„Kratak spoj“ između Đilasa i Jeremića

Najpre je u subotu objavljen intervju sa Jeremićem u kojem navodi da je potpredsednik NS Miroslav Aleksić prvi izbor te partije za predsedničkog kandidata.

Nije prošlo par sati a Đilas na sednici Glavnog odbora SSP predlaže Zdravka Ponoša za trku za predsednika.

Uz to, u jučerašnjem saopštenju NS se navodi da je ova partija iz medija čula za Đilasov predlog.

Narodnjaci podsećaju i na koalicioni sporazum kojim se prediviđa konsezus oko kandidata, te da je dogovoreno naručivanje dva stručna i nezavisna istraživanja javnog mnenja koja bi pomogla u pravljenju najboljeg izbora.

Rezultati bi trebalo da im budu predstavljeni sutra, u utorak, 25. januara.

Pitali smo sagovornike kako razumeju ovaj „kratak spoj“ među partnerima.

Politikolog Mladen Mrdalj za Danas kaže da se nadao da će opozicija oko osovine Jeremić-Đilas uspeti da odglumi minimum jedinstva kako bi ohrabrila širu mobilizaciju glasača protiv Vučića.

– Međutim, izgleda da se u tim krugovima uzima zdravo za gotovo da će Vučić dominirati i nakon izbora, pa se nastavlja borba za liderstvo nad što širim krugom opozicionih glasača. U sklopu te borbe se koristi pozivanje na jedinstvo opozicije, ali pod uslovima koji pogoduju partiji koja upućuje poziv. Tako Đilas poziva na ujedinjenje oko Ponoša, jer Jeremića stavlja u nezgodnu situaciju. Ako odbije, onda Jeremić rastura jedinstvo opozicije. Ako podrži, onda se ponižava, jer je Ponoš već javno obrazložio da je između njih došlo do sukoba oko Ponošove kandidature – ukazuje Mrdalj.

Kako dodaje, teško je poverovati da Đilas nije bio svestan šta radi.

– Sa druge strane, ne vidi se konkretan razlog zbog kog su Jeremić i Aleksić negativno reagovali na mogućnost da se uopšte razgovara o Ponoševoj kandidaturi, pa se nameće ideja da se radilo o čistoj sujeti. Osim ako Jeremić nije imao razloga od ranije da sumnja da Ponoš komunicira iza leđa sa Djilasom, što je samo teoretska mogućnost, jer dokaza nema. Zato Jeremić poziva na jedinstvo opozicije koje Đilas treba da dokaže poštovanjem konsenzusa kao metoda biranja kandidata za predsednika, a čiste namere dokazuje pozivanjem na “objektivno” merenje popularnosti mogućih kandidata, što je samo po sebi nemoguća misija i dokaz vrhunskog nepoverenja između Đilasa i Jeremića – smatra Mrdalj.

Prema njegovim rečima, nažalost, opozicioni lideri i dalje žrtvuju ozbiljnu borbu protiv Vučića zarad borbe za što veći procenat glasova koje treba prigrabiti za njihove partije.

Dušan Spasojević, vanredni profesor FPN, za naš list navodi da ova situacija pre svega govori o manjku komunikacije između dve stranke koji je očigledan uprskos konstantnim pozivima na jedinstvo opozicije.

– Takođe, problem je osnažen manjkom potencijalnih nestranačkih kandidata za predsednika što u prvi plan stavlja aktivne politicare i otežava dogovore. Kad se na to doda neobična unutrašnja dinamika u NS, onda ishod ne može da bude mnogo drugačiji – kaže Spasojević.

Nikola Jovanović, osnivač i direktor Centra za lokalne samouprave, koji dobro poznaje i Jeremića i Đilasa za Danas kaže da je siguran da je u prethodnom periodu bilo preliminarnih razgovora u okviru koalicije.

– Ne znam šta je uzrok najnovijih šumova na vezama, ali je izuzetno važno da se izađe sa jedinstvenim kandidatom i da nema prepucavanja i kmečanja u javnosti. Lično smatram da treba izaći sa što više mlađih i obrazovanih kandidata na svim nivoima. Bojim se da za predsedničku trku nije bilo previše voljnih i učenih, koji su bili spremni da se uključe, a i tu šanse nisu ogromne. Moj savet opoziciji je da se fokusiraju na Beograd, jer će se ipak ključna bitka voditi na tim izborima. Sadašnja opozicija neće politički preživeti neuspeh u Beogradu, tako da ne treba više da se nadgornjavaju oko Ponoša, već da spreme tim i program za Beograd – zaključuje Jovanović.