Da li bi trebalo ukinuti izbornu tišinu?

U ranijim izbornim procesima postojali su slučajevi kada je rad određenih medija tokom izborne tišine bio ocenjen kao prekršaj, ali čak ni onda kada su takve ocene dolazile od nadležnih organa, epiloga nije bio.

Premijer Srbie Miloš Vučević je nakon decembarskih izbora optužio medije N1, Novu i Danas za kršenje izborne tišine, kada je januara prošle godine uputio dopis Nadzornom odboru za izbornu kampanju.

Vučević je ocenio da je list Danas prekršio izbornu tišinu naslovnim stranama od 15. i 16. decembra na kojima je, kako navodi, Aleksandar Vučić kao nosilac liste SNS predstavljen u negativnom tonu.

Skupština Srbije je nakon rasprave po ovom pitanju ocenila da je nenadležna uputivši Vučevića da o ovim navodima obavesti druge institucije. Ni jedan od navedenih medija nije bio kažnjen.

U završnom izveštaju za kampanju 2022. godine Regulatorni telo za elektronske medije istaklo je da su dve privatne televizije sa nacionalnom frekvencijom, B92 i Hepi, prekršile izbornu tišinu međutim zahtev za pokretanje postupka nije bio upućen Prekršajnom sudu, koji je nadležni organ.

Važno je napomenuti da pod regulaciju zakona ne potpada kampanja na društvenim mrežama, te taj vid sprovođenja kampanje ne podleže za sada nikakvim sankcijama.

Izborna tišina počela je posle ponoći, 31. maja i trajaće do zatvaranja biračkih mesta u nedelju 2. juna. Lokalni izbori se održavaju u 90 lokalnih samouprava, uključujući i grad Beograd.

Saša Mirković, jedan od osnivača Asocijacije nezavisnih elektronskih medija (ANEM),  kaže za Danas da je izborna tišina jedno od predizbornih pravila koje se u Srbiji još uvek poštuje iako možda deluje prevaziđeno.

„Izborna tišina možda jeste relikt prošlosti ali je jedno od predizbornih pravila koje se u Srbiji još uvek poštuje čak i u eri nepoštovanja i nedavno usvojenih medijskih zakona“, navodi Mirković.

Naš sagovornik objašnjava da uprkos tome što ovu zakonsku odredbu možemo oceniti kao zastarelu u eri društvenih mreža, ukidanje ovog pravila moglo da prouzrokuje još veći medijski haos koji je već i sad prisutan u medijskom prostoru tokom predizborne kampanje kao i zloupotrebu od strane političara, vlasnika medija i urednika čije razmere ne možemo ni da pretpostavimo.

„Iako ovo pravilo deluje prevaziđeno u vreme društvenih mreža, činjenica je da bi njegovo ukidanje doprinelo nastanku još većeg predizbornog medijskog haosa i neslućenim zloupotrebama političara na vlasti, vlasnika medija i urednika“, podvlači naš sagovornik.

Mirković dodaje da u Srbiji postojanje izborne tišine u okvirima u kojima postoji danas, i dalje ima težinu. Prema njegovim rečima, u zemlji u kojoj najveći deo biračkog tela jesu stariji sugrađani koji se u najvećoj meri oslanjaju na to da informacije dobijaju kroz tradicionalne medije, poput televizije, postojanje ovakve zakonske odredbe još uvek ima smisla.

„Imajući sve to u vidu, mišljenja sam da u Srbiji predizborna tišina još uvek ima smisla pogotovo kada znamo koliki je uticaj televizije naročito medju najstarijom populacijom koja čini značajan deo biračkog tela“, zaključuje Saša Mirković.

Podsetimo, izborna tišina posebno je zakonski određena i jedan je od ključnih faktora izbornog procesa. Postojanjem društvenih mreža stvara se siva zona budući da reklamni matrijal koji se prilikom objavljivanja ne označi tako na društvenim mrežama ne može podleći zakonskim regulativama.

Budući da promovisanje političkih materijala na društvenim mrežama ne može zakonski da se reguliše i samim tim ne nije zabranjeno tokom trajanja izborne tišine, otvara se još i  pitanje da li ova zakonska odbredba u tom slučaju postaje suvišna.

Naime, politička promocija preko društvenih mreža u neku ruku postao je alternativni vid vođenja kampanja, a poslednjih godina brojni politički akteri baš kroz ove kanale komunikacije direktno se obraćaju svojim biračima.

Šta kaže zakon?

Izborna tišina je period tokom kog je u medijima i na javnim skupovima zabranjeno objavljivanje procene rezultat izbora, javno predstavljanje kandidata i izbornog programa i pozivanje birača na glasanje, odnosno da ne glasaju za određene političke opcije. Ona počinje 48 sati pre izbornog dana i traje sve do zatvaranja biračkih mesta.

Po Zakonu o izboru narodnih poslanika, kao i Zakonu o lokalnim izborima koji regulišu izbornu tišinu, za kršenje pravila predviđene su novčane kazne, kako za pravna, tako i za fizička lica. To se odnosi na televiziju, radio, štampane medije, ali i na internet portale koju su registrovani kao mediji.

Prema zakonskim odredbanma za kršenje propisa pravnim licima sleduju novčane kazne do 100.000 do 600.000 dinara., a fizičkim licima od 10.000 do 40.000 dinara. Zakon sadrži i posebnu odredbu koja propisuje kaznu od 50.000 do 150.000 dinara za odgovorna lica u medijima ukoliko dođe do prekršaja.