Krstić: Pregovori jedina šansa da nešto sačuvamo; Anđelković: Krstić je za kapitulaciju Srbije

Naime, ja mislim da su pregovori jedina šansa da nešto sačuvamo, tačnije da vratimo izgubljeno na Kosovu. To je jedini način i da sačuvamo Srbe i svetinje SPC na Kosovu i Metohiji, kaže za Danas Nebojša Krstić, marketinški stručnjak i medijski analitičar, odgovarajući na pitanje zašto je izrekao oštre kritike na račun analitičara i istoričara Dragomira Anđelkovića prilikom jučerašnjeg gostovanja u jutarnjem programu TV Hepi. S druge strane, Anđelković za naš list tvrdi da Krstić „očito smatra da je došlo vreme da Srbija kapitulira po pitanju Kosova“.

Krstić ističe da status quo koji zagovaraju takozvane „patriotske snage“, Matija Bećković, Amfilohije, Srđa Trifković, Anđelković, Samardžić, Ković i slični „politika je nečinjenja i put je koji zasigurno vodi u totalni gubitak južne pokrajine u granicama definisanim Ustavom iz 1974. i u nestanak tamošnjih Srba“.

– Zalaganje za status quo suštinski je antipatriotski stav. Ako bismo se služili narativom koji zastupnici tog stava nemilice rabe – upravo je nečinjenje izdaja Kosova i izdaja srpskog nacionalnog interesa. Priča o tome da treba čekati jer se svet menja, jeste nada u nešto što niko od „patriota“ ne sme do kraja da izrekne: u to da će neko drugi (Rusi, Kinezi, vanzemaljci,…) jednom doći na tenkovima, eliminisati albanski živalj i vratiti tako ispražnjeno Kosovo matici Srbiji. A to se nikad neće desiti. U svetu surove realnosti, Albanci nikad neće pristati da žive u Srbiji, niko sa strane neće ginuti za srpske interese, naše „patriote“ to prve nikad neće raditi, one bi rađe gurale tuđu decu sukob i pogibiju, smatra naš sagovornik.

Prema mišljenju Nebojše Krstića, predsednik Vučić, shvativši okolnosti, pokušava da uradi najmanje lošu stvar – „da spreči da izgubimo sve i da time Srbija bude dugoročno frustrirana i sklona desničarskim populistima, što bi destabilizovalo region i Srbiji definitivno ukinulo EU perspektivu i šansu za ekonomski napredak“.

– Dodatni problem je što Vučić za svoju proevropsku politiku nema podršku proevropske građanske inteligencije koja godinama već duva u istu tikvu sa fašistoidnim bitangama i Putinovim korisnim idiotima. A da tragedija bude zaokružena – galimatijas laži i obmana danas promovišu nekad građanski mediji, naglašava Krstić.

Komentarišući Krstićeve osude njegovih stavova, Anđelković poručuje da je Nebojša Krstić „nekada bio savetnik Borisa Tadića i gorljivi zagovornik politike DS, sada je borbeni promoter aktuelnog predsednika Aleksandra Vučića i SNS“.

– Sklonosti na unutrašnjopolitičkom planu, stiče se utisak, pragmatično menja u skladu sa ličnim interesima po principu bolje biti uz vlast nego protiv nje. No, zato je na spoljnopolitičkom planu dosledan. Nepokolebljivo je antiruski nastrojen. Drugim rečima, kako naš narod kaže: ko na vladi, sa njim u paradi. Ali pri tome Krstić uvek drži isti, rusofobni transparent. I to samo po sebi nije problem. Legitimno je imati negativan stav u vezi sa Rusijom i njenom politikom. Problem je kada se to prelama preko srpskih interesa. A u Krstićevom slučaju je baš to u pitanju. On očito smatra da je došlo vreme da Srbija kapitulira po pitanju Kosova, odnosno da prihvati nekakav volšebni kompromis koji nam se zapravo i ne nudi, ukazuje Dragomir Anđelković.

Anđelković navodi da je stvar u tome da „Berlin, Brisel i Vašington samo traže model kako da se oficijelni Beograd navede da prihvati dizanje ruku od Kosova koje bi bilo upakovano na način koji bi mogao da se proturi srpskoj javnosti. To zastupa i marketinški stručnjak Krstić, koji, verujem, baš zbog toga napada Rusiju“.

– Ne treba Srbija Moskvi da bi ona branila Krim. To Ruska Federacija može i bez nas. Međutim, Beograd bez Rusije ne može da nastavi da i kako-tako brani Kosovo. Stoga, onima kojima je cilj da Srbija bude slomljena odgovara da se pokvare rusko-srpski odnosi. Konkretno, da se u Srbiji pokrene kampanja protiv Kremlja koja bi izazvala ruski bes i reakciju koja bi na kraju rezultirala međusobnim udaljavanjem i odustajanjem Moskve od sprečavanja ulaska Prištine u UN. U tom kontekstu i Krstić gura Srbiju od Rusije i Rusiju od Srbije, a kao vešt čovek u propagandnim poslovima sve pokušava da maskira demagoškom pričom o potrebi da vodimo racionalnu politiku, da ne robujemo mitovima iz prošlosti, da izbegavamo nepotrebno trošenje resursa. Ali da ponovim, iz te oblande proviruje suština koju ne može da sakrije, a to je zagovaranje odustajanja od odbrane Kosova. I nije mu bitno što će posle isto da se ponovi sa Vojvodinom, Raškom oblašću ili nekim drugim delom Srbije, smatra on.

Prizivanje novih nevolja

Anđelković zastupa stav da će „još neko od krnje Srbije, u duhu potpune podele plena, da zatraži ono što mu srce ište, prema onima koji padnu u geopolitičkoj areni nema milosti“. „Dok makar i nominalno branimo Kosovo, štitimo svoje interese i na drugim poljima. Nasuprot tome, ako na kosovskom prostoru pokleknemo, prizvaćemo nove nevolje. To Krstić, uz sve svoje zaklinjanje u racionalnost, ili ne shvata ili neće da shvati. Rekao bih da je u pitanju ipak poslednje. Šta ga briga za Srbiju, bitan je on“, tvrdi Dragomir Anđelković.