„Kratko i jasno, Vučić nije Đinđić“: Sagovornici Danasa o izjavi Čanka da Putinov režim hoće da ubije predsednika Srbije

– Nemam običaj da verujem u teorije zavere te stoga apsolutno ne verujem da je neka “tajna” služba pa bilo to i FSB ubio premijera Srbije, Zorana Đnđića. Ta egomanija koja se baštini na Balkanu i ideja da smo baš mi centar sveta je generator gomile problema na ovim prostorima – kaže za Danas Goran Ješić, funkcioner Demokratske stranke.

Kako dodaje, jasno je ko i kako i za čiji interes je ubio premijera Srbije, kako je okončano i pravosudno završeno, a u čijem interesu je potpuno jasno, i kao što svi znamo a naročito Nenad Čanak – to nije Rusija.

– Stavljanje u bilo kom kontekstu Zorana Đinđića i Aleksandra Vučića u istu ravan je u najmanju ruku vrlo, vrlo nepristojno. Aleksandar Vučić je sve ono protiv čega se Zoran Đinđić borio ceo svoj život i politika koju je eksplicitno zastupao Vučić je izmedju ostalog streljala Đinđića. Sa druge strane,Vučiću stiže na naplatu glumatanje svetskog lidera, koketiranje sa “prijateljem” Vladimirom Putinom, a sa sa druge strane, egzistencijalna politika sa Evropskom unijom i CEFTOM. Došlo je vreme da se stvari moraju postaviti na svoje mesto. Zločince nazvati zločincima, agresore agresorom, ubice pravim imenom i postaviti se prema tome – smatra sagovornik Danasa.

Prema njegovim rečima, najveći problem je u tome što “kada su u naše ime to radili po Balkanu to je mlađani Aleksandar Vučić zdušno podržavao”.

– Tako da čoveka čiji je politički otac ratni zločinac a on sam nosač gajbi piva i potrčko sa Pala nikada ne stavljate u kontekst Zorana Đinđiča. To Nenad Čanak jako dobro zna a zašto piše i govori van svog uverenja je pitanje za njega – zaključuje Goran Ješić.

Taj film smo već videli

Ne mislim da Čankova izjava treba da učini Vučića sličnim Đinđiću. Mišljenja je Ognjen Radonjić, profesor Filozofskog fakulteta u Beogradu.
Kako kaže, taj film je već načinjen nebrojenim navodnim pripremama atentata na njega.

– Čanak prosto igra dupli pas sa predsednikom u cilju kupovine vremena i podilaženja biračkom telu koje je nesumnjivo proputinovski orijentisano što i nije čudno s obzirom na nemilosrdnu proputinuvsku kampanju kojoj smo godinama izloženi. Zanimljivo je da svojevremeno Evropi takva propaganda nije smetala sve dok nije bilo sukoba sa Rusijom i pristupa jeftinim energentima. Dakle, svako igra dogovorenu ulogu sa jednim jedinim ciljem – ostanak na vlasti vladajuće garniture i posledični nastavak sunovrata našeg društva. Većina naseda i cilj se ispunjava – smatra Radonjić.

Prema njegovom mišljenju, na prvom mestu jei ključna tema, koju skoro više niko ne pominje, pa i prihvata kao normalno stanje stvari čak i u opozicionim krugovima i u nezavisnim medijima permanentno kršenje Ustava od strane predsednika Srbije koji se svakodnevno bavi problemima koji nisu u njegovoj nadležnosti.

– Da počnemo od sankcija Rusiji – sankcije su u nadležnosti Vlade i Skupštine Srbije. To svakodnevno kršenje Ustava podržavaju i evropski zvaničnici koji vide adresu predsednika kao jedinu adresu kojoj se treba obratiti. Dakle, evropski emisari drugim rečima učestvuju u svakodnevnom urušavanju Ustava naše zemlje što govori u prilog tome da se evropski put Srbije svodi na podržavanje njihovih političkih interesa a ne izgradnju demokratskog institucionalnog okruženja. U tome dakako učestvuju i građani Srbije koji njega vide kao jedinu validnu adresu za rešenje problema. Na primer, premijerka, ministar finansija i ministarka za rad i socijalna pitanja nisu imali pomaka u pregovorima sa radnicima Fijata dok predsednik nije mahnuo čarobnim štapićem. Dakle i spolja i iznutra se podržava diktarura sa oblandama demokratskih institucija koje su operativno nefunkcionalne. Tome treba dodati i ponavljanje izbora na jednom izbornom mestu u nedogled kako bi se sabotiralo formiranje Skupštine i Vlade, čime se ingerencije za geostrateška pitanja prenose na predsednika.
Druga tema koja je nestala iz javnog diskursa su „partija i bratija“ koje opozicija više i ne pominje iz njima poznatog razloga dok se pred našim očima odigrava igrokaz kojm bi trebalo da se suspenduju sudstvo i tužilaštvo i sakriju veze državnog vrha sa organizovanim kriminalom. Treća tema je katastrofa koju je Srbija preživela u naletu korone – kaže naš sagovornik.

Od kupovine respiratora iz crnih fondova, raspada zdravstvenog sistema, pomora lekara i ogromne smrtnosti – podseća on – po višku smrtnosti Srbija spada u sam svetski vrh.

– Tokom 2020. i 2021. u Srbiji je višak smrtnosti u odnosu na petogodišnji prosek pre izbijanja korone oko 55 000 ljudi. Kada se tome doda negativan prirodni priraštaj u te dve godina je Srbija izgubila oko 130 000 ljudi što je, čak i ne računajući masovni odliv stanovništva, prava demografska katastrofa. Četvrta tema je nedostatak odgovornosti za prošlogodišnji decembarski kolaps srpskog energetskog sistema čiji se troškovi mere u milijardama evra. Vlada koja je uspostavila upravljačku strukturu EPS kao i vd direktor su ostali netaknuti. Poruka je da su nekompetentnost i čerupanje javnih sredstava sasvim dozvoljena praksa. Štaviše bivši vd direktor je dobio upravljačku funkciju u opštini Obrenovac. Mislim da otuda ide izjava Borisa Dežulovića da ćemo se u budućnosti sećati Vućića sa setom jer je politička garnitura koju je on kreirao u ovih desetak godina takva, da pored njih predsednik izgleda razumno – zaključuje Radonjić.

Rusija operiše kroz bezbednosne strukture

Predsednik Aleksandar Vučić je sam sebe doveo u situaciju iz koje je jedini pravi izlaz EU bez obzira koliko na dugom štapu.

Kako kaže Sonja Biserko za naš list, Međutim, Vučić je poslednjih 10 godina sistematski favorizovao Rusiju i njeno “prijateljstvo” prema Srbiji, pa je sada je u situaciji da ne može napraviti izbor bez posledica.

– Osim toga, političke posledice sukoba između Nebojše Stefanovića i Dijane Hrkalović još su neizvesne. Umesto da se afera reši pred sudom ona se razvlači preko tabloida i jutjuba. Pitanje je koliko još dokaza imaju zapadne službe koje je Srbija i dobila od njih – kaže Biserko.
S jedne strane, napominje ona, Vučić strahuje od informacija o organizovanom kriminalu koje dolaze sa Zapada, a s druge čvrsto je vezan za Rusiju (ne samo zbog energenata) koja ima alternativu za njega i mogućnost njegove destabilizacije.

– Rusija operiše kroz bezbednosne strukture. Predsednik i dalje, i pored razočaravajućeg ishoda samita EU ne toliko za Srbiju koliko za Severnu Makedoniju, Kosovo i Albaniju, uporno stoji na stanovištu da je Srbija okrenuta evropskim integracijama. Međutim, očigledno je da Srbija još uvek ne poduzima neophodne reforme. Odugovlačenje sa imenovanjem nove vlade je pre svega u funkciji odlaganja uvodjenja sankcija Rusiji i čekanja na razvoj situacije u Ukrajini. U Srbiji prevladava mišljenje da Rusi pobedjuju i da će zapad (već ima nagoveštaja) pokušati da što pre izdejstvuje mirovni sporazum zbog štete koju i sami trpe. Kako god se okrene Ukrajina je žrtva – smatra naša sagovornica.

Prema njenim rečima, ostaje još uvek mogućnost (na koju bi zapad verovatno pristao) da Srbija uvede selektivne sankcije Rusiji i to u dogovru sa njom.

– Činjenica da je u Srbiji sada registrovano više stotina ruskih firmi (mnoge od njih rade za Putina) govori o tome da je Srbija neka vrst kanala za Rusiju prema zapadu. Zapadni Balkan je za Rusiju svakako prostor koji mogu veoma lako i brzo destabilizirati jer se radi o ionako fragilnim i nekonsolidovanim državama. Zato je Dodik njihov važan akter koji ionako nema drugog izlaza. Nažalost i Bugarska je tu slaba karika s obzirom na njenu politiku prema Severnoj Makedoniji iza koje sigurno stoje proruske snage. Imajući u vidu ovako zgusnutu situaciju razumljivo je da se umnožavaju različite špekulacije. Neke od njih sigurno odgovaraju i predsedniku – zaključuje Sonja Biserko.