Kredibilitet Francuske u Vučićevim rukama: Šta posle Pariza sledi u procesu normalizacije odnosa Srbije i Kosova?

Makron je, podsetimo, nedavno bio deo evropske trojke, uz nemačkog kancelara i italijansku premijerku, koja je Vučiću stavila do znanja da od njega EU zahteva de fakto priznanje Kosova, što bi, kako je Danas pisao, moglo da znači ispunjavanje prihvaćenog iz sporazuma postignutih u februaru i martu ove godine u Briselu i Ohridu.

Vučić od razgovara sa evropskom trojom naglašava da nikada neće potpisati nezavinost Kosova, ali da je Srbija spremna da ispuni sve svoje obaveze.

Dimitrije Milić, politikolog i programski direktor Novog trećeg puta, za Danas komentarišući susret s Makronom kaže da je važan za Francusku, jer je ova država uz Nemačku, stavila svoj kredbilitet na test vezano za politiku i autoritet na Zapadnom Balkanu.

– Svaki progres na ovom polju je za Pariz važan, a svaki korak unazad je šteta i za kredbilitet dve najjače sile u EU – ukazuje on.

Ipak, drugi sastanak će biti mnogo važniji za budućnost odnosa Srbije i EU, jer Evropa novcem uslovljava napredak u normalizaciji odnosa sa Prištinom.

U Briselu će se 16. novembra, prema najavama, održti sastanak glavnih pregovarača, sa srpske strane Patra Petkovića i Besnika Bisljimija s kosovske. Miroslav Lajčak, izaslanik EU za dijalog, koji je početkom ove nedelje bio u Prištini, ali ne i u Beogradu, razgovarao je sa Bisljimijem i tamošnjom opozicijom o nacrtu statuta Zajednice srpskih opština. Iz EU su poručili da je predlog ZSO koji je predstavljen dvema stranama izbalansiran.

Kako je već poznato, EU i SAD od Srbije traže de fakto priznanje Kosova odnosno ispunjavanje obaveza iz sporazuma postignutih u februaru i martu, dok se od Prištine traži osnivanje ZSO. Priština insistira da ona bude sporovedena u skladu sa kosovskim ustavom, u čemu, čini se ima podršku SAD, budući da je američki amabasador na Kosovu Džefri Hovenijer rekao da ZSO nije nov nivo vlasti i neće imati izvršna ovlašćenja već ona po ustavu Kosova.

Beograd pak insistira na tome da ona bude ostvarena po principima iz davne 2015. a predsednik Srbije iz Pariza Hovenijerovu izjavu komentariše krilaticom „Što je babi milo, to se babi snilo“ upitavši zašto se onda pregovara ako će ZSO biti po ustavu Kosova.

Milić o tom sastanku navodi da bi u najboljem scenariju dijaloga srpska strana mogla da izađe sa obostrano prihvaćenim nacrtom statuta ZSO, koji će podržati zapadne države.

– To bi u značajnoj meri pomoglo i u kontekstu domaće kampanje kao predstavljanje praktičnog rezultata sprovođenja obećanog pre 10 godina – podseća on.

Jedan od sastanaka koji je prošao nezapaženo i u senci susreta s Makronom, bio je i sastanak Vučića sa Džejmsom O’ Brajenom pomoćnikom državnog sekretara SAD za Evropu i Evroaziju.

Milić o tome navodi da je taj susret važan ugla razgovora sa novim licem koje će se u ime SAD baviti i našim regionom, a to će biti tek važno ako demokrate i 2024. obnove mandat.

– U ovom trenutku je to verujem bio sastanak upoznavanja sa situacijom na terenu – zaključuje Milić.