Kristofer Hil: Dolazimo do ključnog momenta u procesu dijaloga Beograda i Prištine

„Glavno pitanje za Srbiju, i mislim da je to inače pozitivan trend, jeste da pregovara sa EU. I dok pregovara sa Kosovom, Srbija praktično pregovara sa EU o skupu obaveza na koje će se obavezati prema Uniji. E, sada, da li treba da budem optimista za to, videćemo… Mislim da smo blizu jednog ključnog trenutka u tom procesu i videćemo kako će to ispasti“, rekao je Hil, prenosi Kosovo online.

Na pitanje u vezi sa implementacijom i konstataciju da su se čuli suprotstavljeni zaključci pregovarača, Hil je rekao da često postoje drugačiji zaključci, ali da je jasno da će doći do sprovođenja nekih ključnih pitanja.

Jedno od najvažnijih, a to je rekla i EU, i SAD, to je potreba da se što pre osnuje Zajednica srpskih opština (ZSO), istakao je Hil.

„To je važno iz više razloga – jer je to dugoročna obaveza, prošlo je 10 godina i to je jedan razlog da se sa tim krene. Drugi je još važniji, a to je da srpska zajednica koja živi na Kosovu dugo, dugo vremena, zna koja je njihova budućnost“, rekao je Hil.

Na pitanje da li je blizu formriranje ZSO, i da li će se ona zasnivati na Briselskom sporazumu ili isključivo na ovom Sporazumu i da li će to biti znak da dolazi do implementacije, odgovorio je:

„Da, dolazi do implementacije. Pregovori su bili teški, ali dolazi do jasne smernice, a to je Briselski sporazum iz 2013. Iako će pregovori naravno biti teški, đavo je u detaljima, kako se kaže, a ima ih puno. Ali, mislim da imamo jasne smernice jer iz prvih šest tačaka Briselskog sporazuma iz 2013. znamo kako će izgledati ta zajednica. Ne želim da kažem da će biti lako, jasno je da ljudi imaju drugačije ideje o tome, ali na kraju tog proces biće jasno na koji način Srbi koji žive na Kosovu u teškim uslovima u ovom trenutku, kako treba da gledaju budućnost“, rekao je Hil.

Komentarišući izjave Aljbina Kurtija da „ne bi trebalo da bude autonomije za Srbe“, kazao je da su to teška pitanja, i da ljudi ponekad nešto kažu i onda još više otežaju ceo proces.

„Verujem u medijatore, Lajčaku i Eskobaru, da oni jasno shvataju obe strane – i Kurtija i srpsku stranu. Mislim da postoji jedan konsenzus o tome šta sledi i šta će se desiti. Naravno, puno se razgovara i priča i ako to sve u pregovorima ukrstite, ne izgleda uvek dobro, ali postoji jedno razumevanje veće nego što reči to pokazuju“, rekao je Hil.

Upitan da li to znači da će obe strane biti konstruktivne, kaže da će verovatno biti iskrene razmene mišljenja i da postoji shvatanje obe strane da ovo ne može večno da traje, već da mora da postoji napredak.

„Mnogi u Srbiji posmatraju ovo pitanje ZSO i kažu ‘mi verujemo u pregovore, ali moramo da vidimo rezultate’. Videćemo kako će ispasti, ali mislim da svi shvatamo da dolazimo do jednog ključnog momenta u ovom procesu“, rekao je Hil.

Naveo je i da se međunarodna zajednica, a sada evroatlanska zajednica, suočava suočava sa teškom i opasnom situacijom u Ukrajini zbog ruske agresije.

„Velika pažnja je sada na Ukrajini, sa pravom. Recimo, Borelj posle Ohrida nije imao puno vremena da priča o tim razgovorima već se odmah vratio na pitanje potrebe da Ukrajinci dobiju pomoć da se brane od ruske agresije. To je ključno pitanje i u svačijem je interesu da se pitanja poput Kosova i poput dijaloga između Beograda i Prištine reše na jedan pozitivan način, tako da ljudi mogu da se koncentrišu na ono čime treba da se bave u ovom trenutku, a to je da pomognu Ukrajini da se brani od agresije“, rekao je Hil.

Povodom reakcija na njegovu izjavu u kojoj je izrazio saučešće žrtvama, Hil je rekao da zna da su ovde jaka osećanja vezana za 1999. godinu.

„Naravno, niko od nas ne želi da kaže da sve to treba zaboraviti, ali važno je da ljudi shvate u kom pravcu se nalazi budućnost i da tamo krenu. Ja imam veliko saosećanje za porodice ljudi koji su izgubili život u tim teškim vremenima devedestih godina, ne tražim od njih da zaborave, ali moramo se okrenuti boljoj budućnosti za našu i njihovu decu. To sam hteo da kažem tom prilikom“, rekao je Hil.

Po pitanju inicijative „Zapadnobalkanske četvorke“, kaže da SAD pozdravljaju sve inicijative zemalja regiona da razgovaraju o zajedničnkim ciljevima i poduhvatima.

„Te četiri zemlje žele da razgovaraju o tome kako da koordiniraju svoju spoljnu politiku tako da bude u skladu sa EU i da pokušaju da ubrzaju članstvo. Naravno, te zemlje su u različitim fazama, ali mislim da je to jedno nastojanje vredno pohvale. Svaki put kada zemlje sednu da koordiniraju situaciju, da izbegnu da dođe do nekih podela, to je uvek dobra inicijativa. Ne verujem da je to na uštrb neke druge inicijative… Ima nekih pozitivnih koje su u toku na Balkanu, o regionalnim integracijama. Recimo, inicijativa ‘Otvoreni Balkan’ je najuzbudljivija od tih incijativa i ona koja najviše obećava. Ja sigurno to pratim i da li tu može nešto više da se uradi i može li Amerika da pomogne“, rekao je Hil i dodao da to nisu suprotstavljene inicijative.

Kako kaže, pitanje sankcija Rusiji je odvojeno – neke od tih zemalja nemaju direktne aktvine veze sa Rusijom, neke zemlje u okviru KVAD-a nemaju razmenu energenata sa Rusijom, tako da imaju drugačije viđenje.

„Ta inicijativa je nastojanje da se uspostavi koordinacija nekih manjih zemalja u regionu u vezi sa Srbijom i pitanjem usklađivanja sa EU po pitanju uvođenja sankcija Rusiji. Srbija tu mora sama da donese odluku u nekom trenutku. Već godinu dana i više u Srbiji se misli da je ona sama doživela teške sankcije i ne želi da ih uvodi drugima. Mnoge zemlje u Evropi, manje zemlje su uvele sankcije ne zato što smatraju da će Rusija zbog toga prekinuti svoju agresiju na Ukrajinu, već shvataju da imaju odgovornost prema drugim zemljama. To je nešto o čemu će Srbija morati sama da odlučuje. Da je do mene, a nije – ja bih voleo da se Srbija više uskladi sa EU uključujući i po pitanju sankcija, ali Srbija će to odlučiti“, rekao je Hil.

Ambasador je dodao i da su SAD veoma ponosne na ekonomsku saradnju sa Srbijom.

„Neke od naših najboljih i najsavremenijih kompanija ulažu u Srbiju. Ne samo da ulažu u sebe, već ulažu i u Srbiju i njenu budućnost i mlade ljude. Ja sam ponosan na to, i ne bih to stavljao u kontekst Briselskog dijaloga ili situacije sa Prištinom. Ja bih to stavio u kontekst uspešnijih odnosa između Srbije i SAD. Ja ću puno vremena provoditi pozivajući američke firme da posluju u Srbiji, jer zaista mislim da naše dve zemlje mogu jedna drugoj mnogo da ponude“, rekao je Hil.