Kosovo postalo pridruženi član Parlamentarne skupštine NATO-a, šta je sledeće?

Beograd će verovatno 2029. nakon očekivane integracije Kosova u NATO Partnerstvo za mir, lamentirati na međunarodnoj nepravdi umesto da to predupredimo adekvatnim i preventivnim diplomatskim aktivnostima i političkom hrabrošću evroatlanstkih integracija. To kažu sagovornici Danasa komentarišući odluku da Kosovo postane pridruženi član Parlamentarne skupštine NATO.

Tokom glasanja uzdržano je bilo 14 članica, jedino je Mađarska bila protiv. Pridruženi član je postala i Malta. Kosovo je deseti pridruženi član, a tu su i Srbija i Bosna i Hercegovina. Delegacija Srbije u PS NATO saopštila je da osim poslanika iz zemalja koje nisu priznale jednostrano proglašenu nezavisnost tzv. „Kosova“, Španije, Rumunije, Slovačke i Grčke, ovakvu odluku nisu podržali ni poslanici iz Francuske i Italije.

Da će se ovo dogoditi bilo je jasno u martu kada je Stalni komitet PS NATO odlučio da unapredi skupštinu Kosova od parlamentarnog posmatrača za pridruženog člana.

Direktor istraživanja Centra za međunarodne i bezbednosne poslove (ISAC fond) Igor Novaković za Danas kaže da je odluka da Priština postane pridruženi član PS NATO bila većinska odluka predstavnika parlamenata država koje participiraju u tom formatu i da to ni na koji način nije povezano sa procesima nesprečavanja ulaska Kosova u međunarodne organizacije, u ovom slučaju NATO, organizaciji gde Srbija nije član već samo članica Partnerstva za mir.

Na pitanje da li je Srbija mogla da lobira kao što je radila za Savet Evrope, odgovara da je mogla, ali da on misli da nije bila namera da se lobira.

– Ovo nije ulazak u NATO. Parlamentarna skupština NATO nije institucionalni deo NATO. To je jedan blago povezani koordinacioni mehanizam koji ima određene kompetencije i ne govori u ime Severnoatlanske alijanse. To je politički mehanizam koordinacije parlamenata država NATO – objašnjava on.

Upitan zašto nije postojala namera, kaže da je verovatno postojala procena da se tu ne može proći.

– Kada je reč o Savetu Evrope, neulazak Prištine u SE nije produkt lobiranja Srbije već isključivo produkt komunikacije Prištine sa državama članicama EU koje su postavile veoma jasne uslove za konačno odobravanje na Savetu ministara, a to se nije desilo. U ovom slučaju je nešto drugo. Ovo je jedan vrlo blag mehanizam koji nema toliki značaj. Kosovo i dalje nije članica Partnerstva za mir. Čuli smo izjave da li Srbija treba ili ne treba da bude deo ovog mehanizma. Postoji niz drugih organizacije u kojima smo mi i dalje članica, a pošto smo okruženi zamljama koje su članice NATO, mi imamo svaki interes da i dalje nastavimo saradnju u ovom obimu ako ne i da produbimo – kaže Novaković.

O budućim odnosima Srbije i Kosova kaže da će zavisiti od konkretne političke dinamike Beograda i Prištine i konkretnih interesa vlasti u Beogradu.

– Ali imajući u vidu konkretan značaj NATO za nas, bez obzira na retoriku u medijima, ne verujem da će biti nekih drastičnih koraka. Biće teža retorika, ali drastičnih koraka biti neće – smatra Novaković.

Dok Nikola Lunić, izvršni direktor Saveta za strateške politike, dodaje da imajući u vidu da je Parlamentarna skupština NATO institucionalno odvojena od Alijanse i predstavlja samo vezu između tog vojnog saveza i parlamenata zemalja članica ili partnera, samo unapređenje statusa Kosova u toj međunarodnoj organizaciji ne generiše nikakve posledice po Srbiju ili po region.

On međutim, ukazuje na to da je krajnje vreme da Srbija preispita postulate sopstvene spoljne politike koja definitivno nije kompatibilna sa interesima najmoćnijih međunarodnih subjekata i sa globalnim geopolitičkim kontekstom koji sve manje imaju toleranciju prema političkoj nezavisnosti i vojnoj neutralnosti naše zemlje.

– I ne treba gajiti iluzije da će ovo predstavljati poslednji akt u nizu nepravdi prema Srbiji. Ukoliko želimo da sledimo emocije i imaginarne osnove međunarodne pravde, onda u ovakvim predratnim histerijama moramo biti spremni platiti mnogo veću cenu za takvu vrstu nesavesnosti prema vlastitoj budućnosti – konstatuje Lunić.

Prema njegovim rečima, na žalost, javnost već svedoči o neodgovornim izjavama nekih naših visokih zvaničnika koji najavljuju izlazak Srbije iz Parlamentarne skupštine NATO i time samo dokazujemo beskrajni talenat da kreiramo animozitete i neprijatelje, umesto da produbljujemo partnerstva i stvaramo saveznike.

– Ne treba sumnjati da će se Kosovske bezbednosne snage transformisati 2028. u Oružane snage Kosova. Umesto da uz politički dijalog nametnemo i bezbednosni sa ciljem uspostavljanja mehanizama poverenja i predvidljivosti, mi i dalje žovijalno kličemo snazi naše vojske. Verovatno ćemo 2029. nakon očekivane integracije Kosova u NATO Partnerstvo za mir, lamentirati na međunarodnoj nepravdi umesto da to predupredimo adekvatnim i preventivnim diplomatskim aktivnostima i političkom hrabrošću evroatlanstkih integracija – predviđa on.

Kako zaključuje, želeli mi to ili ne, geografija nam uglavnom određuje vitalne interese i spoljnopolitičke prioritete nacije koje bi političari trebalo da slede, a ukoliko to ne žele ili ne znaju, realni su veoma loši scenariji za sve građane Srbije.