Kozma: Dok se vijore nacionalni barjaci, neko prenosi tone narkotika

Spremni su da dovedu zemlju na ivicu sukoba, da unose razdor i bude mržnju na nacionalnim i verskim osnovama. A dok se vijore nacionalni barjaci, neko prenosi tone narkotika, ocenjuje za Danas Robert Kozma iz Ne davimo Beograd, u odgovoru na pitanje o aktuelnoj krizi u susednoj državi, nastaloj uoči 5. septembra – ustoličenja mitropolita crnogorsko-primorskog na Cetinju.

S druge strane, Savo Manojlović iz Skupštine slobodne Srbije ističe za Danas da su pravo na okupljanje i verske slobode zajemčena Evropskom konvencijom o ljudskim pravima čije su potpisnice i Srbija i Crna Gora, kao i većina modernih Ustava civilizovanog sveta.

Stoga, dodaje on, osporavati pravo Mitropolije crnogorsko-primorske da organizuje skup ustoličenja je i pravno i civilizacijski besmisleno.

Podsetimo, crnogorski ministar unutrašnjih poslova Sergej Sekulović, izjavio je pre dva dana da ni novinarima a ni građanima ne može se garantovati apsolutna sigurnost na Cetinju, 5. septembra, prilikom ustoličenja mitropolita crnogorsko-primorskog na Cetinju. Naveo je i da u MUP-u imaju saznanja da postoje ekstremi sa obe strane koji planiraju radikalizaciju na Cetinju.

Kako je istovremeno saopštio premijer CG, Zdravko Krivokapić, Vlada Crne Gore će učiniti i čini sve, u skladu sa svojim nadležnostima, da do incidenata povodom ustoličenja mitropolita Joanikija ne dođe i da sve protekne u miru.

– Ukoliko do incidenata ipak dođe, Vlada neće biti odgovorna, nego će biti odgovorni oni čija je odgovornost jasno propisana Krivičnim zakonikom Crne Gore, a to su organizatori, odnosno izazivači protesta – napisao je juče Krivokapić na Tviteru.

Naveo je i da Predsedništvu DPS-a i lideru partije Milu Đukanoviću poručuje „da se uzdrže od demagoških saopštenja“.

Iz Predsedništva DPS-a, stranke predsednika CG, Mila Đukanovića, koji se protivi da se taj verski događaj odvije na Cetinju, par sati ranije su saopštili da u toj partiji ostaju pri stavu da 5. septembra budu na Cetinju i da uz građane tog grada i dostojanstveno i civilizovano brane „sve one viševekovne tekovine i teškom mukom stečeno pravo na svoju državu i slobodu“.

O tome kako vide aktuelnu krizu u Crnoj Gori, državi u kojoj je došlo do smene vlasti, odnosno gde je partija višedecenijskog vlastodršca Mila Đukanovića izgubila na parlamentarnim izborima, kao i ponašanje predsednika Srbije, Aleksandra Vučića, naspram tog i ostalih aktuelnih događaja u susednoj zemlji. razgovarali smo predstavnicima opozicije u Srbiji.

– Mi nemamo bližih ljudi od onih koji žive u Crnoj Gori, kako god da se oni izjašnjavaju po nacionalnosti ili veroispovesti. Zato nam je jako važno i da se očuva mir i omoguće sve verske slobode i ljudska prava svih građana Crne Gore. Iz bilo kakvog sukoba do koga bi sada došlo niko ne može izaći kao pobednik, osim onih koji žele da unesu novi razlog za mržnju, novu podelu, novu nepremostivu prepreku da na ovim prostorima svi zajedno radimo na stvaranju bolje društva – kaže Robert Kozma.

Prema rečima Save Manojlovića, trenutna kriza u CG je pokazatelj nedovršenih država na Zapadnom Balkanu gde se manjak ekonomije i pravde nadoknađuje viškom politike i agresije.

– U tim državama postoji očigledna saradnja i bliskost najviših političkih struktura koje međusobno sarađuju, a svađaju narode međusobno. Sukobi obično služe za međusobno dizanje rejtinga i duple pasove. Onda kada političari ne mogu da ponude rešenje, oni hiperprodukuju probleme i insistiraju na pitanjima koja razdvajaju građane. No, kao i u filmu kada krenete da publiku hvatate na scene nasilja i brutalnosti, tolerancija publike raste pa je potrebno konstantno pojačavati efekte – ističe naš sagovornik.

Igranje varnicama na buretu baruta, dodaje on, zaista može da dovede do eksplozije, „uostalom tako su se Milošević i Tuđman igrali dogovorenog rata, pa znamo kako se završilo“.

– Dovoljna je jedna usijana glava podgrejana uporno širenom mržnjom i… prva žrtva. To je momenat kratkog spoja varnice i baruta i onda eksploziju sukoba ništa ne može zaustaviti. Iako deluje kao preterivanje, tako je počeo krvavi rat u Bosni. Ubistvom svata u Sarajevu koji je na svadbi nosio srpsku zastavu – Nikole Gardovića. U Hrvatskoj? Sa po jednim mrtvim Srbinom i Hrvatom nakon puškaranja između policijskih snaga u Plitvicama.

U Crnoj Gori smo takvu situaciju kada su počele litije za odbranu crkvene imovine, ali je  požar sukoba tada gasio mudrošću sveštenstva koje se opredelilo za gandijevske proteste kojima je tražilo zaštitu imovinskih prava tamošnjih  eparhija i prava na slobodno ispovedanje vere, bez isticanja nacionalnih i stranačkih obeležja koja mogu da budu okidač sukoba – smatra Savo Manojlović.

Sagovornik Danasa ističe da „scena gde na prvi dan protesta vladika Joanikije staje između naroda i policije i rukuju se sa policijom jeste filmska scena“.

– Antologijska poruka mira. Kod Joanikija i sada prilikom ustoličenja vidimo poruke mira koje stišavaju, a ne podižu tenzije. Suštinski su nam potrebna društva koja istinski tolerišu različitost i toleranciju, a korišćenje osnovnih prava i sloboda se smatra osnovnim principom koji važi za svaku osobu ili grupu, a ne privilegijom koju smatramo eksluzivnošću nekih “naših” – zaključuje Savo Manojlović.