foto Aleksandar RoknićKristof Macneter, predsednik spoljnopolitičkog odbora u austrijskom parlamentu, izjavio je za Danas komentarišući sukobe u mestu Banjska na Kosovu, da je tužno što opet na Balkanu, u centru Evrope, „vidimo nasilje“ i da se nada da će doći do deeskalacije situacije.
– Što se tiče nasilne situacije na Kosovu, zaista je tužno što posle nekoliko godina ponovo na Balkanu, u centru Evrope, vidimo nasilje i vojno nasilje. Ovo je stvarno šteta. Nadam se da će u budućnosti doći do deeskalacije situacije, pa se nadam da će Vlada Srbije smanjiti svoju vojnu moć na granici i da će se rešenje sukoba naći mirnim putem, rekao je Macneter.
Kako je istakao, veliki problem za sve zemlje Zapadnog Balkana je situacija na Kosovu.
– Možda i jedan od najvećih. Lideri na Kosovu ne pokazuju istinsku želju da prihvate sva prava manjina i nesuglasice na tom polju i dalje traju. Mnoge države Zapada ne podržavaju aktuelnu politiku Prištine i nadamo se da će se naći mirno rešenje koje će podrazumevati zajednički život, i rad svih na Kosovu – naglasio je ranije Macneter u razgovoru sa srpskim novinarima u Beču.
On je naveo i da veruje da je rešenje u mirnoj saradnji i suživotu svih etničkih grupa ali da postoji sumnja i u spremnost vlade u Prištini da se napravi tolerantnija politika, pogotovo posle lokalnih izbora i velikog konflikta oko registarskih tablica.
– Pitanje je kako će EU, ali i drugi saveznici poput SAD uticati da se na Kosovu obezbede ljudska prava, prava manjina, ali i njihovo pravo da sačine lokalne organe vlasti. Svakako da na Kosovu postoji važna srpska manjinska zajednica i ako su evropske države priznale Kosovo, onda moraju i da vrše pritisak na Prištinu diplomatskim i drugim merama da se poštuju prava manjina, kaže Macneter.
On je poručio da je Austrija uvek bila i ostala prijatelj Srbije na evropskom putu i naglasio da Beč, ali i Brisel, žele da vide ceo region Zapadnog Balkana kao punopravne članice Evropske unije i da nastoje da im pomognu pri prevazilaženju svih političkih i drugih izazova na tom putu.
– Podržavali smo sve zahteve država koje su nastale raspadom Jugoslavije na tom putu. Nakon krvavih ratova devedesetih potrebno je danas da imamo mirno okruženje skoro u samom srcu Evrope. Ne smemo da dozvolimo da imamo nacionalne nesuglasice koje se završavaju u krvavim obračunima. Takav pristup se pokazao učinkovitim, jer mi danas vidimo da su Slovenija i Hrvatska u Evropskoj uniji, a imamo i otvorene razgovore sa mnogim drugim državama Zapadnog Balkana, uključujući Srbiju – kaže Macneter.
Dodao je da je neophodan konstruktivan dijalog kako bi Srbija nastavila put ka članstvu u Evropskoj uniji i ukazao na to da Austrija, pored dijaloga Beograda sa Prištinom, pomno prati u kom smeru se formira politika Srbije u svetlu rata u Ukrajini.
– Posmatramo kako Beograd reaguje na situaciju sa Rusijom, i da li će Beograd biti novi saveznik Vladimira Putina ili će nastaviti put ka Evropskoj uniji. Tu ne može biti prekih i neosnovanih zaključaka, to nije neko fudbalsko klađenje, već pitanje u kakvom pravnom okviru želite da živite. Odnosno, hoćete li imati demokratiju, otvoreno i liberalno društvo bez državnih granica, ili potpuno suprotno. To je odluka koju Beograd mora da donese, a na to bi trebalo da utiče jedino to kakav će način života imati ljudi – da li će sami odlučivati o tome kako žele da žive, i žele li sistem sličan onom koji je već doveo do krvavih sukoba u ovom delu Evrope – rekao je Macneter i zaključio da se nada da će za svog života posetiti Beograd kao deo Evropske unije.
Uspon desnice zakomplikovao stanje u Evropi
– Uspon desničarskih partija u Evropi čine sve komplikovaniju politiku koja je više usmerena na činjenice i na humanitarna pitanja. Vidimo to u Nemačkoj, gde AFD, koji jeste ekstremna desnica u političkom spektru u Nemačkoj, dobija sve više moći, ali to isto vidimo i u Austriji, gde je FPO takođe politička snaga u usponu. Čak je pokazalo i to da konzervativci u Austriji nemaju problem da dovedu takve ljude u vladu. Tako da je ovo zaista rizik za demokratiju u čitavoj Evropi i nadam se da će građansko društvo u celoj Evropi uvideti rizik po jasno orijentisanu politiku ljudskih prava i medjunarodnu saradnju. Ipak, ne plašimo se situacije u Evropi u kojoj će antisemitske i ksenofobične tendencije biti sve jače, rekao je Macneter.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
