Krivokapićevo odavanja pošte Đinđiću oprečno se tumači

Ostavite komentar Odustani od odgovora

1. A možda svega ovog ne bi bilo, da Milo nije bojkotovao savezne izbore 2000. Ne bi Žižić bio premijer, i kočio razvoj Srbije i SRJ.
   A slažem se sa svima koji su povezali sa Amfilohijem.

2. Pročitam ove komentare novinara, podsetim se da svi oni nekoga simpatišu ili obrnuto; svi su samim tim u službi neke ideje. Apsolitno podeljeni kao i narod na gore i dole, belo i crno, levo i desno i shvatim da nama apsolutno nema spasa. Možda je neka nebeska pravda da se raselimo po svetu, asimilujemo, nestanemo. Da na ovu zemlju dođe i korene pusti neko ko će i nju i ljude oko sebe voleti i poštovati. Koliko je bilo časno biti srbin i koliko je postalo sram i blam.

3. Čitam izjave ovih novinara koji bi valjda trebalo da razlikuju lični čin i čin državnika. Što se kaže :“Služba je služba, a družba je družba“, bojiti ovo ličnim afinitetima premijera susedne države i još dati sebi pravo da vredjate istog čini vas nedostojnim da.se bavite poslom koji obavljate. Da je on došao privatno, pa onda otišao da ostavi venac pa i da nešto pljicnete, ovako je primitivno pa čak i zlurado. Kako možemo pričati o nekim dobrosusedskim odnosima kada ospete drvlje i kamenje po zvanicniku susedne zemlje. Toliko o emancipaciji.