Krivokapić za RTS: Ispunio sam sve što sam obećao mitropolitu Amfilohiju

Istakao je da se u Crnoj Gori prvi put desila demokratska smena vlasti i da ona sada prolazi kroz određenu tranziciju.

„Zato se često osvrnem na izjave Zorana Đinđića, jer su one meni i dan-danas putokaz za određeno delovanje“, rekao je Krivokapić.

Ispunjena obećanja

Na pitanje urednika „Oka“ Gorislava Papića da li bi bio premijer da nije bilo mitropolita Amfilohija i da li bi mitropolit bio zadovoljan onime što je učinjeno, Krivokapić je rekao da ne zna da li bi bio zadovoljan, ali da je ispunio sve što mu je obećao.

„Ostao je deo socijalne pravde. Napravili smo projekte i orijentisani smo ka izdizanju života, pogotovo onih koji imaju najniža primanja“, rekao je premijer Crne Gore.

Govoreći o mitropolitu Amfilohiju, Krivokapić je rekao da Crna Gora od Njegoša nije imala tako svestranu ličnost, da je ostavio duboki trag kao i da je Crna Gora postala i duhovna, što joj pripada po nasleđu i istoriji.

Sve se, ističe, menja polako, ali sigurno. „Treba da shvatimo da živimo na prostoru na kojem se razlikujemo po mnogo čemu, ali ta razlika ne treba da bude prepreka da se obistini zajedništvo i desi pomirenje“, rekao je crnogorski premijer ističući da su podele dugo bile nametnute i da se ne mogu preko noći minimizovati, ali da tolerancija treba da bude mera života.

O Cetinjanima i njihovom čojstvu 

Na pitanje da li bi mogao prošetati Cetinjem sa patrijarhom Porfirijem, Krivokapić je rekao da je to u ovom trenutku skoro nemoguće, ali da će doći vreme kada će biti moguće.

„Mislim da je na Cetinju strast toliko uzavrela i ne dozvoljava da se sve ono što je normalno i prirodno desi kako bi većina građana u Crnoj Gori želela“, rekao je predsednik Vlade Crne Gore.

Krivokapić kaže da voli Cetinje, jer su sve veze njegovih predaka i njega lično vezane za taj grad.

„Jedan moj veliki prijatelj, Vasojević, je govorio: kada su stari raspravljali ko je kakav čovek, u Crnoj Gori se dele ljudi samo po čojstvu, tada bi svu priču skrenuli na to ‘ko je, đe je i kakav je’. I onda su rekli – ako želite da vidite gdje ima ljudi, otidite na Cetinje“, ispričao je premijer.

Tvrdi da je i danas to tačna konstatacija, ali da izuzetni intelektualci, kulturni radnici, pesnici, filozofi i veliki broj slikara ne mogu da dođu do izražaja jer je „nametnuta igra u kojoj određene strukture koje su povezane sa kriminalom diktiraju ono što mi vidimo na Cetinju“.

Vernik i državnik

Govoreći o noćnoj poseti Beogradu 27. maja, Krivokapić je rekao da moraju da se razlikuju dva dela: ono što nosi u sebi kao vernik i ono što mora da radi kao državnik.

„Te dve uloge su prirodne, ali za naš ambijent u kome vera nije utemeljena, nego je bila zapostavljena, uvek imate problem“, rekao je Krivokapić.

Naveo je da je tada došao da svedoči crkveno-narodnom saboru na kom je predlagan naslednik vladike, na poziv patrijarha Porfirija i mitropolita Joanikija, koji tada još nije bio mitropolit.

„Ono što se desilo taj dan je jaka medijska igra koja je praćena dodacima i primesama političara iz Crne Gore, političkih analitičara i, po meni, istoričara kojima to ne pripada“, naveo je Krivokapić.

Krivokapić je bio predložio da temeljni ugovor sa SPC bude potpisan na Cetinju, 30. oktobra, na dan upokojenja mitropolita Amfilohija. To se nije dogodilo.

„Kao i u svakoj drugoj ugovornoj relaciji, imamo dve strane, a Vlada Crne Gore je uradila sve što je do nje“, rekao je premijer.

Hajka nezapamćena u Evropi 

Zdravko Krivokapić je rekao da je njegova vlada ekspertska i da je samo jedan potpredsednik vlade političar. Niko, ističe, nije biran po nacionalnoj pripadnosti, već po kompetencijama.

Kaže da je jedna grupacija u Parlamentu podržala Vladu samo 4. decembra, kada je i izglasana, i da od tog dana počinje hajka. „Ona je, prema istraživanju mog tima, nezapamćena u Evropi“, navodi Krivokapić.

„Stavljaju nam na teret nešto na šta nismo ni pomislili“, rekao je Krivokapić.

Premijer je rekao da je njemu cilj bio zaštita pravoslavnog življa, tako što će se promeniti Zakon o slobodi veroispovesti, što je i učinjeno.

„Ja nisam imao nijedan politički motiv. Moj motiv je bila zaštita Crkve, njene imovine i četiri eparhije“, rekao je Krivokapić i istakao da je on tu svoju obavezu ispunio i da ostaje samo ona vezana za socijalnu pravdu.

Kaže da nije kao drugi političari i da ga rejting ne zanima.

„Političari kalkulišu, pre nego što ujutru pogledaju u ogledalo, oni pogledaju koliki im je rejting, mene to ne interesuje. Ja sam ostao čovek koji je želeo da narod kroz javne politike dovede do toga da imamo BDP blizak Luksemburgu, mi smo mala država sa istim potencijalima, u nekim resursima i boljim. Crna Gora to može brzo da postane“, rekao je predsednik Vlade Crne Gore.

Kaže da u Crnoj Gori nema antisrpske politike, već samo proevropske i procrnogorske.

Hoće li se srpski pisci vratiti u školske knjige

U Crnoj Gori postojalo je „redukovanje“ srpskih pisaca, a sada bi moglo da dođe do promene.

„Ministarka prosvete, nauke, kulture i sporta ovih dana priprema tim koji će preispitati sve što je bilo u sistemu obrazovanja do sada i predložiti rešenja za unapređenje i sticanje potrebnog nivoa znanja. Ubeđen sam da će sva velika imena koja su nestala biti na pravom mestu postavljena“, kaže Krivokapić.

Tvrdi da izjava Gabrijela Eskobara da u Crnoj Gori svako postavljenje mora proći američku potvrdu nije tačna. Objašnjava da moraju da se prolaze određene procedure i ispune određeni standardi.

„Nema postavljenja koje prethodno prolazi test međunarodnih adresa, ali u određenim oblastima koji se tiču NATO standarda, morate da poštujete te standarde. Morate da prođete proceduru koja je definisana za radna mesta, to ne znači da je neko konsultovao neku adresu, nego primenio standard“, rekao je Krivokapić.

Do popisa bi moglo da dođe i naredne godine

Zdravko Krivokapić je rekao da je vlada programom rada definisala da će u zadnjem kvartalu ove godine uputiti u skupštinu Nacrt zakona o popisu.

„Političari uvek nađu vruću temu da bi skretali pažnju sa, možda, dobrih rezultata vlade. Nacrt zakona o popisu je završen, kao i javna rasprava. On mora da prođe usaglašavanje sa Evropskom komisijom što će trajati kratko, jer je jednostavan zakon i do 20. novembra biće u skupštini“, rekao je Krivokapić dodajući da dalje zavisi od skupštine.

Moguće je, kaže, i da do popisa dođe sledeće godine, posle izbora.

Srbi u Crnoj Gori smatraju da poslednji popis nije bio regularan.

„Svaki popis je tehnička kategorija, služi da pomogne državi da napravi dobru projekciju. Mi se, naravno, uvek prebrojavamo. Dva brata, čiji su roditelji isti – jedan kaže da je Srbin, drugi Crnogorac. To je tako samo u Crnoj Gori. Najvažnije je da popis iskaže volju svakog pojedinca“, rekao je premijer Crne Gore Zdravko Krivokapić.