Kraj jedne ere

Predsednik Socijaldemokratske partije i bivši premijer Hrvatske Ivica Račan preminuo je u subotu uveče u Zagrebu u 63. godini nakon višemesečne borbe sa teškom bolešću.
Račan (63) je zbog bolesti 11. aprila podneo ostavku na mesto predsednika najjače opozicione stranke u Hrvatskoj Socijaldemokratske partije, na čijem čelu se nalazio od njenog osnivanja 1991. Kao višegodišnji lider SDP, Račan je 31. januara ove godine javno objavio da se do daljeg povlači iz političkog života zbog nespecifičnog tumora koji mu je tog dana dijagnostikovan u desnom ramenu. Račanovo zdravstveno stanje se krajem marta pogoršalo, pa je smešten u zagrebačku bolnicu Rebro.
Povodom Račanove smrti, hrvatski predsednik Stjepan Mesić uputio je telegram saučešća članovima te stranke. „Sa žaljenjem sam primio vest o smrti Ivice Račana. Učestvujući u vašem bolu zbog gubitka dugogodišnjeg predsednika SDP i stranačkog druga, želim da naglasim da je Ivica, svojom ličnošću i političkim delovanjem, snažno obeležio zbivanja u Hrvatskoj“, navodi se u Mesićevoj poruci članovima SDP.

Iz biografije

Ivica Račan je rođen 24. februara 1944. godine u tadašnjem nacističkom kampu u Ebersbahu kod Lajpciga u Nemačkoj, a nakon Drugog svetskog rata s majkom se vraća u Jugoslaviju. Diplomirao je na Pravnom fakultetu u Zagrebu 1970. Od 1965, devet godina je radio u Institutu za društvena istraživanja u Zagrebu kao naučni istraživač. U vreme bivše SFRJ bio je član nekada jedinstvene partije SKJ. Od 1972. do 1978. bio je na visokim partijskim funkcijama: član Izvršnog Komiteta CK SK Hrvatske, a naredne četiri godine i član Predsedništva CK SK Hrvatske. Od 1982. do 1986. bio je direktor političke škole „Josip Broz Tito“ u Kumrovcu i urednik časopisa za društveno-politička istraživanja „Kumrovečki zapisi“. Zatim je tri godine bio član Predsedništva CK SKJ, gde se zajedno sa slovenačkim članovima zalagao za politički pluralizam. Od 13. decembra l989. bio je predsednik Predsedništva CK SKH i na tom mestu je bio u vreme raspada Jugoslavije. Bio je na čelu hrvatske delegacije na 14. kongresu SKJ 23. januara 1990. u Beogradu kada se otvoreno sukobio sa tadašnjim predsednikom CK Srbije Slobodanom Miloševićem i zajedno sa slovenačkim delegatima napustio kongres. Račan je organizovao prve demokratske višestranačke izbore u Hrvatskoj 1990. i nadzirao mirni prenos vlasti na tada pobedničku HDZ. Tada je izabran za poslanika u Zastupničkom domu Sabora. Za poslanika u Saboru ponovo je izabran 1992. Kao vođa demokratske struje, preimenovao je i reformisao SKH u Stranku demokratskih promena, a 1991. u Socijaldemokratsku partiju Hrvatske, koja je vremenom postala snažna opoziciona partija vladajućem HDZ. Na parlamentarnim izborima u Hrvatskoj u januaru 2000. koalicija SDP i sa još pet stranaka leve orijenatacije porazila je do tada vladajuću HDZ. Račan je izabran za premijera 27. januara 2000. i na tom položaju je bio do vanrednih parlamentarnih izbora 23. novembra 2003. na kojima je SDP izgubio vlast. I posle tog poraza Račan je ostao na čelu SDP, kao najjače opozicione partije u Hrvatskoj, sve do 31. januara 2007. kada je objavio da iz zdravstvenih razloga do daljeg povlači iz javnog i političkog života, a vođenje SDP je preuzela njegova zamenica Željka Antunović.

Mesić je istakao da je Ivica Račan obeležio noviju hrvatsku istoriju. Saučešće Račanovoj porodici i stranci uputili su Vlada i premijer Ivo Sanader. U saučešću Vlade ističe se da je Račan „uticao na promene, jačanje međunarodnog položaja i okretanja Hrvatske Evropi“. Premijer Sanader je, izražavajući žaljenje zbog Račanove smrti, podsetio da su njih dvojica bili politički rivali, ali da su uvek znali da prevaziđu stranačke razlike kad je bilo reči o nacionalnim interesima.

Tadić izrazio saučešće

Beograd – Predsednik Srbije Boris Tadić uputio je juče povodom smrti bivšeg hrvatskog premijera Ivice Račana telegram saučešća hrvatskom predsedniku Stjepanu Mesiću, građanima Hrvatske i porodici. „Molim Vas da primite izraze najdubljeg saučešća povodom smrti bivšeg premijera Hrvatske Ivice Račana“, poručio je, između ostalog, predsednik Tadić, a prenosi njegov kabinet.

Lideri najuticajnijih hrvatskih parlamentarnih stranaka ocenili su da smrt Račana, predsednika najjače opozicione stranke predstavlja nenadoknadiv gubitak za hrvatsku političku scenu. Gotovo svi u svojim izjavama naglašavaju Račanovu neizmernu ulogu u stvaranju nezavisne Hrvatske i demokratizaciji društva. Predsednica Hrvatske narodne stranke Vesna Pusić izjavila je da je smrt Ivice Račana „žalosna vest i kraj jedne političke ere“. Predsednik Hrvatske seljačke stranke Josip Friščić izjavio je da je Račan čitav svoj život posvetio razvoju socijaldemokratije na hrvatskoj političkoj sceni. Friščić je kazao da je upravo Račan, predvodeći hrvatsku delegaciju koja je napustila kongres jugoslavenskih komunista u Beogradu, pokrenuo proces osamostaljivanja Hrvatske, kao i da mu za to treba odati priznanje. Račanova je zasluga, dodao je, i u tome što se zalagao da Hrvatska iz rata izađe kao uređena zemlja i kao takva uđe u članstvo EU. Predsednik desno orijentisane Hrvatske stranke prava Anto Đapić izrazio je saučešće Račanovoj porodici, ocenivši da je smrt Ivice Račan nenadoknadiv gubitak za njegovu porodicu i stranku, ali i za hrvatsku političku scenu. Predsednica Hrvatske socijalno-liberalne stranke Đurđa Adlešić izjavila je kako joj je iskreno žao Ivice Račana „koji je bio moralna veličina u hrvatskoj politici i nemoguće će ga biti nadoknaditi i u politici i u stranci“.