"Krivi" različiti aršini prema poslanicima

Iako je svaki skupštinski dan na ivici incidenta, a petak uveče se pretvorio u oštru polemiku predsednice Maje Gojković i predstavnika opozicije, o pristojnosti i nadimcima, jedan broj poslanika smatra da to nije sasvim neuobičajeno, da su te situacije poznate svim parlamentima u svetu. Međutim, stav opozicije je da je za naelektrisanu atmosferu kriva isključivo vladajuća većina koja ima toleranciju samo za svoje poslanike, ali ne i za one suprotne političke ideologije. Analitičari ipak smatraju da je i pored ekscesnih situacija i ovakav parlament, izabran u aprilu, kvalitetniji i bolji od prethodnog, koji je bio monolitan i dosadan, i u njemu je opozicija bila prisutna samo u „tragovima“.

„Nisam pristalica bilo kakvih incidenata, ali jesam zagovornik žestoke polemike. Ovde u parlamentu, međutim, imate poslaničku grupu Dosta je bilo koja namerno izaziva incidente. Skandalozno je da oni svakodnevno ulaze na ulaz gde mi sedimo, prolaze pored nas, dobacuju i psuju nam majku, unose nam se u lice. Svi smo od krvi i mesa i ne može se očekivati da će svi mirno na to da odreaguju i da dozvole psovke“, kaže Vladimir Đukanović, poslanik Srpske napredne stranke, dodajući da su poslanici DJB i došli u parlament sa namerom da prave incidente i tako sebe promovišu.

Na pitanje da li im u tome pomažu i skandal majstori iz Srpske napredne stranke, poput Marijana Rističevića, Đukanović odgovara da tokom poslednjeg incidenta Rističević čak nije ni spomenuo poslaničku grupu DJB, ali da su oni smatrali da treba da reaguju burno. Upitan da li među poslanike sa ekstremnim ponašanjem ubraja i radikale koji su nedavno onemogućili obraćanje Majkla Davenporta na Odboru za evropske integracije, poslanik SNS odgovara da oni incidente nazivaju polemikom, ali da nije primetio da bilo ko od njih želi da se tuče.

„Osnovni problem je što vladajuća većina ima tolerancije za svoje poslanike koji se ponašaju na potpuno neprimeren način. Uvrede, klevetanja, pogrdni izrazi i blaćenje poslanika DS svakodnevna su pojava. To prolazi potpuno nesankcionisano od strane predsedavajućih i daje krila onim poslanicima iz vladajuće koalicije da i dalje na taj način mogu da se ponašaju. Ja nikada nisam učestvovala u incidentima i nisam imala razumevanja za reakciju kolega iz opozicije koji su reagovali na provokacije“, kaže Aleksandra Jerkov, poslanica DS. Ona napominje da ipak svakodnevno verbalno nasilje vlasti prema opoziciji pojedine poslanike zaista frustrira. Dodaje da nijedna opoziciona stranka ne može da da ton raspravi i radu parlamenta, pa ni radikali.

„Očigledno je da su oni koji se danas ne zovu radikalima zadržali njihov način ponašanja“, izričita je Jerkov.

Šef poslaničke grupe Socijaldemokratske stranke Marko Đurišić kaže da o redu na sednici skupštine treba da se stara predsednik parlamenta i da postoji različiti odnos prema poslanicima, jer poslanici SNS „mogu da vređaju druge poslanike“.

„Uloga predsedavajućeg je da uopšte spreči da se dođe do takvih scena. Ukoliko se ne promeni odnos predsedavajućih, ja mislim da će se ovakve scene verbalnog sukoba između DJB i naprednjaka ponavljati“, napominje Đurišić, dok poslanica SRS ističe da „Narodna skupština nije Narodno pozorište“.

„Onaj koji izgovori tešku reč mora da bude spreman da je primi od nekog drugog. U našoj skupštini se nije desilo ništa što je bilo ne znam koliko skandalozno“, ocenjuje Radeta.

„Ovaj parlament je incidentniji i življi od prethodnog u kome je opozicije bilo u tragovima. Sada opozicija nije toliko marginalizovana i svaki drugačiji stav iritira predstavnike većine, pa se zato stiče utisak da ima više incidenata. U ovom parlamentu ima više mržnje, ideološke i lične“, ocenjuje Đorđe Vukadinović, poslanik i analitičar, dok Dragomir Anđelković, politički analitičar, smatra da je uloga parlamenta da bude dinamičan.

„Prethodni parlament bio je skoro monolitan, skoro jednostran, a sada ovde imamo veliki broj malih političkih grupacija. Samim tim i parlament je često na ivici ekscesa, ali sa druge strane i poslanici su mnogo skloniji pravoj diskusiji. Mislim da je dobro da postoje različita mišljenja, pa makar dolazilo i do ekscesa. Ekscesi su rizik i mnogo je bolje da postoji mogućnost da dođe do tog rizika nego da ga nema uopšte“, zaključuje Anđelković.