Kristofer Hil: Realno je formiranje Zajednice srpskih opština do kraja godine

Koliko će to približavanje da ubrzaju i američke investicije koje je najavio za ovu godinu? Šta može da nas „saplete“ na putu ka Zapadu? Ko će garantovati primenu sporazuma Beograda i Prištine ako dogovor na osnovu evropskog plana bude postignut? To su ovog jutra u „Uranku“ na televiziji K1 bila pitanja za Kristofera Hila, ambasadora SAD u Srbiji.

31. marta biće tačno godina kako je ambasador Hil u Srbiji.

– Osećam se kao da sam već godinama ovde. Godinu dana u Srbiji je kao sedam godina na nekom drugom mestu. Ali to je svakako za mene veliko iskustvo i veoma sam srećan što sam tu. Ostajem optimista i u pogledu stvari koje se dešavaju i mogu da pružim podršku – rekao je američki ambasador u „Uranku“.

Na pitanje Jovane Joksimović da li su odnosi Srbije i Amerike nikad bolji, kako često poslednjih meseci može da se čuje u javnosti i medijima, ambasador Hil kazao je:

– Laska mi analiza svega što se očekivalo da ću ovde da uradim ali veština na koju sam najviše ponosan je što sam tu da saslušam ljude i da pokušam da razumem njihove stavove. Naravno, u mnogo toga se razlikujemo od Srbije, i istorijski i oko tekućih tema, ali ono što mogu da garantujem je da me zanima ono što ljudi imaju da kažu i razmišljam o njihovim argumentima. Ne bavim se previše time šta ljudi pokušavaju da rade, ne bi to bilo dobro, ali verujem da naši odnosi zaista postaju bolji i za to treba zahvaliti mnogim ljudima. Želim da budem deo tog procesa i potrebno je da se trudimo da budemo bolji svakoga dana. Ako hoćemo da nešto popravimo, onda na tome moramo da radimo iz dana u dan – kazao je Kristofer Hil.

Investicije

Kako je kazao američki ambasador danas na televiziji K1, mnogo je napretka u ekonomskim odnosima.

– Smatram da je to veoma važno. Velika je zainteresovanost Amerike ovde i Američke privredne komore na čijem skupu ću večeras govoriti. Imamo ogromne investicije u Srbiji. Velike američke kompanije, nove koje rastu, odlučile su da investiraju ne samo u Srbiji već i u budućnost Srbije i njenu sledeću generaciju. Investicije su otprilike u iznosu od 4,5 milijarde dolara, i to je ozbiljan novac. Vidimo i da se iz Srbije mnogo izvozi u SAD. Jesmo na ovoj zemaljskoj kugli prilično udaljeni ali kada pogledate našu spoljnotrgovinsku razmenu ona je u porastu. Postoji drugi aspekt naših odnosa na kojima treba da radimo ali jedan koji je veoma važan je da Srbija uspe i da postane članica EU što mi apsolutno podržavamo. Evropska unija predstavlja grupu možda i naših najboljih prijatelja na svetu, tako da verujem da će Srbija biti deo toga i želja nam je da naši odnosi sa Srbijom budu ne samo bilateralno dobri već i da postane članica EU.

Mlada generacija

Kristofer Hil kazao je u „Uranku“ da je potrebno svakodnevno ulagati trud da bi se postigli ciljevi.

– Kada je reč o našim investicijama, kada samo pogledajte na mapu videćete da je Evropa odlično tržište. Ako hoćete da budete uspešni na raznim evropskim tržištima morate da vodite računa o tome gde će biti vaša proizvodnja. Da budete strateški pozicionirani. Mnogi su odlučili da to bude Srbija. Ono što hoću da naglasim i što je posebno impozantno u Srbiji, to je mlada generacija. Mnogo ljudi dolazi sa tehničkih fakulteta, imate veoma uspešne univerzitete i to ne samo u Beogradu. Bio sam u Nišu nekoliko puta i deo toga sam video. Za mesec dana idem u Kragujevac za koji čujem da takođe ima uspešan univerzitet. Ono što čini naše investicije, i zbog čega nam je interesantno da ovde ulažemo, je to što Srbija vodi računa o svojoj budućoj generaciji i što se Vlada Srbije trudi da se buduća generacija oseća sigurnom da može da ostane ovde i dobije dobar posao. Mi ovde imamo mnogo prijatelja. Srbija je dobro mesto za investicije, ali naravno postoje izazovi i neki ostaci prošlosti kao što su odnosi sa Moskvom, izazovi kada je u pitanju Kosovo… Ali, ako gledamo generalnu sliku, to je moj stav – istakao je Hil.

Otvoreni Balkan

Hil je kazao da je ono što je ovom regionu potrebno je još dublja regionalna integracija.

-Ako ste kompanija koja sa strane gleda gde će da stavi svoje proizvodne pogone, ne želite da to bude tamo gde imate tržište samo jedne zemlje, već neko šire tržište. U tom pogledu inicijative poput Otvorenog Balkana su apsolutno pozitivne inicijative. Rekao bih da postoji još jedna dimenzija – ovu inicijativu podržali su predsednik Srbije ali i premijer Albanije. Ako pogledate istorijski, teško da ćete videti da ste ikada imali bolje odnose između Beograda i Tirane od ovih koje imamo danas, a to bih povezao sa inicijativom regionalnog razvoja i povezivanja kao što je Otvoreni Balkan. Mi želimo da pomognemo ljudima da pomognu sami sebi u vezi sa tim, ali to mora biti nešto što potiče iz ovog regiona – rekao je ambasador SAD u Srbiji u „Uranku“.

Kosovski problem

Kristofer Hil danas je rekao da misli da važno da se stvari ovde smire, da se zaustave tenzije i da se ne daje prilika ljudima koji žele tenzije da za to imaju izgovor.

– 20 godina nisam bio ovde, bio sam u Aziji, čak i u Severnoj Koreji. Ako ste ikada obeshrabreni situacijom u Srbiji pogledajte samo Severnu Koreju i videćete da na Balkanu nije tako loše. Kosovsko pitanje je u centru, najviše se o tome piše u medijima. Mi apsolutno podržavamo ono što su Evropljani uradili, posebno predlog koji dolazi od Francuza i Nemaca koji pokušavaju da se bave ovim problemom. Takođe, ono što brine mnoge ljude u Srbiji je ko će da garantuje sve to. Ako pogledate Briselski sporazum iz 2013. prošlo je toliko vremena. Amerikanci pokušavaju da stave do znanja da mi želimo da budemo deo procesa i garancija za ishod ovih pregovora. Ako pogledate u poslovnu stranu i ako želite da investirate u bilo koju zemlju, onda želite da imate situaciju bez političkih problema, da vaše investicije idu na sigurno mesto. Sve je to deo jednog velikog paketa.

Vašingtonski sporazum

Ambasador Hil kazao je da je rešenje kosovskog pitanja rešenje za Srbiju, rešenje na Balkanu, ali i rešenje za Evropu.

– SAD imaju dugoročne interese na ovom kontinentu i ovom regionu. Ono što treba da radimo je da radimo sa Evropljanima na rešenju za ove probleme. Ne bih da zaobiđemo Vašingtonski sporazum, i tu se razgovaralo o veoma važnim stvarima kao što je privreda da bi se obezbedilo da Priština i Beograd mogu da reše neka pitanja koja direktno utiču na život ljudi na terenu. Treba se vratiti na ono osnovno pitanje, a to je temeljno pitanje budućnosti Srba koji žive na Kosovu, koji tamo žive vekovima. Oni treba da znaju i moraju znati kakva će im biti budućnost. Fundamentalno pitanje je da se pozabavimo onim što se zove Zajednica srpskih opština koja proističe iz originalnog Briselskog sporazuma. To apsolutno mora da se sprovede kako bi ljudi imali poverenja u buduće sporazume. Moramo raditi na onim rešenjima koja su već dogovorena, da se sprovedu. Insistiramo na tome da ono što je dogovoreno mora da se sprovede. Govorimo o originalnom Briselskom sporazumu. Ja ne kažem da je francusko-nemački sporazum u raskoraku s Briselskim, oni su povezani. Koncept da prethodni sporazum mora da bude sproveden je deo francusko-nemačkog predloga. Ono o čemu se radi nije teorija nego praksa – treba da krenemo napred, da gradimo poverenje i da sve to sprovedemo – jasan je bio Hil u „Uranku“.

Šta rade amabasade?

Hil je objasnio šta to rade strane ambasade u Srbiji i kazao da je to prilično jasno.

-Ambasade pokušavaju da prenesu događaje u ovoj zemlji svojim centralama. Mi prenosimo Vašingtonu da razumeju šta se dešava u Srbiji. Mislim da ne možete samo da dovedete do potpisivanja sporazuma i potom odete u drugi kraj sveta, morate da ostanete tu, i ako se sporazum potpiše, da obezbedite da on bude sproveden. Ako se ne sprovede, onda ljudi neće imati poverenja u diplomatiju. Moramo više da se potrudimo da ostanemo tu i da se potrudimo da sporazumi budu sprovedeni. Ono što se dešava u poslednjih deset godina nije nešto o čemu mogu da pričam, ali hoću da vas uverim da sam posvećen ovom predlogu – kazao je ambasador SAD. – Unutrašnja politika Srbije je stvar Srba. Ja ovde ne glasam, ja glasam na Floridi, a na Srbima je da oni sami biraju svoje lidere, da imaju svoje rasprave u Skupštini i to nema veze sa mnom. Moj posao je da pažljivo slušam i da razumem šta se dešava. Tu i tamo da nešto i predložim. Kao i u SAD, ni u ovoj zemlji ljudi ne vole da im se govori šta treba da rade.

O Rusiji

Hil je kazao da ne može da govori o tome šta radi ruska ambasada u Srbiji i da je to pitanje za njih, ali da misli da se previše bavimo time šta rade ambasade.

– Ono što mogu da vam kažem je da je ono što je Rusija uradila svom susedu – strašno. I pratiće ih vekovima ovo što su uradili u Ukrajini. Istorija će o tome jasno govoriti, jer nema sumnje o tome šta se desilo. Rusija je stava da Ukrajinci moraju postati Rusi inače će ih Rusija pobiti. To je neprihvatljivo. Ne bih da govorim o tome šta Srbija treba da radi, jer Srbija zna šta treba da radi. Mislim da treba da bude jasna i da ima jasnu poziciju kao što je imala u Ujedinjenim nacijama kada je u pitanju ruska agresija – kazao je Hil. – Na Srbiji je. Postoji duga istorija odnosa između Srbije i Rusije, istorija koja vas povezuje na mnogo načina, ali na kraju Srbija mora da odgovori sama gde želi da bude – na Zapadu ili na ničijoj zemlji, negde između Istoka i Zapada. Mislim da Srbija treba da bude na Zapadu i da većina Srba to već sada razume. Kada je reč o evropskim sankcijama, to su očekivanja koja Evropa ima. Postoje male zemlje koje su se pridružile sankcijama ne zato što misle da će to promeniti politiku Rusije, već su razumele značaj i potrebu da se bude zajedno i da budu jasne u pogledu stava da ne podržavaju rusku agresiju. Srbija se dugo drži svoje politike kada su sankcije u pitanju. Duže se držite svoje politike u odnosu na sankcije nego što su se Rusi potrudili da zadrže Herson. Razumem da Srbija ima gorko iskustvo iz devedesetih sa sankcijama, shvatamo to, ali u jednom trenutku Srbija mora da se odluči. Ostavljam to Srbiji – kazao je ambasador SAD na televiziji K1.
Rokovi

Ambasador je govorio i o rokovima kada bi trebalo da se formira Zajednica srpskih opština i eventualno bude potpisan nemačko-francuski predlog.

– Kada je reč o ZSO, mislim da se govori o razumnim rokovima kada se kaže da je to moguće do kraja godine. Ipak, nisam siguran da se uopšte može govoriti o rokovima već bi ljudi svakodnevno nešto trebalo da čine na tome da dođu do rešenja. Ali, mislim da je realno predložiti da se to sve desi ove godine. Mislim da je ova godina značajna godina i francusko-nemački predlog je pozitivan i može da se sprovede. Pažnja koju Srbija dobija je pozitivna i doživljava se da Srbija u tom procesu veoma dobro nastupa, što sve govori njoj u prilog. Možemo da izađemo na kraj s tim pa da se onda bavimo interesantnijim temama kao što je unapređenje ekonomskih odnosa i naša interakcija sa Srbijom.

O učiteljici

Džilijan Gibon Brašić, učiteljica Kristofera Hila iz internacionalne škole koju je kao dečak pohađao u Beogradu, kazala je prošle godine u „Uranku“ da je američki ambasador bio dobar đak, voleo je da uči i voleo je dinosaurse.

– Iz te faze dinosaurusa sam izašao, s tim sam završio – kazao je Hil s osmehom. – Hajde neka se bilo ko od vas seti imena svoje učiteljice iz drugog razreda. Činjenica da je se ja sećam i da pamtim njeno ime nešto znači. Kada sam na tviteru napisao da sam sve što je ikada bilo potrebno da naučim u svom životu naučio od nje u drugom razredu možda jeste malo preterano, jer sam mnogo naučio i kasnije, ali taj period mi je mnogo važan. I sa sedam godina sam mogao da cenim i shvatim složenost ove zemlje. Tada sam prvi put ušao u pravoslavnu crkvu. Za dečaka od sedam godina to je bilo zanimljivo, da upalim sveću u pravoslavnoj crkvi. Ovde sam prvi put imao katoličku pričest.

Na pitanje Jovane Joksimović da li bi nešto poručio američkim privrednicima, pre večerašnje generalne skupštine Američke privredne komore, Hil je kratko rekao:

– Samo da gledaju ovu emisiju.