Kostić: Ruska pomoć će stići preko centra u Nišu

Praktično, radimo ono što nam MUP kaže, tamo gde je potrebna pomoć, kaže za Danas Bojan Kostić, kodirektori Srpsko-ruskog humanitarnog centra, upitan čime se bavi ovaj centar, s obzirom na to da ga otpočetka vanrednog stanja nema u javnosti.

Kako je za naš list najavio kodirektor Srpsko-ruskog humanitarnog centra, humanitarna pomoć koja bi uskoro trebalo da dođe u Srbiju biće organizovana preko Srpsko-ruskog humanitarnog centra u Nišu.

– Od Rusije su tražena medicinska sredstva, sredstva za dezinfekciju. To ćemo organizovati da stigne preko Centra – ističe Bojan Kostić za Danas.

Dodaje da ne zna u kolikom obimu i kada bi ta pomoć mogla da stigne u Srbiju.

Srbija je zatražila humanitarnu pomoć Rusije u borbi protiv korona virusa, potvrdio je juče ministar spoljnih poslova Ivica Dačić Radiju Slobodna Evropa. Dačić je, prema pisanju RSE, ranije telefonom razgovarao sa ministrom inostranih poslova Rusije Sergejem Lavrovom i zamolio ga za pomoć u nabavci dodatne medicinske opreme, koja bi bila neophodna u slučaju porasta broja obolelih od korona virusa.

„Rusija će, kao i uvek, pomoći Srbiji“, obećao je tada Lavrov, prenelo je Ministarstvo spoljnih poslova, poželevši „bratskom srpskom narodu i njegovom rukovodstvu da što brže pobede ovu opaku bolest“.

Međutim, Dačić nije odgovorio na pitanje Danasa da li će u tu  svrhu biti angažovan SRC i da li je uopšte taj centar do sada pomagao i na koji način građanima u borbi protiv virusa. Odgovor na to pitanje nismo dobili ni u kabinetu predsednika države.

Zoran Dragišić, poslanik SNS, za Danas kaže da bi Centar bio angažovan da je trebalo da bude, ali da očigledno nije pošto Rusija stoji po strani.

– Izvinjavam se ako Centar pruža pomoć građanima i ako radi, a da se to ne vidi. Rusija nije pomagala do sada i ne očekujem pomoć Rusije jer je njena pomoć uvek bila deklarativna. Pomoć smo dobili od Kine, EU, Norveške, Amerike i to pokazuje da je EU jedini pravi put Srbije, s obzirom da je EU najveći donator i investitor u Srbiji, a uz nju su u SAD – kaže Dragišić. Prema njegovim rečima, odnosi Srbije i Rusije da narativa bratstva treba da pređu u realnu sferu ekonomije.

– Kvalitet odnosa treba da bude izražen u brojkama, a ne na rečima – smatra Dragišić.

Prema rečima Sonje Biserko, predsednice Helsinškog odbora za ljudska prava, na sajtu ruske ambasade u Beogradu piše da je Centar u Nišu formiran u cilju podrške razvoja mogućnosti humanitarnog reagovanja na vanredne situacije u Srbiji i u drugim zemljama balkanskog regiona.

– Ovaj centar zvanično je počeo sa radom 2012. godine i učestvovao je u nekoliko vanrednih situacija. Nedavno je ruski ambasador Bocan Harčenko izjavio da Centar predstavlja „garanciju humanitarne bezbednosti čitavom balkanskom regionu“ i da se Centar nalazi pod stalnom kontrolom predsednika Vladimira Putina. Centar funkcioniše već osam godina i predstavlja garanciju humanitarne bezbednosti čitavom balkanskom regionu. Međutim, nisu primećene aktivnosti ovog centra od kada je uvedeno vanredno stanje u Srbiji, kao i razni oblici vanrednih mera u čitavom region – ističe Biserko za Danas.

Srpska vlada je zvanično, dodaje sagovornica Danasa, zatražila pomoć od Rusije 16. marta u nabavci dodatne medicinske opreme s obzirom da je broj obolelih od korona virusa u porastu.

– Ruski šef diplomatije Sergej Lavrov je ministru spoljnih poslova Srbije Ivici Dačiću na molbu za pomoć neodređeno odgovorio da „Rusija uvek pomaže Srbiji“. Ambasada Rusije u Beogradu je 26. marta saopštila da „za sada ne raspolažu informacijama u vezi sa eventualnom ruskom pomoći Srbiji u borbi protiv korona virusa“. Ovo je važna informacija s obzirom da predsednik Srbije  samo promoviše pomoć koja dolazi iz Kine, Rusiju uopšte i ne pominje. Uključio se u njihovu propagandnu kampanju koja ima za cilj da pokaže efikasnost njihovog sistema nasuprot zapadnom – naglašava Biserko.

Dakle, napominje sagovornica Danasa, u toku je svojevrsni hibridni rat, za sada bez pobednika.

Kratkovida politika

– Okretanje leđa EU je kratkovida politika jer EU je, kako je istakao ambasador EU u Beogradu, „već aktivirala razne postojeće mehanizme da pomogne Srbiji“, kao i da je“aktiviran sistem civilne zaštite koji  omogućava da se od drugih članica traži pomoć“. U toku je i razmatranje kako efikasno i na najbolji način da se usmeri 200 miliona eura iz pretpristupnih fondova u mere za podršku srpskoj privredi. Osim toga, 27 ambasadora EU i sefa misije objavili su pismo u Politici u kome se navodi da je „u prvih nedelju dana od kada je Srbija uvela vanredno stanje EU osmislila i ponudila prvi, sveobuhvatni paket u vrednosti od 93,2 miliona evra“ – poručuje Sonja Biserko.