„Kosovo stolicu u UN može da dobije samo preko sporazuma sa Srbijom“: Kakve su šanse za primenu modela dve Nemačke

Generalna Skupština Ujedinjenih nacija okupila je lidere Zapadnog Balkana, a među njima i kosovsku predsednicu Vjosu Osmani, koja se sastala sa visokim predstavnikom za spoljnu politiku i bezbednost Evropske komisije Žosepom Boreljom, kao i sa visokim predstavnicima SAD, na marginama ovog skupa.

We are living in difficult times. With the #WesternBalkans – our closest partners & future EU members – we will keep joining forces even more to respond to the challenges we all meet as consequences of Russia’s aggression against Ukraine.https://t.co/HTwZsoocJm pic.twitter.com/hffBv5eL9L

— Josep Borrell Fontelles (@JosepBorrellF) September 20, 2022

U saopštenju evropske službe za spoljnu politiku naglašeno da se diskusija fokusirala na globalni i regionalni uticaj ruskog rata protiv Ukrajinu, te da je Borelj istakao podršku koju EU pruža Zapadnom Balkanu da bi se poboljšala energetska bezbednost i da se pozabave hibridnim pretnjama, uključujući manipulaciju i mešanje sa sajber i stranim informacijama.

Sama kosovska predsednica naglasila je „hitnost finalizacije vizne liberalizacije, proces i unapređenje našeg EU puta, kao i potrebu da podržimo Kosovo u prevazilaženju energetskih izazova“.

In New York, I met with 🇺🇸 State Dept Counselor Chollet and DAS Escobar to discuss Kosovo’s Euro-Atlantic integration, which I stressed is a must for enduring stability.

Thanked the U.S. for their active role in supporting the Kosovo-Serbia dialogue. pic.twitter.com/wRZZ1jPeJf

— Vjosa Osmani (@VjosaOsmaniPRKS) September 21, 2022

U Njujorku se ona sastala si sa savetnikom u Stejt departmentu SAD Derekom Šoletom i izaslanikom SAD za Zapadni Balkana Gabrijelom Eskobarom, kada je ponovila zahtev da se „dijalog između Kosova i Srbije okonča međusobnim priznanjem“.

– Ona je istakla i potrebu da se ide napred u procesu dijaloga sa Srbijom, fokusiranom na medjusobno priznanje. Predsednica Osmani je istakla da Srbija treba da ispuni obaveze iz sporazuma o energetskoj mapi puta, kao i da je hitno potrebno postići uspeh u postizanju sporazuma o nestalima, navedeno se u saopštenju.

U poslednje vreme spekuliše se da dijalog Beograda i Prištine ulazi u novu fazu koja bi mogla da rezultuje rešenjem nalik modelu dve Nemačke. Spekulisanje o novom okviru započeo je predsednik Srbije Aleksandar Vučić, da bi onda postojanje novog okvira demantovao specijalni izaslanik EU za Zapadni Balkan Miroslav Lajčak.

Ipak, na mediju koji su brojni analitičari označili kao blizak albanskm predsedniku Ediju Rami „Albania Post“ izašao je navodni novi okvir i sporazum od 13 tačaka dosta sličan modelu kojim je rešeno pitanje Zapadne i Istočne Nemačke, koje su u međunarodne organizacije ušle bez međusobnog priznanja.

Politikolog Ognjen Gogić naodi da kosovski zvaničnici vode aktivnu spolju politiku sa ciljem da se upotpuni međunarodno priznanje Kosova, te da u tom smislu nije iznenađenje da će kosovska predsednica Osmani i kosovski premijer Kurti koristiti svaku priliku da zagovaraju prijem Kosova u međunarodne organizacije, bez obzira na to koliko su realni izgledi na uspeh.

– Kada je reč o stolici u UN, to može da znači više stvari. Kosovo je zainteresovano da postane država članica UN. Međutim, pored punopravnog članstva „stolica u UN“ može da znači i posmatrački status koji, recimo, ima Palestina od 2012. godine, kaže naš sagovornik.

Ovaj politikolog objašnjava da kada je Palestina dobila status države posmatrača, javila se bojazan da bi Kosovo moglo da krene istim putem.
– Palestini je to donelo koristi na međunarodnon planu poput pristupanja Međunarodnom krivičnom sudu. Međutim, Kosovo se nije opredelilo za isti postupak verovatno zbog toga što su se dodeljivanju posmatračkog statusa Palestini žestoko protivile SAD, objašnjava.

Gogić podvači da Kosovo u UN može da uđe preko sporazuma sa Srbijom, jer za taj ulazak ne bi postojao konsenzus u Savetu bezbednosti, niti dvotrećinska većina u Generalnoj skupštini, zbog postojanja straha od presedana da se seceniostičke regije dobijaju stolicu u UN mimo volje matične države. Razliku bi pravio pristanak Srbije da de jure ili de facto prizna Kosovo, jer tako to više ne bi bilo smatrano za presedan, pa bi time i druge države izgubile razlog da se plaše ili protive ulasku Kosova u međunarodne organizacije, uključujući i sam Ujedinjene nacije.

– Sporazum o sveobuhvatnoj normalizaciji koji bi se očekuje da Beograd i Priština potpišu jeste osmišljen po analogiji sa modelom dve Nemačke. Berlin i Brisel su taj sporazum zamislili kao ulaznicu za Kosovo u UN i u EU. Ako bi Beograd i Priština potpisali takav sporazum, onda Kina i Rusija ne bi imali razlog da se protive ulasku u UN kad bi sama Srbija faktički dala saglasnost za takav epilog. Ako Srbija stvarno ne želi da vidi Kosovo u UN, onda treba da razmisli da li treba da nastavi sa tom politikom „normalizacije“, poručuje Gogić.

Sa druge strane politički analitičar Blerim Burjani kaže da je pomenuti  „model dve Nemačke“ prevaziđen.

On kaže da je Osmani imala značajne sastanke sa Eskobarom u SAD,  ali da teme razgovora nisu bile nove. Dodaje da se zna se da UN nema neku značajnu ulogu o dialogu osim u formalnom smislu, te da se zna da UN davno delegirao nadležnosti u dijalogu na EU.

– Osmani je zainteresovana za novo priznanje Kosovo i lobiranje, a do sada Vjosa Osmani i Aljbin Kurti vodili su spoljnu politiku mirno i bez žurbe, ali i bez informisanja o detaljima. Zalažu se za nova priznanja Kosova na čemu rade intenzivno sa ostalim međunarodnim partnerima, a videćemo sta će uraditi kasnije. Model dve Nemačke nema uopšte neki politički značaj, pošto je Kosovo suverena država, pa neće biti novih političkih modela prihvatljivih za Kosovo. Nema smisla u političkom planu da se govori o novim rešenjima, ovaj model je bio i ranije aktivan, ali političari na Kosovu nisu bili zainteresovani za njega. Lično mislim da je taj model preziđen, navodi Burjani.

Kaže i da ni Kurti, pa ni opozicija na Kosovu neće biti zainteresovani da prihvate ovaj model, ali da se ne zna šta će biti model rešenja, ali ima i biće velikog političkog pritiska na Srbiju i Kosovo da se nađe rešenje,  koje smatra da treba da bude praktično rešenje koje zadovalja i srpsku manjinu na Kosovu i Albance u Preševo.

Dodaje da Srbija nema puno „političkog vremena“ da se zalaže samo za status quo, jer ta, kako je karakteriše, konzervativna politika i politička pauza neće joj doprineti.

– Srbija mora da bude kreativna, i da sarađuje sa međunarodnom zajednicom oko opcija. Ako Srbija ne želi saradnju sa EU i SAD dobiće ekonomske i političke sankcije. Trenutno vođenje kosovske politike od strane srpskih zvaničnika nije dobro za Srbe na Kosovu. Srbija ima dva opcije – da vodi kreativnu politiku za pronalazak rešenja sa dijalogom, a druga je ova opcija koji vodi Vučić – lažni dijalog kojim bi našao neko rešenje. Srbija nema odavno politički odgovor, a međunarodna zajednica želi rešenje do marta 2023. U ovoj situaciju Kosovo nema neku veliku nadu da će dobiti stolicu u UN, upravo jer su veto Rusije i Kine tu, navodi ovaj kosovski analitičar, smatra ovaj analitičar.