Tri su scenarija koja bi predsednik Srbije Aleksandar Vučić mogao da sprovede nakon šatl diplomatije predstavnika EU i zapadnih zemalja i sva tri mogu biti dobra za predsednika, al ne nužno za građane Srbije i Kosova – kaže za Danas Naim Leo Beširi iz Instituta za evropske poslove.
Kako ističe, prvi scenario je onaj u kojem predsednik prihvata predlog francuskih i nemačkih eksperata, s Kosovom potpisuje pravno-obavezujući sporazum, a Priština prihvata kompromisno rešenje za statut asocijacije opština sa srpskom većinom.
– Predlog bi podrazumevao implicitno priznanje Kosova s odlikama državnosti u vidu dokumenata, tablica, međunarodnog predstavljanja i članstva u institucijama, a statut asocijacije bi bio na nivou manje od Republike Srpske, al više od nevladine organizacije – objašnjava sagovornik Danasa.
Kad bi Vučić prihvatio sporazum bio bi optužen za izdaju
Na unutrašnjem planu, napominje, predsednik bi dosta izgubio, u kontrolisanju desnih elemenata koji bi ga optužili za izdaju.
– Čak i uz propagandu izgubio bi kompas i okrenuo se političkom nasilju što bi vrlo brzo značio njegov kraj, a samim tim i upitna budućnost sporazuma s Prištinom – smatra Beširi.
Prema njegovim rečima, ovaj scenario bi bio bolje sproveden da je predsednik zaista iskoristio društveni dijalog za razgovore o tome šta je dovelo naše društvo do toga da petnaest odsto teritorije proglašava nezavisnost.
– Propuštena je prilika da se razgovara o žrtvama Miloševićevog nacionalizma i bez ragovora o sudbinama skoro petnaest hiljada ljudi u kosovskom konfliktu, broj koji je sastavljen od ogromne većine Albanaca, teško je da bi sporazum imao budućnost, čak i kad bi vlast htela, a znamo da ne želi – kaže naš sagovornik.
Drugi scenario, ističe Beširi, je gde Srbija kaže podržavamo Rusiju, raskidamo odnose s Zapadom, povlačimo kandidaturu za članstvo u EU i neprijatelji smo vam.
– Teško da bi predsednik tako direktno ušao u konfrontaciju s demokratskim delom sveta, ali propuštanje da se učini napredak u odnosima s Prištinom i da se uvedu sankcije Rusiji se može jednako protumačiti – objašnjava on.
Prva mera sankcija Srbiji – uvođenje viza
Prvo bi se krenulo sa uvođenjem viza, zatim bi se suspendovala međunarodna pomoć koja je oko tri stotine miliona evra na godinšnjem nivou.
– Obustavljanje novih investicija, a zatim i postepeno povlačenje postojećih kulminiralo bi siromaštvom, nezaposlenošću i ogromnom emigracijom. Na kraju, Srbija bi bila isključena iz međunarodnih organizacija, a poslovanje našim firmama vi bilo onemogućeno jer bi SSP bio suspendovan, a sedamsedeset odsto našeg izvoza ide u EU. Krajnji rezultat bi bio beda, čemer i jad svih onih koji su u Srbiji ostali, a Kina i Rusija nikada ne bi mogli da pariraju evrospkim kompanijama čak i kad bi odjednom svi došli u Srbiju – kaže Beširi.
Poslednji i najverovatniji scenario je, prema njegovom mišljenju, onaj u kome Vučić obećava i ne sprovodi.
– Uspeo je da jedanaest godina uverava međunarodnu zajednicu da je on garant mira, a Srbija ekonomski tigar. Plašiće i dalje Zapad ruskim spavačima u Srbiji, Moskvom koja ucenjuje oko energenata i Kosova, ali i Kinom koja je šatro zamena za evropske evre i američke dolare – mišljenja je sagovornik Danasa.
Scenario koji najviše odgovara Moskvi
Uzdaće se u činjenicu, dodaje, da samo treba da izdrži do evropskih i američkih izbora te da će novim administracijama biti potrebno vreme da se uhodaju, a dotle je prošlo bar još dve-tri godine statusa kvo što odgovara političkoj eliti i u Beogradu i u Prištini.
– Ovakav scenario najviše odgovara zvaničnoj Moskvi koja ne krije da joj je ideja zamrznutog konflikta blizu srca – ističe on.
Scenario u kom Vučić obećava, a ne primenjuje, objašnjava dalje, politička elita okupljena oko SNS odlično pliva dok se enormno bogati iz korupcije i organizovanog kriminala.
– Zato Zapad nema šta da Vučiću ponudi. On nema nikakav podstrek da pitanje reši jer njemu i kamarili rešenje ništa lepo ne donosi. Ono što SAD ipak može da uradi, a EU ne, je da uceni informacijama o kriminalnim aktivnostima nosioca vlasti – napominje naš sagovornik.
Sedenju na nekoliko stolica došao je kraj
Ukoliko je petorka došla da kombinuje scenarije i da objasni predsedniku da odluke suverene Srbije imaju posledice, dodaje, onda je razumljivo zašto deluje da je predsednik uplašen.
– Ne može se biti kandidat za EU i ruska gubernija. Ne može se hteti rešenje za Kosovo, a da se ne sprovodi dogovoreno. Deluje da je sedenju na nekoliko stolica došao kraj, a da prvi put vidimo posle dužeg vremena sinhronizaciju stavova EU, država članica i SAD. Da li će šatl diplomatija uroditi plodom, suguran sam da ćemo videti i pre kraja sezone toplih radijatora – zaključuje Naim Leo Beširi.
Zašto Vučić pokušava da normalizuje odnose sa Hrvatskom baš u ovom trenutku?
Bilo bi jako dobro da je nedavni susret između državnog vrha Srbije i Hrvatske u Davosu uobičajeni sastanak susjeda u kojem se razmjenjuju mišljenja i grade strategije za naredno razdoblje – komentariše za Danas Ivo Goldštajn, istoričar iz Zagreba,
No, dodaje, nažalost, nije tako.
– Gotovo 30 godina nakon posljednjih sukoba izgleda kao da su se oni dogodili prekjučer. U međuvremenu su se zbivali događaji kojima su dodatno podrajivane strasti. Volio bih da ovaj susret Vučića i Plenkovića bude prekretnica. Da se u budućnosti one snage u Srbiji i Hrvatskoj koje žele razvoj dobrosusjedskih odnosa zajednički konfrontiraju s onima u dvjema zemljama koje to ne žele. To bi bio pokazatelj da smo na dobrom putu – zaključuje Danasov sagovornik.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.