Kristijan Danijelson: Srbija ne balansira između Rusije i EU

Potrebno je sprovesti ključne reforme i razumem da je potrebno vreme da se to učini. Tu pre svega mislim na reforme u domenu pravosuđa. Između ostalog, zakonska rešenja i mere za borbu protiv korupcije koje je Srbija osmislila su dobre, ali treba ih primeniti. Takođe, u segmentu ekonomije nužno je sprovesti reforme koje su od suštinske važnosti za proces evropske integracije. Dakle, ne treba da nas čudi što je za dobijanje članstva u EU potrebno vreme. Ali, uopšteno govoreći, mislim da je Srbija na dobrom putu, navodi za Danas Kristijan Danijelson, direktor Generalnog direktorata Evropske komisije za susedsku politiku i pregovore o proširenju, odgovarajući na pitanje kako ocenjuje tempo pridruživanja Srbije Uniji. Danijelson je protekle sedmice učestvovao na Beogradskom bezbednosnom forumu, a susreo se i sa najvišim srpskim zvaničnicima.

* Očekujete li da će do kraja godine biti otvoreno još nekoliko poglavlja u pregovorima Srbije sa EU, kako priželjkuju srpski zvaničnici?

– Nadam se da će biti otvorena nova poglavlja, ali treba istaći da je to u potpunosti zavisi od Srbije kao i od procene država članica EU da li je Srbija spremna za takav korak. Očekuje se da budu otvorena važna poglavlja koja se odnose, između ostalog, na životnu sredinu, kao i na trgovinu i budžet, što će biti od velikog značaja i kada Srbija postane članica Unije.

* Kako gledate na spoljnu politiku Srbije? Da li će se Beograd suočiti sa izazovima zbog svojih veza sa Rusijom kada bude otvoreno Poglavlje 31?

– Mislim da se ne radi o balansiranju. Iz izjava srpskih zvaničnika jasno se vidi se da je članstvo u EU strateški cilj Srbije. Naravno, mi u EU očekujemo da Srbija radi na usklađivanju sa zajedničkom spoljnom i bezbednom politikom i vidimo da postoji prostor za napredak u tom domenu. U narednim sedmicama će biti vođen politički dijalog o poglavlju 31, što je važno da bismo videli na koji način Srbija može da napreduje kada je reč o usklađivanju sa spoljnom i bezbednosnom politikom.

* Kako ocenjujete situaciju u Srbiji u ključnim segmentima, kao što je vladavina prava?

– Mnogo toga se događa i napredak je vidljiv. Kao što sam već rekao, usvojene su mere za borbu protiv korupcije, što predstavlja okosnicu za sprovođenje reforme pravosuđa, a započeta je i reforma javne uprave. Ali, treba učiniti još mnogo toga, sprovesti sveobuhvatne reforme, kako bi se uspostavila nezavisnost pravosuđa, primenile mere za borbu protiv korupcije i proširio prostor za slobodu medija, što je izuzetno kompleksan segment. Sloboda medija je od suštinske važnosti za demokratsko društvo, a i veoma je značajna za evropske integracije. Mediji, zajedno sa civilnim društvom su izuzetno važni, baš kao i reforma javne uprave. Sve navedeno predstavlja vrednosti na kojima se temelji EU.

* Šta očekujete da će biti postignuto u narednoj fazi briselskog dijaloga Beograda i Prištine?

– Mi podržavamo dijalog Srbije i Kosova i posredujemo u njemu preko Evropske službe za spoljne poslove. Ostvarivanje daljeg napretka je važno za normalizaciju odnosa među pregovaračkim stranama, ali je, istovremeno, i od ključnog značaja za proces evropske integracije, s obzirom na činjenicu da je dijalog deo pregovora o članstvu u EU. Od samog početka pregovora jasno je da će se koraci učinjeni na putu normalizacije odnosa između Srbije i Kosova „meriti“ prilikom procesa evropske integracije. Zato je važno napredovati u tom dijalogu i zbog toga ulažemo toliko napora u posredovanju.

* Nedavno ste se sastali sa predstavnicima nove kosovske vlade. Smatrate li da će uskoro biti formirana zajednica srpskih opština?

– Važno je da se ispune dosad preuzete obaveze. To očekujemo i od Srbije i od Kosova. Istovremeno, važno je da gledamo u budućnost, kako bi u narednim rundama bili postignuti novi dogovori u cilju normalizacije odnosa.

Bez komentara o ruskim migovima

* Kako komentarišete nedavnu isporuku ruskih migova Srbiji?

– Ne želim da to komentarišem.