Kovačević: Dijalog sa vlastima je kao razgovor sa džeparošem

Da se, kako kaže, obračunava sa (Vukom) Jeremićem i Kovačevićem.“ Ovako u razgovoru za Danas Siniša Kovačević, potpredsednik Narodne stranke, pisac i reditelj i autor romana „Reka sa četiri ušća“, komentariše tvrdnje poslanika SNS Atlagića da on zajedno sa grupom intelektualaca zagovara da bude što više mrtvih od korone, a da pritom nije pomagao narod sa sto evra. Kovačević je, kako kaže, zgrožen činjenicom da su te optužbe i pretnja batinama izrečene sa skupštinske govornice, u njegovom odsustvu, a da predsednik parlamenta Ivica Dačić nije reagovao ni na koji način i da čak ništa nije ni otpevao.

* Teške su optužbe kada za nekoga kažete da želi što više mrtvih u sopstvenoj zemlji.

– To nisu optužbe, to su baljezganja. Takav idiotizam možete da očekujete samo od nekog ko je u srpski parlament uneo njakanje, arlaukanje i zavijanje i fanatični udvorički zanos kojim otplaćuje gazdi to što ga je uhljebio gologuzog i golotrbog. Taj čovek je pritom univerzitetski profesor, koji ima obavezu da od studenata pravi ne samo stručnjake nego i ljude. Blago toj deci. Mogu da zamislim sa kojim nestrpljenjem i radošću hrle na ta predavanja. Uzgred budi rečeno, deca su mi preležala koronu, neki od studenata i bliskih prijatelja i silno sam molio Boga da svi oni poumiru. Ili bar neko od njih. Kreten. Jedino što sam uspeo bilo je da organizujem ono prikupljanje potpisa i organizujem izbore i što sad držim kafane i splavove otvorenim i manipulišem mišljenjima Kriznog štaba… Tu sam, priznajem, zaslužan za neke smrti… Najveći problem u svemu ovom predstavlja mi njegova pretnja da će me istući kad me sretne i pošto stanujem u neposrednoj blizini Skupštine, sad izlazim samo noću. Pred zoru, uglavnom… Raduje me što je daronosni Vođa, kako u svojoj filipici o rebalansu budžeta kaže nadahnuti govornik, dao po sto svojih evra svakom punoletnom građaninu Srbije. To je oko šesto miliona. Ja taj novac, nažalost, nemam. A i da imam odakle mi. Ne gradim puteve i pruge, ne pelješim Krušik, daleko sam od Beograda na vodi, ne prodajem Vojvodinu… Petsto miliona bi se možda i našlo, ali gde da nađem još sto… Čekajte, kako to mislite, Vođa nije dao svoj novac… pa poslanik kaže da jeste.

* Kako komentarišete to što predsedavajući parlamenta nije oduzeo reč Atlagiću uprkos tome što je on govorio o ljudima koji nisu u sali, nisu poslanici, a nisu ni tema dnevnog reda?

– Tako što je verovatno bio zauzet važnijim stvarima. Učio je, moguće je, neku novu Halidovu pesmu napamet. Ili mu se dopadala retorska bravura pa nije hteo da prekida zanesenog poslanika. Ili je i sam deo dogovora o predizbornoj kampanji koja se vodi iz Skupštine. Delom i neznanjem. Odsustvom domaćeg vaspitanja. Po pravilima po kojima funkcioniše polemika ja bih sad morao da dobijem osam skupštinskih minuta u istom terminu, na televiziji naravno. Tolerisati uvrede i laži o odsutnom čoveku nije samo politički primitivizam.

* Da li je neko od vaših kolega iz opozicije i kulturnog i javnog života stao u vašu odbranu, odnosno odbranu pristojnosti parlamenta i skupštinskog poslovnika?

– Naravno. Ali nedovoljno. Ne radi se ovde o Siniši Kovačeviću, ja to mogu da podnesem, ima me u plećima. Ovde se radi o političkim i etičkim principima. O uvođenju nasilja, primitivizma, neznanja, prostakluka i pokvarenluka u javni diskurs. Lepo je, međutim, što je Vaša koleginica, suočena sa sličnim problemom, imala znatno veću podršku.

* Da li ste se nakon ovakvih prozivki pokajali što ste odabrali da budete na strani opozicije, a niste poput premijerke izabrali stranu Srpske napredne stranke?

– Nisam se pokajao jer bih u tom slučaju bio u istoj stranci sa premijerkom. Ne bih mogao da spavam ispod tuđeg plafona, na jastucima sa tuđim monogramima i jedem pasulj iz tuđih servisa. Ja sam meni moje plafone napravio, jastuke i tanjire sa monogramima nasledio od majke i oca. I nije naš premijer usamljen u toj navici da otima tuđe. Uzgred, to nije vila Jovanke Broz (u koju bi trebalo da se useli premijerka Ana Brnabić, prim. ured.), nego oteti dom Milana Savčića, predratnog gradonačelnika prestonice. A to što moje junačke grudi neće krasiti Vođino ordenje, uz ogromnu količinu alkohola, nekako ću podneti.

* Koliko je u ovako polarisanoj atmosferi između vlasti i opozicije moguć međustranački dijalog sa medijatorom, predsednikom parlamenta, Ivicom Dačićem, koji tvrdi da je opozicija prazna vreća i ministarkom za društveni dijalog Gordanom Čomić?

– Ne znam koliko je dijalog moguć sa pomenutim personama ali je neophodan… Ne znam da li je vreća prazna, ali pretpostavljam da koferče nije bilo. Teški će biti razgovori sa osobama bez kredibiliteta. To su kao pregovori sa džeparošem, odustali ste od novca, ali ga molite da vam vrati bar dokumenta. Tu je prisustvo policije neophodno.

* Šta je najmanja stavka koja bi trebalo da bude postignuta dijalogom vlasti i opozicije i ima li svrhe bilo kakav dogovor, ako opozicije nema na televizijama sa javnom frekvencijom, ili je ima samo u negativnom kontekstu?

– Najmanja stavka je pristup elektronskim medijima. I to ne samo RTS-u kao državnoj televiziji nego i svim drugim televizijama sa nacionalnim frekvencijama. Da za svagda razbijemo mitologemu da su to privatne televizije. Ako ste svoj prazan stana iznajmili nekom, to ne znači da je on vlasnik stana, da može da loži parket i drži kokoške na terasi. Ništa tu nije privatno, osim zgrada i tehnike.

* Da li ste shvatili ko su mali miševi koji se ulizuju Bajdenu, kako tvrdi predsednik Vučić, za razliku od njega, koji će, kako kaže, Srbiju ostaviti pobedničku, a ne udvoričku?

– Ne znam ko su mali miševi. Ne poznajem dovoljno navijačko-ulični sleng. Svakako se ne radi o predsedniku. Sećam se kako je junački sedeo ispred Trampa, sa kojim herojstvom je sedeo u poslednjem redu ispred Makrona, sa Leonidinom odlučnošću, po nekoliko sati čekao na prijem kod Putina, kako je nekoliko puta sve sasuo u brk i televizijskim voditeljima i voditeljkama… Pre se radi o lavu. Samo ne razumem otkud tolika ljubav prema siru i strah od mačke.

* Delite li mišljenje predsednika Vučića da je za Srbiju bilo bolje da je u SAD pobedio Tramp, a ne Bajden?

– Nisam stručnjak za spoljnu politiku… Ali nije, očito, ni predsednik. Dva puta stavlja jaja u pogrešnu korpu. To što je učestvovao u kampanji poraženog kandidata koštaće nas sigurno. Kao što nas je koštalo i Miloševićevo klađenje na Zjuganova. Njegovo pravo je da sa svojim jajima radi šta god hoće, ali ovde se radi i o našim jajima.