Koštunica traži nastavak pregovora

– Srbija je već napravila svoj izbor i donela odluku. Ni po koju cenu i nikada nećemo odustati od prava koja su utvrđena Poveljom UN, a koja nam garantuju nepovredivost međunarodno priznatih granica Srbije. Srbija iskreno želi i spremna je da odmah nastavi pregovore o zajedničkom životu s kosovskim Albancima unutar Srbije. Ako smo mogli skoro deset vekova da živimo zajedno, kako je moguće da se danas – kada se ceo svet zalaže za multietničnost – kategorično tvrdi suprotno. U ime Srbije tvrdim da je moguće da živimo zajedno, a u Ustavu Srbije je zapisana i garantovana kosovskim Albancima suštinska autonomija koja im omogućava da slobodno odlučuju o svojim životima, svekolikom napretku i svojoj budućnosti – poručio je juče Koštunica ambasadorima država članica SB UN.

Ahtisarijevo lobiranje

Prema saznanjima Slobodana Samardžića, u UN nalazi i bivši posrednik za KIM i nekadašnji finski predsednik Marti Ahtisari, koji „lobira za nezavisnost“. Samardžić kaže da „Ahtisari ide paralelno sa Albancima i lobira za njihovu stvar, kompletno sa svojom ekipom s kojom je izigravao posrednika“, čime se, prema Samardžićevim rečima, „jedan bivši predsednik i čovek koji je pretendovao na Nobelovu nagradu za mir našao u situaciji koja je na ivici tragikomedije“.

Koštunica je naglasio da su „dosadašnji pregovori bili vođeni u senci izričitog obećanja kosovskim Albancima da će dobiti nezavisno KIM, što je glavni razlog njihovog neuspeha“ te da bi bez toga ishod bio drugačiji.

Prištinske prognoze

Prema prognozama prištinskog dnevnika na albanskom jeziku Koha ditore, nezavisnost Kosova moglo bi da prizna 20 od 27 članica EU. Pozivajući se na izvore u Briselu, Koha piše da bi u drugom krugu nezavisnost Kosova priznale susedne zemlje – Makedonija, Albanija, Hrvatska, Crna Gora, a potom članice Konferencije islamskih zemalja, kao i zemlje Latinske Amerike. Osim Srbije i Rusije, očekuje se da protiv priznavanja nezavisnosti budu i Grčka i Kipar.

– Ako je razlog da se pregovori ne nastave to što za dve prethodne godine koliko su trajali dosadašnji pregovori dogovor nije postignut – da li bi to značilo da sve sporove širom sveta koji su stariji od dve godine treba odmah okončati jednostranim aktima? Drugi, i po mir i stabilnost u svetu mnogo opasniji, argument protiv nastavka pregovora glasi da kompromis nije moguć. Tvrditi da kompromis o jednom pitanju koje je SB svojom rezolucijom preuzeo da rešava nije moguć, po našem mišljenju samo po sebi zaslužuje najveću osudu – rekao je Koštunica.
On je ambasadore država članica SB upozorio da „Srbija, kao slobodna i suverena država, neće prihvatiti nijednu jednostranu odluku kojom se zaobilazi SB i krši važeća Rezolucija 1244“. Koštunica je najavio da će Srbija „sa osloncem na Povelju UN i sopstveni ustav, poništiti sve jednostrane akte albanskih separatista“. Srbija je, naglasio je Koštunica, spremna da „konstruktivno i odgovorno učestvuje u novim pregovorima kako bi se, saglasno Rezoluciji 1244, obezbedila funkcionalna suštinska autonomija, koja bi u svemu garantovala kosovskim Albancima status najpovlašćenije nacionalne manjine koja danas postoji u svetu“.
– Mi ne postavljamo uslove i spremni smo da razgovore o budućem uređenju KIM započnemo odmah i u samoj Pokrajini. Srbija će, dakle, učiniti sve da, kao partner SB, učestvuje u pronalaženju sporazumnog rešenja. A ako, umesto nastavka pregovora, dođe do jednostranih akata kojima se direktno krši Rezolucija 1244, budite uvereni da će Srbija – i to ne za godinu dana, ne za deset godina, nego zauvek – dosledno poštovati međunarodno pravo i da će KIM smatrati sastavnim i neotuđivim delom svoje teritorije. Siguran sam takođe da neće biti mali broj država članica UN, privrženih Povelji, koji će ostati uz Srbiju i uvek je priznavati u njenim sadašnjim međunarodno priznatim granicama, poštujući prava i čast miliona Srba i odbacujući jednostranu nezavisnost Kosova kao protivpravnu i marionetsku tvorevinu – rekao je Koštunica.
On je ukazao i na činjenicu da je „ovo prvi put, od kada postoje UN, da se raspravlja o tome da li su međunarodno priznate granice država članica UN zaista zagarantovane i da li princip poštovanja suvereniteta i teritorijalnog integriteta i dalje ima univerzalno važenje“.
– Od vašeg odgovora na ovo pitanje zavisi budućnost moje zemlje. Ali, ako imamo u vidu da se danas i ovde zapravo preispituju temeljni principi na kojima počiva međunarodni poredak, odluka SB neizbežno će biti od najvećeg značaja i za svet u celini. Pitanje svih pitanja jeste: da li će prvi put u istoriji UN biti doneta odluka, protivno volji jedne demokratske države i to člana osnivača UN, da budu promenjene njene međunarodno priznate granice, da bude poništen njen suverenitet i da bude amputirano 15 odsto njene teritorije – istakao je Koštunica.
On je ukazao da „politika sile, da bi mogla da razbije jednu državu članicu UN, prvo mora da razbije Povelju UN, što će za posledicu nužno imati podrivanje autoriteta i suštinsko obesmišljavanje postojanja svetske organizacije, koja više ne bi mogla da zaštiti ni sebe ni svoje članice“. Premijer Srbije smatra da SB ne može da donese odluku da se Srbiji otme 15 odsto njene teritorije, jer bi to značilo da se „po cenu rušenja celog međunarodnog prava i poretka, albanskoj nacionalnoj manjini u srpskoj pokrajini KIM omogućava da stvori još jednu albansku državu na Balkanu“.
Koštunica je otvorio još dva pitanja: da li je moguće da predlog Martija Ahtisarija, koji je SB već odbacio, može poslužiti kao osnov za kršenje jedne njegove važeće rezolucije, pa i same Povelje UN i kako bi EU mogla da šalje svoju misiju za sprovođenje odbačenog Ahtisarijevog plana kada bi to bila protivpravna odluka, očevidno suprotna Rezoluciji 1244.
– Više je nego jasno da jednostrana nezavisnost predstavlja suštu suprotnost političkom rešenju koje je saglasno međunarodnom pravu. Put do političkog rešenja koje je naložio SB moguće je postići samo upornim i strpljivim pregovorima dveju strana, sve do postizanja kompromisa koji će zadovoljiti suštinske interese i države Srbije i albanske nacionalne manjine u pokrajini Kosovo i Metohija – zaključio je Koštunica.
U ime pregovaračkih strana jučerašnjoj sednici SB prisustvovali su i ministri za KIM i spoljne poslove Vlade Srbije Slobodan Samardžić i Vuk Jeremić, kao i Hašim Tači, mandatar nove kosovske vlade, predsednik Demokratske partije Kosova i nekadašnji komandant OVK.
– Izgubili smo sto godina, borili smo se za nezavisnost, zaslužili smo slobodu i garantujemo demokratskom svetu da će Kosovo biti samostalna i demokratska država. Poštovaćemo manjine i kroz izborni sistem. Učiniću sve što mogu, sve najbolje za Srbe na Kosovu. Tvrdim da će biti zastupljeni u novoj vladi koju ću voditi i učiniću sve što mogu da stvari krenu nabolje – prenele su agencije juče Tačijeva obećanja.