Dušan Proroković Foto: Fonet/Nenad ĐorđevićKada bi Srbija dozvolila da Kosovo dobije stolicu u Ujedinjenim nacijama prestala bi da bude država, smatra Dušan Proroković iz Instituta za međunarodnu politiku i privredu i ukazuje da takav primer među državama ne postoji i da se to jednostavno ne radi.
On je u FoNetovom serijalu razgovora Kosinus o rešavanju problema Kosova podsetio da nijedna država od završetka Drugog svetskog rata u međunarodnim odnosima nije postupila tako i da ne vidi zašto bi Srbija bila prva.
Proroković je ocenio da je sporazum Beograda i Prištine predstavljao pokušaj da se relativizuje konfliktni potencijal i da se napravi okvir za funkcionisanje prema paroli „slažemo se da se oko nekih stvari ne slažeOcenio je da je sporazum za sve tri strane prerastao u sredstvo za kupovinu vremena.
Kako je protumačio, sporazum je za sve tri strane prilika da kupe vreme, za Srbiju da sačeka promenu balansa snaga u međunarodnim odnosima, za Albance da oslabe potencijal Srbije, a za Evropsku uniju (EU) da osmisli novu strategiju prezentovanu 2023. godine.
Ukazao je da se sporazum pretvorio u postepene i povremene ustupke koje je Beograd davao Prištini, uz kupovinu vremena i uverenje da to može malo duže da traje.
Prema njegovom mišljenju, nema načina da se pregovara u sadašnjem formatu dijaloga, jer su od 2023. godine sadržina i suština potencijalnog sporazuma promenjeni.
On je naglasio da zapadni pregovarači zahtevaju da Beograd najpre faktički, a potom i formalno prizna kosovsku nezavisnost.
Dodao je da i to može da se pretvori u kupovinu vremena i relativizaciju pritiska, ali da apsolutno ne može da doprinese tome da se stvori sveobuhvatni sporazum.
Novi pregovori će biti mogući kada budemo imali nove posrednike, jer dok su EU i Sjedinjene Američke Države ekskluzivni posrednici neće biti nikakvog sporazuma, predvideo je Proroković.
On je predočio da su zamrznuti konflikti „prirodna pojava u međunarodnim odnosima“ i da se oni mogu rešiti vojnim putem ili pregovorima, i uz medijaciju sa strane kako bi se ono što je zamznuto pretočilo u strateški dogovor.
Dodao je da je ono što se dešava na Balkanu, ne samo u vezi sa Kosovom, već i u vezi sa drugim pitanjima koja mogu da se posmatraju kao zamrznuti konflikti, nije izuzetak u međunarodnim odnosima.
Proroković smatra da je EU prijekat koji je u velikoj krizi, da Srbija nikada neće postati članica EU i da samim tim za Srbiju nema dileme EU ili Kosovo.
Teško je pretpostaviti da li će EU uopšte opstati, a u trenutnom fomatu i postojećoj strukturi neće je biti za nekoliko godina, jer procesi u vezi sa bezbednošću u Evropi menjaju sadržinu i strukturu EU, rekao je Proroković.
Dodao je da Srbija prvo treba da vidi kako će EU izgledati i da li će je biti, i da onda odluči o nastavku svog puta.
Proroković je ocenio da je Zajednica srpskih opština (ZSO) „mrtav projekat“, jer je ona je trebalo da posluži svrsi kada je potpisan prvi Briselski sporazum, ali da su se okolnosti u Srbiji, na Kosovu i u odnosima Beograda i Prištine promenile.
Danas ZSO ne znači isto što je značila pre jedne decenije, ona bi danas predstavljala fragmente onoga što je trebalo da bude, a ti fragmenti apsolutno nisu dovoljni da bi se zaštitili nacionalni i državni interesi Srbije i Srba na Kosovu, objasnio je Proroković.
Upitan da li bi o kosovskom problemu trebalo organizovati referendum, on je napomenuo da se referendum organizuje o Ustavu, a ne o parcijalnom problemu.
Ako neko ima ambiciju da prizna Kosovo i dopusti njegovo učlanjenje u UN prvo mora da menja Ustav, zbog čega mora da se organizuje referendum, rekao je Proroković.
On je ukazao da rizik sukoba postoji zbog toga što pregovarački proces koji je usmeravala EU nije smanjio konfliktni potencijal, već ga je povećao.
Da bi se sukob rasplamsao, potreban je okidač, a ja ne vidim da taj okidač može da bude u Srbiji, jer joj to nije u interesu, objasnio je Proroković.
Čak ne vidim da taj okidač postoji među Albancima, s obzirom na depopulaciju i čitav niz negativnih trendova na Kosovu, pa ni njima taj sukob nije potreban, dodao je on, ali je upozorio da uvek ima „eksternih aktera koji mogu da igraju na sukob“.
Ako neko želi da spreči jačanje ruskog ili nadolazećeg kineskog uticaja u regionu, ne bi trebalo isključiti da određeni zapadni akteri pokušaju da intenziviraju procese koji će izazvati sukobe, zaključio je Proroković.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
