Pred Ohridski susret o Otvorenom Balkanu: Ko prevrće kamione, a ko hoće nejednak tretman

U utorak i sredu, 7. i 8. juna, u Ohridu će Srbija, Severna Makedonija i Albanija potpisati više dokumenata u daljem jačanju inicijative koju su pokrenuli pre četiri godine, a upravo u Ohridu 2019, zajedno predstavila tri lidera – Aleksandar Vučić, Edi Rama i tadašnji makedonski premijer Zoran Zaev.

Kako je javila RSE, pozivajući se na dokument u koji je imala uvid, očekuje se potpisivanje dokumenta u kojem će se tri države obavezati na udružena nastojanja u pravcu suzbijanja utaje poreza, sporazum o priznavanju visokoškolskih diploma, te memorandumi o kulturnoj i saradnji u oblasti turizma.

Inicijativa ima sve glasniju podršku pre svega američkih predstavnika, uključujući nedavno ponovljenu podršku i novih američkih ambasadora u Prištini i Beogradu.

Međutim, najglasnije protivljenje u regionu, još od kada je na jesen 2019, pokrenuta u Novom Sadu, dolazi od strane kosovskih zvaničnika, čemu se nedavno pridružila i evropsko-nemačka poslanica zelenih, viđena i kao prijatelj Kosova – Viola Fon Kramon.

Kosovski političari, vlasti, deo civilnog sektora i analitičari listom odbijaju inicijativu kao „ideju Srbije“, „poteklu u Novom Sadu“, za „četvrtom/trećom Jugoslavijom radi dominacije“, planom „srpskog hegemona“, „ruskog saveznika“ itd.

Tek od nedavno, uz tonove koji stižu pre svega iz SAD-a o podršci ovoj inicijativi, povremeno se mogu čuti i pozitivne ocene iz Prištine na račun ove inicijative. One dolaze od pojedinih opozicionih političara, uz po neku pozitivnu ocenu pojedinih analitičara sa Kosova.

Među prvima i onim najglasnijim da je odbace je sadašnji premijer Aljbin Kurti uz kosovsku predsednicu Vjosu Osmani. Osim prethodnih kritika, naglašavaju da je nepotreban „paralelan proces Berlinskom“. Istovremeno, Kurti se zalaže i za pokretanje nove inicijative SEFTA, čime bi se poništio CEFTA sporazum u kojem, kako naglašava, Kosovo nema jednak status u odnosu na druge potpisnice ovog regionalnog sporazuma.

Iako je kosovski premijer dobio poziv svog makedonskog kolege Dimitra Kovačevskog da učestvuje 8. juna na sastanku, kako javljaju pojedini mediji, on očekivao tamo neće ići. Kosovska vlada objavila je Kurtijev odgovor na poziv, ali u njemu nije bio sadržan odgovor i šta će Kurti uraditi.

Ali jeste skrenuo pažnju na kako to vidi, negativnu ulogu Srbije u ovom procesu.

„Srbija zahteva nejednak tretman građana Kosova i blokira svaki sporazum u okviru Zajedničkog regionalnog tržišta koji omogućava regionalnu saradnju zasnovanu na principima ravnopravnosti (…) S obzirom na zajedničke vrednosti koje dele naše dve zemlje, u našem je interesu da radimo zajedno na sprečavanju Srbije da promoviše svoje ruske i kineske interese u našem regionu doslednim negiranjem nezavisnosti, suvereniteta i teritorijalnog integriteta Kosova i blokiranjem jednakih mogućnosti za građane Kosova“, podcrtava Kurti u odgovoru severnomakedonskom premijeru.

Kurti je i juče u Bratislavi, gde učestvuje na godišnjem “Globsek 2022 forumu” u poznatom tonu govorio o Otvorenom Balkanu.

Kosovo se u „velikoj meri“ oslanja na Berlinski proces, te ne veruje grupi lidera koji veruju u samodovoljnost Zapadnog Balkana.

„Zapadni Balkan je otvoren za NATO, za EU, za Ujedinjeno Kraljevstvo. Ne verujem da treba da se otvaramo za bilo kakvu severoistočnu ili istočnu intervenciju. I mi se u velikoj meri oslanjamo na Berlinski proces. Već sa novim početkom kancelara Šolca, podržavamo inicijativu sa evropskim vrednostima iznutra i EU da nam pomogne, ali ne i van EU“, rekao je Kurti.

„Aljbin Кurti ne veruje u inicijativu ‘Otvoreni Balkan’, zato što je ideološki gadljiv i na otvorenost i na slobode, što svakodnevno potvrđuje svojom izolacionističkom politikom“, teškim rečima opisao je protivljenje iz Prištine direktor Kancelarije za KiM Petar Petković.

„Razumljivo je što čovek koji je koliko juče prevrtao kamione zato što se u njima nalazila roba s deklaracijom koja se njemu ne dopada danas protivnik koncepta slobodnog prometa ljudi, robe, kapitala i usluga. Кurti ne želi da se roba slobodno kreće a ljudi zapošljavaju zato što se njegov politički i ekonomski program svodi na stvaranje crne rupe u trbuhu Evrope, izolovanog ostrva ograđenog zidovima od ostatka sveta“, deo je Petkovićevog saopštenja.

Otvoreni Balkan i Berlinski proces su dve različite, ali ne i suprotstavljene inicijative. Pogrešno je smatrati da su oni koji su za otvoreni Balkan protiv evropskih integracija, ali greše i oni koji misle da je cilj inicijative stvaranje „nove Jugoslavije“, poručili su nedavno predsednik Privredne komore Severne Makedonije, Branko Azeski i savetnik predsednika Privredne komore Srbije, Nenad Đurđević.

U susret Ohridskom samitu, uputili su poziv Prištini, Podgorici i Sarajevu da se pridruže, dok je Azeski kao kao krajnji cilj inicijative naveo moguće stvaranje carinske unije.