foto FoNet Milica VučkovićRaspisivanje izbora ima veze sa dinamikom rešavanja kosovskog problema, ali koliko god da je to važan faktor, odluka o tome ne zavisi samo od predsednika Srbije već i od stava međunarodne zajednice i pritiska opozicije, kažu sagovornici Danasa.
U Briselu je za 14. septembar najavljen novi sastanak na visokom nivou predsatvnika Beograda i Prištine. Od predsednika Srbije Aleksandra Vučića i premijera Kosova Aljbina Kurtija se posle tenzija na severu i zastoja u dijalogu, što zbog letnje pauze u Briselu, što zbog njihovih nepomirljivih stavova očekuje nastavak primene sporazuma postignutih u februaru i martu, a prethodno održavanje izbora u četiri srpske opštine i povratak Srba i kosovske institucije.
Specijalni predstavnik EU za dijalog Miroslav Lajčak ukazivao je pre par meseci da bi dogovor dve strane trebalo postići do kraja ove godine jer sledeće slede izbori u SAD pa fokus takozvanih fasilitatora SAD i EU neće biti na ovom regionu. Kurti je nedavno pomenuo proleće kao mogući termin za postizanje dogovora, dok Vučić ćuti i opoziciji najavljuje izbore možda i brže nego što ih očekuju. A izbori se očekuju sledeće godine, ili pak u decembru, kada Vašingtonn i Brisel očekuju rezultate dijaloga.
S obzirom na to da je Vučić gotovo prevremene izbore pravdao time da želi da čuje mišljenje naroda o važnim pitanjima, otvara se pitanje može li ovog puta, ako stvari s Kosovom krenu u pravcu koji njemu ne odgovara, Vučić da raspiše parlamentarne izbore i sve odloži za više meseci.
Kako će kosovski proces uticati na određivanje datuma izbora u Srbiji pitali smo političkog analitičara Dragomira Anđelkovića.
On za Danas kaže da se Vučić, kada se radi o Kosovu, nalazi između čekića i nakovnja, odnosno dve po njega velike opasnosti.
– Zapad, kome je zbog ličnih interesa obećao da će Srbiju dovesti do „kosovske kapitulacije“, očekuje da to i uradi. Vašington mu stoga ne dozvoljava da ide na izbore dok u praksi to ne izvrši – navodi on.
Kako dodaje, Vučićevi birači su u velikoj većini nacionalno opredeljeni.
– Uz pomoć svog sistema za ispiranje mozgova on ih je ubedio da brani sprske interese, a da se samo pretvara da popušta. U takvim okolnostima, ako bi režim prihvatio ono što se od njega zahteva od strane SAD i vodećih članica EU, a to je faktičko priznaje lažne kosovske države, on bi bio u velikom problemu na izborima koji bi posle toga usledili. Koliko god da varao narod, ipak ne bi mogao da sakrije šta je učinio. Vučić bi u tom slučaju snosio posledice jer bi se dodatno aktiviralo nacionalno nastrojeno opoziciono glasačko telo, a njegovi dosadašnji birači bi se delom pasivizirali ili počeli da menjaju stranu – objašnjava Anđelković.
Ali ako raspiše izbore bez ozvaničenja (potpisivanja) i početka implementacije Francusko-nemačkog plana, navodi dalej Anđelković, reskira da zapad na njega krene „đonom“.
– Otuda, raspisivanje izbora i te kako ima veze sa tzv. kosovskim pitanjem, mada, koliko god da je to važan faktor, odluka o tome ne zavisi samo od njega. Mnogo drugih činioca, od daljih protesnih dešavanja do sve dinamičnijih procesa na partijskoj sceni, tu se ukršta – skreće pažnju Anđelković.
Da odluka o terminu izbora ne zavisi samo od Vučića smatra i istraživač u Demostatu Milomir Mandić, koji za Danas kaže da na to utiče i stav međunarodne zajednice ali i pritisak koji će napraviti opozicija protestima i drugim delovanjem.
On u priču uvidi još jedan vrlo važan aspekt.
– Zapadu, odnosno Vašingtonu i Briselu, su od termina izbora u Srbiji, mnogo važniji drugi izbori i to izbori na severu Kosova odnosno proces pregovora Beograda i Prištine i nastavak primene briselsko-ohridskih sporazuma. Kurti posle prihvatanja plana za deeskalaciju situacije treba da raspiše izbore u četiri opštine na kojima će učestvovati Srbi i to ne samo pristalice Srpske liste. Posle tih izbora lokalne samouprave će, uz legalitet, dobiti i legitimitet. A zatim sledi izrada statuta ZSO koji Priština treba da dostavi Briselu a Brisel Beogradu i to bi se smatralo nastavkom primene briselsko-ohridskih sporazuma – ukazuje on.
Ako sve bude išlo po ovom planu, a često ne ide, Mandić navodi da se može očekivati da posle izbora na severu dođe do beogradskih ili parlamentarnih izbora u decembru, pre redovnih lokalnih i pokrajinskih sledeće godine.
– Međunarodnoj zajednici ne odgovaraju nikakvi izbori pre nastavka primene briselsko-ohridskih sporazuma. Naročito posle početka rata u Ukrajini prioritet Vašingtona i EU na Balkanu je rešavanje otvorenih pitanja, a jedno od glavnih je završetak pregovora Beograda i Prištine. U takvim okolnostima međunarodna zajednica nema toliko vremena da se bavi dilemom da li će parlamentarni izbori u Srbiji biti u decembru ili martu – zaključuje Mandić.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
