Kosovo u prvom planu samo za Srbiju

Iz Njujorka je najavljeno da će pitanja međunarodne bezbednosti – a, pre svega, „mnogo robustniji pristup kontroli proizvodnje i širenja nuklearnog naoružanja“ – predstavljati glavnu temu nailazećeg zasedanja. S tim u vezi, u američkoj javnosti primetno se podiže temperatura oko istupanja Baraka Obame. Ne toliko zbog debija novog predsednika na velikoj međunarodnoj sceni, koliko zbog „pozitivnog komešanja“ koje je, pre svega u Rusiji, izazvalo njegovo prošlonedeljno napuštanje kontroverznog Bušovog projekta o američkom „antiraketnom štitu“ u istočnoj Evropi.

Pored Obame, u Njujorku će u utorak, sredu i četvrtak, govoriti, pored ostalih, i Medvedev (Rusija), Hu Đintao (Kina), Braun (Velika Britanija), Sarkozi (Francuska), Merkelova (Nemačka). Svi oni, kao i petnaestorica ostalih lidera, preseliće se potom u obližnji Pitsburg, kome je Obama dao prednost u odnosu na Vašington kao domaćinu samita nedavno uspostavljene Grupe 20 ekonomski najjačih i najperspektivnijih zemalja sveta.

UN će, međutim, nastaviti svoju generalnu debatu i pored odsustva tog reprezentativnog sastava. U grupi onih ostalih nalazi se i srpski predsednik Boris Tadić. On je predviđen za prvog govornika na popodnevnom zasedanju u petak, 25. septembra, posle čega će delegacija Srbije napustiti Njujork i vratiti se u Beograd, u subotu oko podne.

Posebnu aromu 64. zasedanju svetske organizacije daće tradicionalni prijem za šefove stranih delegacija koji američki predsednik organizuje svake godine u svojoj njujorškoj rezidenciji u hotelu „Voldorf Astoria“. Iz Bele kuće je, međutim, u petak saopšteno da se, iz poznatih razloga, u Njujorku „ne predviđa“ Obamino viđenje sa iranskim predsednikom Ahmedinedžadom (prema tome, on će ostati bez pozivnice za prijem). Pored Ahmedinedžada, bez pozivnice ostao je i libijski lider Moamar Gadafi, zbog, kako se saznaje, nedavnog svečanog dočeka teroriste osuđenom svojevremeno za rušenje jednog američkog putničkog aviona iznad Škotske.

U međuvremenu, delegacija iz Beograda pokušaće danas – dolaskom i porukama iz Klivlenda – da poruči, koliko god to bude bilo moguće, nadležnima u Vašingtonu zainteresovanost za proširenje i jačanje vojne i sve ostale saradnje Srbije sa SAD. Sa američke strane ponovo je izražena ovih dana spremnost za dalje prodore na tom (vojnom) terenu – posebno kad je reč o modalitetima, ranijim dogovorima i određenim konkretnijim obavezama koje je Srbija preuzela, pre tri godine, prihvatanjem statusa punopravnog člana Partnerstva za mir, kao ispostave NATO.

Na tu temu obostrano željene perspektive unapređenja međusobnih odnosa u Klivlendu sa interesovanjem se očekuje Tadićev razgovor sa uglednim senatorom iz Ohaja Džordžom Voinovičem – odavno i uveliko afirmisanim kao „najbolji poznavalac i najveći prijatelj Srbije u američkom kongresu“. Voinovič, nažalost, odlazi u penziju novembra 2010, ali je veoma spreman da i u finišu svoje izuzetne karijere maksimalno doprinese unapređenju američko-srpskih odnosa.

– Nastaviću da radim kao senator i član kongresnog Srpskog kokusa na daljem jačanju i proširenju ekonomskih, institucionalnih i kulturnih veza između naših dveju zemalja. A, isto tako i na podršci unapređenju odbrambene i bezbednosne saradnje, u pravcu ispunjenja zahteva za priključenje Srbije NATO – rekao je, tim povodom, senator Voinovič izveštaču Danasa. On je, inače, izrazio posebno zadovoljstvo što saradnja Vojske Srbije sa Nacionalnom gardom njegovog Ohaja „uveliko nadmašuje“ političke, ekonomske i sve ostale odnose između naših dveju zemalja.

Istovremeno, Voinovič potpuno podržava američku tezu da je kosovska priča „praktično završena“, uz ocenu da je nezavisnost Kosova, „i pored određenih propusta međunarodne zajednice u tom periodu, bila jedino rešenje za situaciju stvorenu Miloševićevim obespravljivanjem lokalnog albanskog življa, što je zaustavljeno prvom intervencijom u istoriji NATO“.

Obama s Tadićem tridesetak sekundi?

U skladu sa dugogodišnjom tradicijom američkih predsednika, Barak Obama prirediće u sredu uveče prijem za predsednike država ili vlada koji predvode delegacije svojih zemalja na otvaranju zasedanja Generalne skupštine UN. Među pozvanima na taj prijem je i predsednik Srbije Boris Tadić. Svetska organizacija ima 192 člana i, prema dosadašnjim prijavama, samo desetak među njima neće poslati u Njujork svoje najviše predstavnike. Prema nezvaničnim najavama iz protokola Bele kuće, za prijem vlada „izuzetno interesovanje“ i očekuje se „par stotina gostiju“. A, to praktično znači – shodno praksi s ranijih okupljanja te vrste – da će Barak Obama, u proseku, imati najviše tridesetak sekundi za kurtoazni razgovor sa svakim od svojih gostiju koji će čekati u redu da ga pozdrave.