Kosovo je normalna država

Opet, kao i Srbija, Kosovo radi na reformskim procesima, a kada ste na evropskom putu morate imati u vidu da vam Brisel i Evropska komisija pomažu, ali i da zahtevaju ispunjavanje jasno postavljenih standarda i procedura, ovim rečima je holandski diplomata Piter Fejt, dojučerašnji šef Međunarodne civilne kancelarije na Kosovu (ICO), odgovorio na pitanje na početku intervjua za Danas da li smatra da je Kosovo, proglašenjem okončanja nadgledane nezavisnosti Kosova, koje podrazumeva i gašenje ICO, postalo potpuno nezavisna država, bar što se tiče onog dela sveta koji je priznao kosovski suverenitet.

Da li će inostrani, pre svega zapadni uticaj na unutrašnje političke prilike na Kosovu od sada biti manji, „mekši“?

– Nadam se da hoće. Zaista se nadam da će biti manji. Ne bi bilo zdravo za kosovsko društvo ako bi stranci nastavili da kontrolišu sve na Kosovu. Napori koje sam preduzimao prethodnih dana imali su za cilj da Kosovo postane normalna država, posebno u smislu pristupanja Evropskoj uniji i integracije celog regiona.

Da li je Kosovo, po vama, postalo ta „normalna država“?

– Da, jeste.

U potpunosti?

– U smislu stvaranja multietničke demokratije Kosovo nastavlja da se razvija, kao i svaka normalna država.

Postoji li ikakva mogućnost kompromisa između Ahtisarijevog plana, na čijoj ste primeni radili i za koji se Zapad i Priština snažno zalažu, i rešenja za „srpski“ sever Kosova koje bi podrazumevalo specijalni status, autonomiju?

– Kada se govori o severu, uvek sam imao problem s terminima koje pominjete, autonomija, specijalni status i slično, jer oni su često pogrešno razumevani. Kosovo je prilično nervozno kada govorite o dijalogu s Beogradom ili s bilo kim drugim koji bi na ikakav način doveo u pitanje nezavisnost, suverenitet i teritorijalni integritet ove zemlje. I mislim da su u pravu kada veruju da je i sever deo Kosova. To, inače, nije samo stav Prištine, već i Brisela i Evropske komisije.

Mislim da se izvesni elementi Ahtisarijevog plana mogu dalje razvijati u pravcu interesa srpske zajednice na Kosovu. Tu mislim na srpske opštine i južno i severno od Ibra. Zato moramo naći rešenje koje bih najradije zvao „evropskim“, a ne autonomijom ili posebnim statusom, koje bi osiguralo da ta dimenzija daljeg razvoja Ahtisarijevog plana bude usklađena s napretkom Kosova ka članstvu u EU. To rešenje bi pomoglo da se i Srbija i Kosovo približe Briselu. Dakle, prvo, sever mora da ostane deo Kosova. Drugo, to rešenje ne sme da negira, to jest potkopava autoritet države Kosovo. I, kao treće, rešenje za sever, uopšteno govoreći, treba da osigura stepen autonomnih prava, ili prava lokalnih samouprava, za Srbe i južno od Ibra i severno od Ibra.

Vi se, dakle, protivite posebnom rešenju za sever?

– Ahtisarijev plan predviđa niz mera za jačanje srpske zajednice, posebno u oblastima zdravstva i obrazovanja, gde bi postojao i izvestan nivo njihovih posebnih veza sa Srbijom. Ali, ti resursi za Srbe na Kosovu moraju biti potpuno transparentni, što je i zahtev Evropske komisije kako bi se i Srbija i Kosovo približavali članstvu u EU. Na primer, novac ne sme da prelazi granicu u kovertama već preko legalnog bankarskog sistema. Suština je u tome da dugoročna održivost i napredak države Kosovo zavisi delom i od toga da Srbi južno od Ibra ne treba da imaju drugačija prava od onih na severu.

Znam da nisam omiljen u Srbiji

Kakva je vaša poruka vlastima Srbije i planirate li uskoro da posetite Beograd?

– Moja osnovna poruka je poruka prijateljstva i pomirenja. Znam da nisam posebno omiljen u Srbiji, mada sam 2001. kao zvaničnik NATO vrlo uspešno sarađivao sa srpskim vlastima na jugu vaše zemlje (Preševo, Bujanovac, Medveđa) na povratku srpskih bezbednosnih snaga u albanska sela. Nadam se da će doći vreme kada ću uspeti da obnovim svoja prijateljstva. Ako me vlasti Srbije nekada budu pozvale da posetim Beograd, veoma rado ću se odazvati.