Koje su političke i bezbednosne posledice Rezolucije o Srebrenici za kosovsko pitanje?

Rezolucijom o Srebrenici otvoren novi „brisani prostor“ od bezbednosti na KiM i briselskih pregovora do daljih evrointegracija Srbije i njenog (ne)ulaska u NATO.

– Rezolucija će uticati na celokupnu politiku EU. Kao Francusko-nemački sporazum mogla bi odlukom Saveta ministara EU da postane deo Poglavlja 35, a na primeru Rezolucije iz 2010, donete u Generalnoj skupštini UN na predlog Beograda i Brisela, a na osnovu koje su doneti Briselski sporazumi, sada se mogu očekivati odluke koje će razvlastiti i demontirati institucije RS, kao i ono malo preostalih srpskih institucija na KiM, kaže za Danas Dejan Mirović, profesor Pravnog fakulteta Univerziteta u Prištini sa sedištem u severnoj Kosovskoj Mitrovici.

Mirović smatra da je „sve ovo posledica neustavne i nezakonite politike Aleksandra Vučića koji je diletantskom spoljnom politikom otežao položaj Srbije i na KiM.“

– Od zločina u Srebrenici prošlo je 30 godina, a Rezolucija se odnosi tek sad u vreme njegove vlasti i nakon što je prihvatanjem Francusko-nemačkog predloga preuzeo ustavna ovlašćenja vlade i izvršio državni udar. A gospodina Dodika treba pitati da li je stvarno mislio da mu se podrška podeli KiM neće vratiti u vidu Rezolucije o Srebrenici, ističe Mirović.

Zoran Čvorović, profesor Pravnog fakulteta u Kragujevcu, smatra da bi Rezolucija o Srebrenici mogla da bude novi uslov Brisela za Srbiju u okviru obaveza regionalne saradnje, koja je ključna u svim poglavljima Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju.

– Rezoluciju o Srebrenici doneo je nenadležni organ UN, jer je pre nekoliko godina propao pokušaj donošenja iste takve rezolucije u nadležnom Savetu bezbednosti. Kao neobavezujući akt ona neće moći da se primenjuje, što ne ne znači da se neće koristiti kao sredstvo političkog pritiska na RS i Srbiju. Postoji mogućnost da se ona učini obaveznom – da konvalidira na zaobilazan način, tako što bi od njene primene zavisile dalje evrointegracije BiH i Srbije. Rezolucija o Srebrenici mogla bi da se ugradi u poglavlja koja uređuju pristupanje EU BiH, ali i Srbije u okviru poglavlja o regionalnoj saradnji, kaže Čvorović čiji je stav je da „samo napuštanjem procesa evrointegracija srpski narod dobija mogućnost da očuva RS i da u budućnosti pokrene proces reintegracije KiM“.

Politički analitičar Dušan Janjić smatra da je usvajanjem Rezolucije o Srebrenici počela „nova situacija“ koja je povezana i može direktno da utiče na stanje na KiM.

– Rezolucija usvojena u Generalnoj skupštini UN je ‘lakmus test’ za Vučića i Srbiju koji je Kvinta postavila preko Nemačke. Srbija se nije opredelila u posthladnoratovskoj eri već je zauzela kurs koji, obeležen i glasanjem u Generalnoj skupštini UN, naginje ka nepostojećoj alijansi, čije su vodeće zemlje Rusija i Kina. Vrdanjem prema nepostojećoj koaliciji, etnonacinalnom viševektorskom politikom pod ruskim uticajem i novcem iz Kine sa kojom je potpisan Memorandum koji obavezuju Srbiju i na koordinaciju spoljne politike sa Pekingom, ugrožavaju se pozicije Srbije na Kosovu i u procesu normalizacije odnosa. Rezolucija o Srebrenici je borba za interesne sfere, a Srbije je promašila i vreme i sferu. Priče Ane Brnabić i Aleksandra Vučića o nekom novom svetu su opasna igra. Postoje dve mogućnosti – Vučićeva taktična vrdanja ka NATO ili ide u izolaciju, komentariše Janjić. On ukazuje i da KiM, „gde od marta gledamo viktimizaciju Srba, nije politički nego bezbednosni problem“.

– Kad je reč o bezbednosti, Beograd treba da sarađuje sa onima koji odlučuju o budućnosti Srbije i Kosova. Generalna skupština je 2010. donela odluku na predlog Srbije i Brisela da se vodi dijalog o normalizaciji odnosa koji se vodi po željama Kvinte. Ali, mnoge njene članice – Italija, Velika Britanija, SAD.., nisu očekivale da će Vučić tako brzo ispunjavati zahteve, a Kosovo toliko narastati, ističe Janjić.

Odgovornost međunarodnih snaga

Na pitanje zašto se u Rezoluciji o Srebrenici ne pominje odgovornost međunarodnih snaga, Janjić odgovara da je to zbog NATO. „SAD su izborile poziciju garanta mira i ne žele da se govori o povlačenju snaga i o srpskim žrtvama, jer bi to sve dovelo unatrag i do „Oluje“ i drugih akcija. To odgovara i Vučiću, jer želi da zaštiti od odgovornosti pojedine sadašnje stubove vlasti u Banjaluci i Beogradu, napominje Janjić.