Foto: EPA-EFE/MARKO DJOKOVICPre dvadeset godina u Skupštini Srbije glasalo se za nova državna obeležja Republike Srbije. Iako je na kraju za himnu izglasana „Bože pravde“, a za grb onaj koji znamo danas, bilo je i drugih predloga poput „Vostani Serbije“ Dositeja Obradovića i carskog grba dinastije Nemanjić.
Na vanrednoj sednici Skupštine Srbije održanioj 18. avgusta 2004. godine usvojene su preporuke za novi grb, zastavu i himnu Republike Srbije.
Povratak u Kraljevinu Srbiju
Kako je tada preneo Danas, na sednici Skupštine, doneta je preporuka da se Grb Republike Srbije utvrdi zakonom o grbu Kraljevine Srbije od 16. juna 1882. godine, koji se koristi kao mali Mali i Veliki grb.
Kako je tada definisano, veliki grb je crveni štit na kojem je, između dva zlatna krina u podnogu, dvoglav srebni orao, zlatno oružan i istih takvih jezika i nogu, sa crvenim štitom na grudima na kojem je srebmi krst izmedu četiri ista takva ocila bridovima okrenutih ka vertikalnoj gredi krsta.
Štit je krunisan zlatnom krunom i zaogrnut porfirom vezenom zlatom, ukrašenom zlatnim resama, uvezanom zlatnim gajtanom sa istim takvim kićankama, postavljenim hermelinom i krunisanom zlatnom krunom.
Mali grb je crveni štit na kojem je, između dva zlatna krina u podnožju, dvoglavi srebni orao, zlatno oruđan i istih takvih jezika i nogu, sa crvenim štitom na grudima na kojem je srebni krst izmedu četiri ista takva ocila bridovima okrenutimka vertikalnoj gredi krsta. Štit je krunisan zlatnom krunom.
Ustanovljeno je i da će zastava Srbije biti horizontalna crveno-plavo-bela trobojka sa Malim grbom koja će se koristiti kao Državna zastava, dok će Narodna zastava biti ista, ali bez grba.
Takođe, odlučen je i izgled predsedničke standarte koja izgleda kao Državna zastava uz okvir sa crvenim plavim i belim troglovima i Velikim grbom na sebi.
Kompromis oko zastave radi kompromisa oko Ustava
Za predstavnike Demokratske stranke Srbije (DSS) bilo je bitno da se po pitanju državnih obeležja napravi kompromis, odnosno da se predlog usvoji ili konsenzusom ili većinom većom od dvotrećinske.
Kako su tada naglasili iz DSS-a, iako smatraju da su originalna rešenja primerenija, ovo usvajanje bilo je „pokazna vežba za kompromis kod donošenja ustava“.
Šef poslaničke grupe Srpske radikalne stranke (SRS) Tomislav Nikolić naglasio je da radikalima ne odgovaraju podele na državnu, narodnu, predsedničku i zastavu predsednika skupštine. Ipak, naglasio je on, „radikali nisu sitničavi i perfekcionisti, prihvatili su rešenja koja nisu bila sasvim prihvatljiva“.
Nikolić je rekao i da pesma „Bože pravde“ ima manjkavosti, ali je pozvao stranke da se ne svađaju i dodao da „sve dok od radikala zavisi, Srbija neće nikada neće biti monarhija“.
Ipak, kako je naglasio, za njega nema ničeg lepšeg od carske krune Nemanjića jer država ne postoji, kako se misli samo 200 godina.
Bojan Pajtić, šef poslaničke grupe Demokratske stranke (DS) izrazio je negodovanje povodom činjenice da neće postojati obaveza pimenjivanja novih simbola, već da će ostati na nivou preporuke.
Kako je rekao, državni simboli bi trebalo da se utvrde promenom ustava. On je podsetio i da je DS na svojim skupovima, kao i na predsedničkoj inauguraciji već koristila pesmu „Bože pravde“.
Iz G17 Plus su pozdravili ovaj potez Skupštine uz podsećanje da Srbija ima tradiciju i da joj je ovom dlukom „vraćeno ono što joj pripada – simboli koji su već korišćeni“.
Zoran Ćirković je ispred poslaničkog kluba Srpskog pokreta obnove i Nove Srbije rekao da bi bilo bolje da je doneta odluka umeso Preporuke, kao i da je podneo amandman da se zadrži autentičan tekst pesme „Bože pravde“ u kojoj se pominje i kralj.
Kako je rekao, poslanička grupa SPO/NS smatra da su sazreli uslovi za suspenziju komunističkih simbola „jer za staru džavu su stara znamenja, a ona to jeste“.
Iako se od većine poslaničkih grupa moglo čuti odobravanje donetih preporuka, šef poslaničke grupe Socijalističke partije Srbije Ivica Dačić rekao je da Srbija nije dobila državne simbole već simbole kao oblike državnog uređenja kao što je monarhija.
On je naglasio da jedino beli orlovi i krst sa ocilima predstavljaju simbol srpskih vladara i pokazuju „da smo naslednici Nemanjića, a ne Karađorđevića ili Obrenovića“.
„Srbija se izborila za svoju državnost kada je postala carevina, a ne kraljevina. Smatram da su korišćeni dvostruki aršini, izbačeni su monarhisticki stihovi iz himne, a iz grba nije izbačen simbol monarhije“ istakao je Dačić dodajući da bi pesma Dositeja Obradovića, „Vostani Serbije“, bila bolja opcija za himnu Srbije.
Iako SPS neće glasati, Dačić je naglasio da poslanici te partije neće zviđdati i poigravati se sa simbolima jer je „država iznad svih partija“.
Pored političara, na usvajanje novih državnih simbola reagovao je i princ Aleksandar Karađorđević koji je rekao da bi „zadovoljstvo bilo potpunije“ da malim intervencijama u tekstu himne nije narušen istorijski kontiekst pesme.
Kompletna digitalna arhiva svih brojeva Danasa od 1997. do danas dostupna članovima Kluba čitalaca Danasa na portalu klub.danas.rs.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
