„NATO povećava broj trupa KFOR-a ne zbog zahteva, već zbog ponašanja Srbije“

Politikolog Ognjen Gogić upravo navodi da NATO šalje dodatne snage, ali da se to ne dešava zbog zahteva srpske strane da KFOR poveća broj svojih pripadnika i da preuzme staranje o bezbednosti na severu Kosova, već pre zbog ponašanja Srbije.

„NATO je već odobrio slanje dodatnih snaga na Kosovo koje će doći iz Velike Britanije. Do povećanja prisustva KFOR-a će izvesno doći ali se to neće dogoditi zbog zahteva Srbije već pre zbog njenog ponašanja. Deo međunarodna zajednica okupljen u okviru Kvinte, koja odlučuje o raspoređivanju NATO trupa na Kosovo, ima drugačije viđenje bezbednosne situacije na Kosovu od Beograda. Sada se percipira da srpska strana nosi potencijal za ugrožavanje bezbednosti na Kosovu. Nedvosmisleno se smatra da je krivac za oružani incident u Banjskoj naoružana formacija Milana Radoičića, dok je prethodnih dana iz zapadnih prestonica traženo da Srbija udalji svoje vojne snage od administrativne linije. Sa druge strane, potvrđeno je da su sve akcije kosovske policije sprovođene u saradnji sa međunarodnim snagama koje su prisutne na terenu“, navodi Gogić.

Napominje da sve to ukazuje da Kvinta ne deli mišljenje Beograda su specijalne jedinice kosovske policije krive za nedavno pogoršanje bezbednosne situacije na severu Kosova, te da one treba da se povuku a na njihovo mesto dođu međunarodne snage.

„Smatra se da je Beograd odgovoran za situacija ili tako što namerno provocira incidente ili tako što ne uspava da kontroliše deo svojih bezbednosnih službi koje to čine. KFOR neće preuzeti upravu severom Kosova umesto kosovskih institucija već će podržati njihovo delovanje. KFOR, pritom, nikada na Kosovu nije imao ulogu koju Beograd sad traži da on preuzme na severu Kosova“, podvlači ovaj politikolog.

On objašnjava da civilnu vlast na Kosovu, uključujući i policijsko delovanje, je obavljao UNMIK, misija Ujedinjenih nacija, dok je KFOR predstavljao vojnu misiju zaduženu za održavanje mira.

„Ipak, čak ni kada je KFOR imao robusno prisustvo na terenu nije uspevao da spreči progon i otmice Srba nakon rata i martovsko nasilje“, zaključuje Gogić.

Predsednik Građanske inicijative „Srpski opstanak“ Aleksandar Arsenijević iz Severne Mitrovice, smatra da povećanje trupa KFOR-a neće uticati na rešavanje situacije na terenu.

„Siguran sam da će doći do nekog povećanja trupa u srpskim sredinama od strane KFora, ali da to neće bitno uticati na rešavanje sitaucije, osim ako ne zauzmu pristup monitoringa ili protektorata za koji sam se zalagao u posledenje vreme. Zahtev je vrlo opravdan, jer se nalazimo u situaciji gde građani misli da su saterani uza zid pred streljačkim vodom“, kaže Arsenijević.

 Broj trupa KFOR-a na Kosovu tema je i u albanskoj javnosti na Kosovu, pa je tako novinar Astrit Gaši komentarišući zahtev Vlade Kosova za dodatnim trupama ove misije na severu KiM, rekao da u njemu ne vidi ništa loše.

„Ne slažem se da je zahtev vlade za dodatnim trupama Kfora protiv interesa Kosova. To je u našem interesu. Kfor jeste došao sa Rezolucijom 12 44, ali priznaje granice Kosova, garantuje zaštitu. Nikakva šteta nije učinjena Kosovu sa tim zahtevom“, rekao je Gaši, prenosi Dukađini.

Prethodno je novinar Ljirim Mehmetaj konstatovao da je taj zahtev Vlade Kosova isti kao zahtev predsednika Srbije Aleksandra Vučića.

Pomenuti zahtev ponovio je i predsednik Vučić u intervjuu za CNN kod Kristijan Amanpur, a pre njega je to učinio i ministar odbrane Miloš Vučević. Ministar je pozdravio najavu Velike Britanije da će uputiti jođ 200 svojih vojnika u sastav KFOR-a, saopšteno je iz njegovog kabineta.

Vučević je tokom sastanka sa ambasadorom Velike Britanije Edvardom Fergusonom istakao da je jedan od prioriteta Vojske Srbije saradnja sa KFOR-om, te da je zato za Srbiju važno da NATO ima neutralan status u rešavanju problema.