Kosovo je crvena linija koju nećemo preći

Sada nije trenutak za priču o podnošenju kandidature, sačekajmo kraj ovog meseca ili decembar, pa nakon novih razgovora s Briselom i zemljama članicama sledi donošenje odluke – ističe vicepremijer Božidar Đalić u razgovoru za Danas povodom novog godišnjeg izveštaja EK o napretku Srbije u evropskim integracijama.

Koji su pozitivni, a koji negativni aspekti u Izveštaju EK?

– Izveštaj je pozitivan za Srbiju i kao takav je ušao u Strategiju proširenja, koja je sinteza izveštaja za svaku zemlju ponaosob. Od 24 kategorije čak u 22 je konstatovan napredak i može se reći da je Izveštaj u tehničkom smislu dovoljan da posluži kao temelj za dobijanje statusa kandidata. Naravno, formalno dobijanje tog statusa podrazumeva zaokruživanje saradnje s Haškim tribunalom. Pozitivna stvar je ta da je EK prvi put zvanično i jednoglasno podržala primenu Prelaznog trgovinskog sporazuma. Moglo bi se očekivati je da to bude predmet rasprave na predstojećem sastanku Saveta ministara EU krajem ovog meseca. Prvi put se zvanično prihvata primena Prelaznog sporazuma kao „track record“, odnosno dokaz kapaciteta Srbije za primenu tog sporazuma. To izgleda kao tehnička stvar, ali zapravo pokazuje da će se svi naši napori u primeni računati kada se za to steknu politički uslovi. U tom momentu će sve što smo uradili od januara ove godine biti analizirano kao „track record“, odnosno kao iskustvo u primeni Sporazuma, a Srbija će od momenta podnošenja zahteva za članstvo vrlo brzo doći do statusa kandidata. Kada je reč o preporukama, u Izveštaju se insistira na daljoj borbi protiv korupcije, na tome da promene u pravosuđu treba da izbegnu politizaciju. Takođe je važno da u domenu ekonomije Srbija u budućnosti izgradi strategiju industrije, da se radi na pojednostavljenju procedura za formiranje preduzeća.

Šef Delegacije EK u Beogradu Vensan Dežer kaže da Srbija, između ostalog, treba da poradi na primeni zakona i pragmatičnijem pristupu u odnosu na Kosovo. Šta će Vlada u tom kontekstu da preduzme?

– Kada je reč o primeni zakona, važno je preći s kvantiteta na kvalitet, to jest da zakoni što ređe budu usvajani po hitnom postupku, da se o svakom od njih organizuje javna rasprava i obezbedi dovoljno vremena za debatu u parlamentu. S druge strane, trebalo bi da izbegavamo našu boljku – kvalitetni, ali neprimenjeni zakoni. Kao što se vidi u Izveštaju, imajući u vidu da pet zemalja EU nije priznalo Kosovo, sve što se razmatra oko tog pitanja mora biti statusno neutralno i u svetlu Rezolucije 1244. Unija se ne meša u statusna pitanja, ne može da traži od nas da direktno ili indirektno priznamo Kosovo, niti bismo mi na to ikada i pristali. Ono što je naglašeno jeste nalaženje pragmatičnijih načina za održavanje regionalnih foruma i funkcionisanje CEFTA, gde je Srbija predložila jedno rešenje, a EK drugo. Oko regionalnih foruma pristup Beograda ni na koji način ne pokušava da izoluje predstavnike Kosova, ali tražimo da to bude u skladu s Rezolucijom 1244, to jest uz prisustvo Unmika. Kada je reč o CEFTA, ona jeste potpisana s predstavnikom Unmik/Kosovo, a samo dogovor svih može promeniti ime učesnika, tako da imamo snažne argumente za našu poziciju.

Da li to znači da Srbija neće menjati svoju poziciju uprkos preporuci EK i da naši ministri neće razgovarati s kosovskim ministrima na regionalnim forumima?

– Unija bi želela da situacija bude drugačija, ali više nego jasne su linije preko kojih mi nećemo preći. Kontakti s predstavnicima kosovskih vlasti su mogući i poželjni samo ako je to urađeno pod kapom i uz prisustvo Unmika.

Da li će Kosovo biti poslednje nerešeno pitanje između EU i Srbije?

– Srbija nikada neće pristati na ustupke kada je reč o Kosovu zarad članstva u Uniji. Sigurno je da smo mi, potpisujući policijski sporazum s Euleksom, pokazali želju da se rešavaju problemi ljudi koji žive tamo. Srbija je u proteklim godinama doprinosila stabilnosti na KiM. Evropa želi da na teritoriji naše južne pokrajine bude ekonomske i socijalne perspektive i mi se s tim slažemo, ali tu imamo jasnu crvenu liniju. Naglašavam da EK, suprotno onome što se tvrdilo, nije izradila za Kosovo studiju izvodljivosti. To je još jedan dokaz da Brisel ne tretira Kosovo kao državu.

Koliko je predlog EK o deblokadi SSP-a obavezujući za zemlje članice, pogotovo Holandiju?

– Komisija je Izveštaj jednoglasno usvojila. To pokazuje da naše pozicije jačaju. Znamo da je odluka o tome na Savetu ministara i da tamo treba uspostaviti konsenzus. Naši napori idu u pravcu da Savet razmotri ovaj izveštaj i konkretne predloge Komisije. Najpovoljnije bi bilo da se to dogodi na oktobarskom zasedanju Saveta ministara, a ako ne tada onda u decembru, na Samitu EU. Savet bi mogao da pozdravi predloge Komisije i to bi značilo da daju političku podršku, a najpozitivniji ishod po Srbiju bila bi odluka da se počne s primenom SSP-a. Posle toga bi podnošenje kandidature za članstvo bilo veoma jednostavno, puka formalnost.

Na koji način je moguće postići konsenzus unutar EU o deblokadi SSP-a, a da Ratko Mladić ne bude uhapšen?

– Jedini sigurni put Srbije je pronalaženje preostalih optuženika i njihovo izručenje. Taj uslov neće nestati, čak i da se u ovom trenutku postigne konsenzus u EU oko deblokade SSP-a. Moglo bi se očekivati je da Srbija neće formalno dobiti status kandidata sve dok se to pitanje ne reši. Pozitivno je to što sve kapacitete angažujemo u rešavanju tog pitanja. Ako do toga ne dođe, ostaje nam da u predstojećem izveštaju glavnog haškog tužioca Serža Bramerca dokažemo da radimo sve što možemo da se ta saradnja zaokruži.

Da li ovo znači da bez „potpune saradnje“ s Hagom ne bi trebalo ni da podnosimo kandidaturu?

– Podnošenje kandidature i dobijanje statusa kandidata nisu iste stvari. Najuputnije je da, ukoliko do kraja oktobra ne dođe do deblokade Prelaznog sporazuma, Srbija sačeka rezultat Samita EU u decembru i da ponovo u dogovoru s Komisijom i tada zemljama članicama razmotri pitanje kandidature.

Mogu li građani Srbije da budu potpuno sigurni da će od 1. januara slobodno da putuju?

– Siguran sam da će nalazi tehničke misije, kao poslednja provera pred odluku Saveta ministara 30. novembra ili 1. decembra, biti pozitivni. Sve dok te odluke nema, treba biti oprezan, ali veoma smo blizu uspeha. Prvog januara se ujedno i nastavljaju reforme, jer status „belog šengena“ mora da bude održavan. Drugi aspekt ukidanja šengenskih viza je sprovođenje sporazuma sa zemljama EU o readmisiji. Naša dugoročna ambicija je da postanemo deo šengenskog prostora, što će podrazumevati da naša konzularna predstavništva izdaju vize za građane čije zemlje nisu deo tog prostora. To znači da konzularna predstavništva Srbije moraju sledeće godine da budu bolje opremljena, jer smo zbog nedovoljne opremljenosti morali da predložimo produženje roka za važenje starog pasoša, da bi naši državljani koji žive u inostranstvu mogli da imaju validnu putnu ispravu kao bazu za izdavanje boravišnih dozvola.

Ministri s različitim stilom

S obzirom na vaše stavove u ovom intervjuu, da li šef diplomatije Vuk Jeremić greši kada najavljuje gotovo izvesnu kandidaturu Srbije za EU do kraja godine?

– Sve u svoje vreme. Pitanje podnošenja kandidature za članstvo je pitanje kome treba da se posvetimo u decembru, ukoliko do tada ne bude odblokiran Sporazum. Država ima jedinstvenu politiku, koju mi članovi Vlade izražavamo svako u svom stilu. Naš prioritet u ovom momentu mora biti zaokruživanje saradnje s Hagom, kao i pokušaj da se preporuke iz Izveštaja EK pretoče u odluke Saveta ministara, a da pitanje kandidature ostavimo za decembar.