u pravcu zamrzavanja, Priština odmrzavanja, međunarodna zajednica se odlučila na sporazum kojim je obe strane trebalo privoleti normalizaciji. Za koju je ovih dana ogoljeno da je samo eufemizam za de fakto priznanje.

„Šolc-Markonov“ predlog, kako je još nazivan, izlaskom iz institucija, prosto je miniran.

Kao glavna obaveza, na kojoj je Beograd instistirao u cilju zamrzavanja dijaloga, i dalje se nameće formiranje ZSO, a i pored prihvatanja novog statuta koji je predlog EU, koji je Priština prihvatila nije za očekivati da ona u dogledno vreme bude formirana. I to je u direktnoj vezi sa 5. novembrom 2021. godine.

U decembru je došlo do neuspelog pokušaja lokalnih izbora na severu Kosova – tokom priprema za izbore došlo je do sukoba kod zgrade Centralne izborne komisije, Priština počinje sa hapšenjem Srba koji su navodno u napadu na prostorije u Severnoj Mitrovici učestvovali, a kao odgovor pojavljuju se barikade širom severa KiM i prve u gradskom jezgru severnog dela Kosovske Mitrovice.

Zahtevi – povlačenje specijalaca, puštanje Srba na slobodu i ukidanje spiskova za hapšenje, ne bivaju ispunjeni, ali se barikade povlače pod pritiskom Aleksandra Vučića koji Srbima garantuje na sastanku u Raškoj 29. decembra da ih, kako kažu, „loviti kao zečeve“, jer ako se to desi „pretvoriće se u vuka“.

Dva meseca kasnije, u februaru, Kurti i Vučić u Briselu usmeno prihvataju evropski predlog za normalizaciju odnosa, da bi zatim u martu, takođe bez potpisa, prihvatili Mapu puta o primeni sporazuma iz Brisela.

„Tematske krize“ ponovo nadglašavaju sporazum, Priština organizuje lokalne izbore za odbornike i gradonačelnike, u maju, i tu je razlog koji odlaže formiranje ZSO.

Ovaj izborni proces Srbi su pasivno bojktovali, nije bilo nereda, ali ni izbornog legitimiteta. Usled minornog odziva srpskog stanovništva na čelo četiri opštine na Severu dolaze albanski gradonačelnici, po dva iz Samoopredeljenja i po dva iz Demokratske partije Kosova, a isto biva i sa lokalnim skupštinama.

Upravo se u odborničkim mestima „krije“ pomenuti razlog – skupštine opština delegiraju odbornike za konstitutivnu sednicu ZSO, a nije za očekivati da se u njoj nađu albanski odbornici. Govori se trenutno o povratku Srba u institucije, izgleda da se ona „kap“ vratila u čašu, samim tim i o novim izborima, ali samo za gradonačelnike. Izbore za lokalne skupštine niko ne pominje.

Podsetimo da su ti gradonačelnici na svoja radna mesta u Zubinom Potoku, Leposaviću i Zvečanu ušli uz pomoć brutalnosti i nasilja Kosovske policije, primenjene nad manjim brojem Srba koji je otpor u maju pružao. Većina srpskog stanovništva tog 26. maja bila je na SNS mitingu „Srbija nade“ u Beogradu.

Narednih dana nastavljaju se protesti, dolazi do incidenata i sukoba čak i sa KFOR-om, a onda i hapšenja uz optužbe za nasilne proteste, ratne zločine i napade na novinare…

Situacija se stišava, Srbi nastavljaju sa protestima ispred zgrada ove tri opštine, zahtevajući da ih albanski gradonačelnici napuste zajedno sa specijalcima, s obzirom da su one vlasništvo Srbije i da se u njima nalaze i privremeni organi srpskog sistema. Specijalcima kojih je sve više, što oko opština, što na punktovima, a grade se i baze zbog kojih se Srbima oduzima i privatno zemljište.

Protekle mesece obeležavaju i ranjavanja i napadi na Srbe, čiji su vinovnici neretko pripadnici specijalnih snaga Kosovske policije, a čitavom ovom situacijom i represijom potpredsednik Srpske liste Milan Radoičić pokušao je da opravda organizaciju grupe koja je inicirala sukob u Banjskoj u septembru.

Banjska jeste ubrazala određene procese, fokus pritisaka međunarodne zajednice pomerila sa Prištine na Beograd, iste intezivirala, pa je tako i Srpska lista „na molbu“ Vučića prihvatila bezuslovni izlazak na izbore, ali sve je to nedovoljno da bi mogli govoreći o brzom povratku Srba u institucije.

A ni ti Srbi nisu isti oni koji su iz institucija izašli, bar kada govorimo o vrhu Srpske liste – na mesto Rakića, Simića i drugih, došla je druga ekipa vođena direktorom KBC Mitrovica Zlatanom Elekom.

Sve se češće govori o masovnijem iseljevanju Srba sa severa KiM usled ovih dešavanja.

Sve je isto, ništa isto nije. Sitaucija na terenu drastično se promenila, ali i dijalog se i dalje vrti u krug. I Beograd i Priština i dalje imaju mehanizme kojima mogu izbegavati obaveze koje im se ne sviđaju, a Zapad još nije pokazao učinkovit štap i šargarepu.

S toga može li se o izlasku iz institucija govoriti kao o grešci? Položaj Srba davno nije bio lošiji i zahtevniji, a verovatno je da se ni oružani sukob kakvog je bilo u Banjskoj, ne bi desio da su Srbi i dalje policajci na severu. Ali isto tako se uviđa činjenica – put ka de fakto priznanju Kosova od strane Srbije bio bi znatno brži.