Kosovo: Ko plaća cenu zabrane srpske robe?

U istom danu, 14. juna prošle godine, kada su srpske vlasti uhapsile trojicu pripadnika Kosovske policije u rejonu Raške – kosovska vlada, koja je tumačila kao „otmicu“ i to u opštini Leposavić, odlučila je da „iz bezbednosnih, a ne ekonomskih razloga“ zabrani uvoz robe iz Srbije, prenosi Kossev.

Pet dana nakon toga, vozači srpskih kamiona blokirali su Jarinje, Brnjak i Merdare, kako bi iskazali nezadovoljstvo zbog blokade uvoza robe iz Srbije i pružili podršku Srbima sa Kosova. Oni nekoliko dana nisu dozvoljavali prolazak kamiona sa „RKS“ oznakama.

Predsednici Privrednih komora Srbije i Kosova Marko Čadež i Ljuljzim Rafuna u više navrata su naglašavali da ekonomija i biznis treba da budu van politike, te da “zaustavljanje poslovnih aktivnosti nije rešenje”, te da blokadama trpe i jedna i druga strana.

I pojedini međunarodni zvaničnici pozivali su, u prvim mesecima, kosovsku vladu da povuče odluku zbog koje je sve započelo, ali je njihov fokus kasnije ipak bio na oslobađanju trojice kosovskih policajaca – što se i dogodilo 26. juna. Srpske vlasti pustile su ih da se brane sa slobode.

Uprkos tome, kao i za nijansu mekšim političkim izjavama, Priština svoju odluku o zabrani uvoza robe iz Srbije još uvek, makar zvanično – nije povukla, iako su kosovski mediji naglašavali da pisane odluke za zabranu nikad nije bilo.

Posledice su na Severu Kosova počele da se osećaju već u prvim nedeljama od kada je ona donesena. Srpska roba je nestajala.

Kakvo je stanje u prehrambenim marketima?

Danas, godinu dana nakon ove odluke, srpska roba na policama u marketima u severnom delu Mitrovice svedena je na minimum. Zamenili su je proizvodi iz zemalja regiona, ali i kosovskih i albanskih proizvođača.

Razgovarali smo sa jednih od menadžera veće trgovinske radnje u gradu.

Za KoSSev je kazao da je za čak 90 odsto sada srpska roba zamenjena robom drugih proizvođača.

„Pretežno je to roba iz Makedonije, Bosne, ali prosto smo prinuđeni i da nabavljamo robu koja se proizvodi i sa Kosova i u Albaniji“.

A potonje su tu najmanje poželjne:

„Srbi jednostavno ne žele da kupuju te proizvode i pre će se opredeliti za onu iz Makedonije i Bosne. Bimlek Makedonija ili Mig Bosna – proizvodi su koju će Srbi bez problema kupiti. Veruju da je roba iz ovih država kvalitetnija u odnosu na kosovsku ili albansku i njih će izbeći po cenu da i ne kupe ono po šta su došli“.

Ne odustaju mušterije još uvek ni od potražnje srpskih proizvoda, iako znaju da je nema. Osim što za nju pitaju Srbi, u većini slučajeva mnogo je više potražuju Albanci.

„Mušterije i dalje dolaze i traže srpske proizvode. Doduše, više nam dolaze Albanci i traže na primer – Plazmu, Prolom vodu ili Polimark proizvode. Kažu da su navikli na to“, navodi.

Požalio se da je, u nedostatku robe iz Srbije, poslednjih godinu dana znatno opao posao u radnji u kojoj je zaposlen. Pao je još više, kaže, od kada na Kosovo ne stižu dinari i od zatvaranja Poštanskih štedionica.

Ljudi odu po novac u centralnu Srbiju i tamo se i snabdu srpskim proizvodima.

„Sada, ljudi za novac odu u Rašku ili negde po centralnoj Srbiji. Tamo i obave trgovinu, taman i kupe osnovne potrepštine, još i njima bolje – srpske proizvode. Tako da nama posao ovde jako trpi i sve ga je manje“, rekao je menadžer.

Za ovih je godinu dana Kosovska policija izvela više desetina akcija zaplene srpske robe gotovo gde god da su je nalazili – u marketima, magacinima, vozilima koje su presretali, ali i u apotekama.

Beograd – Kršenje ljudskih prava

Direktna šteta prouzrokovana ovom odlukom sada je oko 210 miliona evra, a zapravo je realno mnogo veća, kazao je danas direktor Kancelarije za KiM, Petar Petković:

„Kurti direktno krši i Ceftu i Briselski sporazum i u tom smislu, kada posmatrate najdirektniju štetu koja je prouzrokovana ovom odlukom, to je sada oko 210 miliona evra, ali realna šteta je zapravo mnogo, mnogo veća“.

„Prvo, najdirektnije ugroženi Srbi na Kosovu i Metohiji, zato što su mnoge radnje koje su direktno zavisile od srpske robe, mali dućani, prodavnice – zatvorene“, rekao je Petković.

Reč je o samo još jednom u nizu kršenja ljudskih prava od strane Prištine, kaže.

„Nezamislivo je da se na takav način ruše ljudska prava usred Evrope“.

A Srbi na Kosovu su, istakao je, naviknuti na srpske proizvode.

Za poslednjih godinu dana, dodaje, Beograd se obraćao na brojne adrese, ali bezuspešno.

„Govorili smo o tome u Briselu i drugim međunarodnim predstavnicima. Niko iz međunarodne zajednice ne reaguje. Nikoga nije briga kako Srbi žive i šta se dešava na KiM“.

Sa srpske se strane oglasio i ministar unutrašnje i spoljne trgovine Srbije Tomislav Momirović. Osim što se, kako je kazao, odluka uticala na sam život građana, njome se došlo i do:

„Kidanja decenijskih poslovnih veza između Srba i Albanaca, kao i gubitka stotina miliona evra poslovnih prihoda“.

Njemu je nejasno da u Evropi postoji režim koji je zabranio da ljudi trguju i da privrede napreduju.

Podsetio je i na pisma koja je slao međunarodnoj zajedinici u kojima je upozorio na posledice.

U međuvremenu, na današnjem je brifingu o godišnjici zabrane upitan portparol Evropske unije, Peter Stano sa porukom „da se obe strane uzdrže od jednostranih poteza“. „Treba da spreče ili da se uzdrže od koraka koji nisu koordinisani, koji su jednostrani, i u svemu što rade treba da se fokusiraju na primenu dogovora na putu ka normalizaciji odnosa Kosova i Srbije“, kratko je naveo.

Prištinski se zvaničnici danas nisu oglašavali.

Šahini: Nisu se dovoljno podigli trgovci, ni Albanci ni Srbi

Prema podacima Alijanse za biznis Kosova tokom 2022. godine robna razmena između Kosova i Srbije bila je blizu 450.000.000 evra, a u godini kada je odluka o zabrani uvedena oko 250 miliona.

Oni su danas ukazali na problem koji je nastao usled ove zabrane ali po mnogo veće kompanije, odnosno one koji su bili direktni uvoznici robe iz Srbije na Kosovo.

„Evo sada mi uvozimo robu iz Albanije, zbog tog nedostatka robe iz Srbije, iz Makedonije i ostalih država. Međutim, ima dosta kosovskih firmi koji su radili, koji su bili predstavnici srpskih proizvoda na Kosovu i oni sada više ne rade to, ili su zatvorili svoju delatnost. Evo godinu dana te zabrane koja je besmislena“, kazao je danas u izjavi za Kim, Agim Šahini.

Šahini smatra da ova odluka može biti ukinuta samo uz pritisak međunarodne zajednice ili promenom vlasti na narednim izborima.

“Kapital mora da krene tamo i ovamo bez ikakave zabrane. Isto roba, isto građani. Evo mi sad kroz Srbiju prolazimo sa kosovskim tablicama bez ikakvog problema, iz Srbije ovamo, ali ne može da dolazi neka roba. Mi nemamo domaću prozivodnju, mi uvozimo iz drugih država. Ukoliko treba nekome stvarno treba da se da zabrana za uvoz robe, onda bi trebalo da kosovska vlada preduzme prema Bosni i Hercegovini jer mi i dalje ne možemo da idemo u Bosnu bez vize ili oni kod nas, sa Srbijom možemo da idemo bez ikakvih problema. Vlada Kosova to ne gleda ekonomski već gleda politički“, rekao je Šahini.

Smatra da se o ovom problemu dovoljno nisu podigli na Srbi ni Albanci trgovci.

„Usprotivili su se tiho, jer ne mogu neko da kažu sad – ‘E, mi hoćemo srpski proizvod’ kao Albanci. Građani Srbi na Kosovu nisu baš podigli toliko glasa i oni su prihvatili to. Međutim, kada bi srpski narod malo više tražio svoj proizvod sigurno bi imao podršku i od strane biznisa, da to stvarno bude kako treba“, poručio je Šahini.