Kriza će se nastaviti "iza kulisa"

To nezvanično ocenjuju za Danas predstavnici diplomatskih krugova, komentarišući povlačenje na konsultacije ambasadora Srbije Ukrajini Radeta Bulatovića. Prethodno je na konsultacije u Kijev povučen ambasador Ukrajine u Srbiji Oleksander Aleksandrovič. Fokus tih konsultacija bio je pitanje „plaćenika iz Srbije koji se bore u Donbasu kao deo ruskih terorističkih trupa i potreba da Srbija ispuni svoje međunarodne zakonske obaveze koje se odnose na borbu protiv terorizma“.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je juče novinarima tokom obilaska gradilišta Galerije „Beograda na vodi“ rekao da je „važno da se spusti lopta u odnosima između Srbije i Ukrajine i da se dalje razvijaju prijateljski odnosi dveju zemalja“. On je izrazio nadu da na pomolu nije novi diplomatski sukob i da ćemo „u najskorijem periodu to uspeti da rešimo“. „Ukrajinci su prijateljski narod Srbima, kao što su i Srbi Ukrajincima“, poručio je Vučić.

Sagovornici našeg lista upućeni u stanje u Ukrajini ukazuju da je ta država „posebno osetljiva na srpsko-ruske odnose jer je zabrinuta za sopstvenu političku stabilnost i bezbednost“, kao i da situaciju dodatno komplikuje činjenica da je vlast u Kijevu nestabilna, pa je „pojačana retorika prema Srbiji“. „Baš kao što i srpske vlasti ponekad koriste neku državu, recimo Makedoniju, zarad sticanja unutrašnjih poena, to čine i ukrajinske vlasti kada je o Srbiji reč“, smatraju izvori Danasa.

Predstavnici diplomatskih krugova nezvanično tvrde da bi zahlađenje u srpsko-ukrajinskim odnosima moglo da se na duže staze odrazi i na susrete ruskog i američkog izaslanika, Vladislava Surkova i Kurta Volkera, o Ukrajini, koji se održavaju u Beogradu, buduće da Ukrajina „nema mnogo poverenja u zvanični Beograd kao medijatora tih sastanaka“, ali da je tu presudno mišljenje Zapada i Rusije.

„Za razliku od Ukrajinaca, Zapad ima poverenje u zvanični Beograd, tako da se može očekivati da Surkov i Volker nastave da baš u Beogradu, koji je „neutralni teren“, razgovaraju o sprovođenju sporazuma iz Minska. Srpske vlasti igraju na kartu „oportunizma“, odnosno paze da se u međunarodnim odnosima nijednoj strani ne zamere suviše, naročito ne SAD ili Rusiji“, ističu naši sagovornici.

Podsetimo, američki i ruski izaslanik sastali su se prošlog meseca u Beogradu, a naredni susret trebalo bi da bude održan 13. novembra. Detalji njihovih sastanaka nisu poznati, ali se veruje da je Beograd izabran kao lokacija zbog nedavnog predsedavanja Srbije OEBS-u, te činjenice da su putovanja u inostranstvo izaslanika Rusije ograničena jer je Rusija pod sankcijama gotovo svih evropskih država, ali i SAD, Japana i Australije, pa je mali broj zemalja koje bi bile politički prihvatljive i Rusiji i SAD. Stručnjaci za spoljnu politiku saglasni su u ocenama da će ukoliko pregovori Surkova i Volkera budu uspešno okončani, srpska diplomatija dobiti „brojne pohvale“.

Vučić u decembru sa Putinom – redovna godišnja poseta

Predsednik Vučić juče je primio ambasadora Rusije Aleksandra Čepurina, koji mu je preneo poziv ruskog predsednika Vladimira Putina da polovinom decembra poseti Moskvu. „Predsednik Vučić je rekao da je veoma važno što će imati priliku da sa predsednikom Putinom razgovara o bilateralnim odnosima, kao i o konkretnim predlozima za unapređenje političkog dijaloga i ekonomske saradnje Srbije i Ruske Federacije. Jedna od tema razgovora biće i saradnja u oblasti energetike. Srpski predsednik je najavio da će izraziti zahvalnost za veoma dobru vojnotehničku saradnju dveju zemalja, koja se pokazala i u dolasku aviona MIG-29 u flotu srpskog vojnog vazduhoplovstva. Predsednik Vučić je dodao da se nada da će sa predsednikom Putinom razgovarati i o odnosima u regionu Zapadnog Balkana, Evropi, kao i o globalnoj političkoj i ekonomskoj situaciji“, navodi se u saopštenju pres-službe. Diplomatski izvori Danasa nezvanično ocenjuju da se radi „o uobičajenoj poseti na godišnjem nivou“. „Postalo je uobičajeno da se predsednici Srbije i Rusije sastaju jednom godišnje, toga je svesna i Evropska unija i ne zamera Srbiji na takvim susretima. EU bi, s druge strane, ozbiljno zamerila Beogradu kad bi dao diplomatski imunitet zaposlenima u Ruskom centru u Nišu“, naglašavaju naši sagovornici.