Priština odbija uslovljavanje članstva u Savetu Evrope statutom ZSO: Štetna odluka ili izbegavanje zamke zvane „Dodik Republika“?

Zvaničnica za informisanje u Savetu Evrope Estel Štajner potvrdila je u utorak da zahtev Kosova za prijem u tu organizaciju „sada nije na dnevnom redu“ sastanka Komiteta ministara država članica 16. i 17. maja.

Francuska je u utorak, prema pisanju portala „Albanian post“ koji se pozvao na diplomatske izvore, zatražila je da se odloži odlučivanje o kandidaturi Kosova za članstvo u Savetu Evrope na majskom sastanku Komiteta ministara, a ovoj zemlji su se pridružile Nemačka i Italija.

Uzimajući u obzir činjenicu da, uprkos obavezama, Kurtijeva vlada nije preduzela nijedan korak u tom pravcu, Francuska je napravila demarš zemljama članicama Saveta Evrope, tražeći odlaganje odlučivanja o Kosovu.

Uprkos političkoj retorici Vlade, koja je stalno isticala činjenicu da je Kosovo ispunilo sve uslove neophodne za prijem u Savet Evrope, čak i prema mišljenju koje je pripremila Dora Bakojani, zemlje sa odlučujućim uticajem poput Francuske i Italije odavno su obavestile premijera Kurtija da je početak značajnih koraka ka primeni sporazuma o ZSO nepremostivi uslov za članstvo Kosova u Savetu Evrope.

Šljuka kaže da ono što se od Kosova očekivalo, a to je slanje nacrta statuta Ustavnom sudu na ocenu ustavnosti i zakonitosti, korak je koji suštinski ne bi doprineo brzom formiranju Zajednice, a pomogao bi Kosovu da postane članica Saveta Evrope, vrlo važne evropske organizacije.

“S druge strane, određeni faktor može biti da Kurti, pored ideološkog ili principijelnog stava da ne želi da popusti pred uslovima međunarodne zajednice, istovremeno ne želi ni da krene u bilo kakvo formiranje ZSO, makar i simbolično, pred parlamentarne izbore koji će izvesno biti održani ove godine. Postoji mogućnost da računa da bi to bilo upotrebljeno protiv njega, te da bi mu narušilo politički rejting”, kaže on.

Dodaje da uklanjanje tačke o prijemu Kosova sa dnevnog reda sednice Komiteta ministara je logičan potez,  pre svega jer vodeće zemlje ne žele da dozvole negativno glasanje, odnosno “da se na tako grandiozan način ispolji nezadovoljstvo postupcima Vlade Kosova”.

“Takođe, takva odluka pokazuje i dozu razočaranja pristupom Aljbina Kurtija, pre svega od strane onih zemalja koje su aktivno podržavale članstvo Kosova u SE, kao što je na primer Nemačka. Izbegavši da formiranje ZSO bude uslov za prijem i svodeći situaciju na rešavanje pitanja u vezi zemljišta Manastira Visoki Dečani, Kosovu je ponuđeno da, uz deklarativno i simbolično pokretanje procesa osnivanja ZSO bude primljeno u članstvo”, pojašnajva Šljuka.

Videvši da Kosovo nije spremno da učini ni najmanji akt dobre volje u skladu sa ovim pitanjem, a imajući u vidu nepoverenje koje je logično nakon godina neformiranja Zajednice i Kurtijevog protivljenja istoj, međunarodni akteri su, ocenjuje naš sagovornik, odlučili da uskrate svoju podršku kosovskoj aplikaciji za članstvo.

Drugačijeg stanovišta je bivša kosovska šefica diplomatije Meljiza Haradinaj Stubla, koja ističe da je zvanična Priština ovom odlukom uspela da izbegne „zamku Srbije“ i stvaranje „Dodik Republike“, kako naziva ZSO.

“Suprotno onome što Ustav i kosovski pravni okvir dozvoljavaju, Srbija želi da se ZSO uspostavi uredbom Vlade, što nije standardna zakonska procedura za formiranje NVO, a taj cilj paradoksalno podržava i Zapad”, kaže ona.

Haradinaj Stubla dodaje da, s obzirom da, kako kaže, ZSO ima za cilj da bude uspostavljena preko supraustavnog postupka, to dokazuje da ideja nije da to bude „NVO, već supraustavna NVO”.

ZSO bi u tom slučaju, smatra ona, bila NVO koja ima svoj poseban pravni karakter – nezavisna od aktuelnog kosovskog pravnog sistema i koja “konačno stvara treći, srednji nivo upravljanja na Kosovu koji neće biti podređen lokalnim ili centralnim vlastima Kosova”.

“Na osnovu prethodnih garancija Zapada da ZSO neće imati više ovlašćenja od redovne NVO, Vlada Kosova ne bi trebalo da izdaje bilo kakvu uredbu, niti da šalje nacrt EU statuta ZSO na usvajanje Ustavnom sudu, čak i ako je ovaj proces uslovljen za konačno članstvo u Savetu Evrope. Važno je da Kosovo ispunjava i održava kriterijume za članstvo, i baš kao i nepravedno odložena saga o liberalizaciji viznog režima, članstvo u SE će se desiti pre ili kasnije, ali je važno da se desi bez monstruma “Dodik Republike” instaliranog unutar naše demokratske Republika Kosovo”, navodi Haradinaj Stubla.