Kosovo kritikovano zbog prekomerne upotrebe policijskih snaga na Severu u izveštaju eksperata Saveta Evrope

Izvor: Koha (Tekst je preveden sa albanskog; naslov je adaptiran – jučerašnje izdanje)

Iako su političke institucije pokazale veću odlučnost u borbi protiv korupcije i organizovanog kriminala, konstatuje se da one ne poštuju uvek nezavisnost pravosuđa i da postoji zabrinjavajuća tendencija prekomerne upotrebe specijalnih policijskih snaga na Severu, prenosi KoSSev.

Kosovo je u Izveštaju o prilagođavanju pravnog sistema Kosova standardima Saveta Evrope prikazano kao zemlja koja ne poštuje odluke sudova, niti međunarodne sporazume.

Dokument su sastavili stručnjaci ove institucije, koji su na Kosovu boravili od 24. do 27. septembra. Tamo su opisana kašnjenja u vladavini prava na Kosovu, sa akcentom na primeni zakona u opštinama koje naseljavaju većinsko srpsko stanovništvo.

U delu koji se odnosi na tenzije na severu, koje su kulminirale terorističkim napadom u Banjskoj i Zvečanu, od Kosova se zahteva da se uzdrži od policijskih akcija koje bi mogle dovesti do većih sukoba. Kako se navodi u dokumentu, samo zahvaljujući KFOR-u bilo je moguće izbeći najveću eskalaciju.

„U slučaju nasilnih i nelegalnih protesta ili blokada puteva, kosovske vlasti favorizuju brzu i nasilnu upotrebu specijalnih snaga za uspostavljanje javnog reda, čak i ako postoji veliki rizik da će upotreba sile od strane policije dovesti do nasilja i masovnog krvoprolića. Samo zahvaljujući snažnom stavu KFOR-a, postalo je moguće da se u nedavnim slučajevima izbegne velika eskalacija nasilja“, navodi se u dokumentu.

„Ne postoji volja za osnivanje Udruženja“

U delu posvećenom dijalogu, u dokumentu se spominje Zajednica opština sa srpskom većinom, u kojoj se navodi da trenutno ne postoji volja za njeno sprovođenje.

„Sud je zaključio da predloženi zakonski okvir „nije u potpunosti ispunio ustavne standarde“. Međutim, Sud načelno i generalno nije isključio mogućnost takvog udruživanja. Sud se bavio konkretnim predlozima iznetim u Opštim principima, a Sud je, između ostalog, zabrinuo i nedorečenost termina „opšta vežba“, navodi se u dokumentu.

„Sud je istakao da su Principi koji se odnose na organizacionu strukturu Asocijacije/Zajednice izazvali zabrinutost u pogledu poštovanja različitosti zajednica unutar opština učesnica i odražavanja ove raznolikosti kada su u pitanju članovi i strukture Asocijacije/Zajednice kako to zahteva Ustav. Kosovski političari su ovu presudu iskoristili da izjave da je osnivanje takvog udruženja samo po sebi neustavno i da nije postignut novi dogovor o mogućem statutu takvog udruženja. U trenutku naše posete, čini se da aktuelna vlast ne želi da osniva takvo udruženje“.

Prema izveštaju, ovakvo tumačenje odluke Ustavnog suda je uvredljivo.

„Iako je Sud bio kritičan prema konkretnom dokumentu koji je u njemu dostavljen, izričito je navedeno „da će se osnovati Asocijacija/Zajednica opština sa srpskom većinom kako je predviđeno Prvim sporazumom, koji je ratifikovala Skupština Republike Kosovo i najavila predsednica Republike Kosovo“, navodi se.

Dalje, u izveštaju se spominje nesprovođenje druge odluke Ustavnog suda za imovinu manastira Dečani.

„Iako Sud igra važnu ulogu kao čuvar Ustava, u politički osetljivom slučaju vlasti do sada nisu sprovele odluku Suda iz 2016. godine. Sud je odlučio da 24 hektara spornog zemljišta pripada manastiru Dečani. Ova odluka je kritikovana od strane političara i, uprkos ponovljenim pozivima međunarodne zajednice, nije sprovedena. Ovo je jasno kršenje vladavine prava. Vlasti Kosova moraju bez daljeg odlaganja da sprovedu presudu Ustavnog suda u slučaju manastira Dečani“, piše u izveštaju.

„Političari sa relevantnih pozicija ponekad neprimerenim jezikom kritikuju odluke sudova u osetljivim predmetima i na način koji može naneti štetu nezavisnosti pravosuđa. Presuda Ustavnog suda u slučaju manastira Dečani ne samo da nije sprovedena, već je bila oštro kritikovana od strane nosilaca visokih političkih funkcija“.

U izveštaju se spominje i slučaj kada je premijer Aljbin Kurti „želeo da sazna ime tužioca koji je doneo odluku o puštanju osumnjičenog Srbina iz zatvora”.

Ostavke Srba na severu

Dok se ostavke Srba iz kosovskih institucija, uključujući policiju, pravosuđe i tužilaštvo, opisuju kao problematične, u izveštaju se pozdravlja činjenica da te ostavke nisu odobrili Sudski savet i Tužilački savet, ostavljajući priliku da se Srbi vrate na svoje položaje.

U izveštaju se spominju i odluke Vlade Kosova iz avgusta prošle godine u vezi sa eksproprijacijom zemljišta na severu Kosova, zbog čega su se Srbi žalili.

„Predstavnici međunarodne zajednice, uključujući OEBS, EU, Euleks i SAD, izrazili su duboku zabrinutost u vezi sa ovim odlukama jer procedura koja je vođena nije bila u skladu sa zakonima i propisima Kosova. Između ostalog, odlukama nije utvrđena, kako to nalaže član 44. Ustava, javna svrha ili javni interes koji nalaže ove eksproprijacije. Međutim, čini se da se generalno pretpostavlja da je namera da se na tim imanjima izgrade policijske stanice. Ovakav način postupanja nije u skladu sa vladavinom prava i verovatno će narušiti poverenje između srpske zajednice i institucija Vlade Kosova. Vlasti takođe treba da ulože veće napore da široj javnosti saopšte razloge za eksproprijaciju“, navodi se u izveštaju.

Zastrašivanje svedoka u predmetima ratnih zločina

Veliki problem je zaštita svedoka u osetljivim slučajevima kao što su ratni zločini, kojima se bave Specijalizovana veća u Hagu.

„Zaštita svedoka je već identifikovana kao veliki problem za suđenja za ratne zločine na Kosovu od strane Parlamentarne skupštine Saveta Evrope u Rezoluciji 1784 (2011). Kasnije je u septembru 2011. usvojen zakon o zaštiti svedoka, ali je zaštita svedoka veoma teška u tako maloj zemlji kao što je Kosovo. Najosetljiviji slučajevi se sada vode u Hagu, a kosovski tužioci koje smo sreli tokom posete nisu izrazili nikakvu posebnu zabrinutost u vezi sa tim. Međutim, čini se značajnim, kako je istakla Poverenica za ljudska prava u svom memorandumu 56, da su se u suđenju Specijalizovanim većima bavili slučajem zastrašivanja svedoka“, navodi se u izveštaju.

Što se tiče borbe protiv kriminala i korupcije, u izveštaju se hvale institucije Kosova u nekim od preduzetih akcija. Tamo se pominje da je pozicija Kosova u Indeksu percepcije korupcije u “Transparency International” poboljšana sa 104. na 84. mesto, ali se to smatra nedovoljnim.

„Broj relevantnih sudskih predmeta ostaje relativno nizak, a slučajevi korupcije visokog profila često se vraćaju Osnovnom sudu na ponovno suđenje od strane Apelacionog suda. Istrage organizovanog kriminala i dalje su podložne korupciji i nezakonitom mešanju. Postoji jasna potreba za daljim jačanjem različitih institucija i tela koja se bore protiv korupcije, uključujući i dodatne resurse. Kosovske vlasti moraju da nastave sa svojim naporima u borbi protiv korupcije i organizovanog kriminala i obezbede pravilnu primenu novog zakonodavstva u ovoj oblasti“, ističe se u dokumentu.

Kosovo je 12. maja 2022. godine podnelo zahtev za članstvo u Savetu Evrope. U svom pismu, ministarka spoljnih poslova Donika Gervala-Švarc definisala je Kosovo kao „evropsku zemlju koja je snažno posvećena ljudskim pravima i vladavini zakona“.

Zahtev je 24. aprila 2023. prosleđen generalnom sekretaru Saveta Evrope na konsultacije. Kao rezultat toga, na predlog predsednika, Parlamentarna skupština je imenovala pravnike da sastave izveštaj o Kosovu.

Ovaj izveštaj će poslužiti Parlamentarnoj skupštini u izradi mišljenja za Komitet ministara Saveta Evrope.