Kuća lordova: Spor napredak Balkana

To se ocenjuje u prvom Izveštaju Komiteta za međunarodne odnose Kuće lordova pri britanskom parlamentu.

Taj izveštaj o budućnosti Zapadnog Balkana za period 2017-2019 je objavljen danas..

U Izveštaju „Ujedinjeno Kraljevstvo i budućnost Zapadnog Balkana“ poimenično se pominju samo dva političara iz BiH, predsjedavajući Predsedništva BiH i predsednik HDZ-BiH Dragan Čović i predsednik BiH entiteta Republika Srpska i predsednik SNSD Milorad Dodik, prenosi BHRT.

Izveštaj se bavi uticajem Hrvatske i Srbije na dešavanja u regionu Zapadnog Balkana, s posebnim naglaskom na uticaj na Bosnu i Hercegovinu.

Ocenjuje se da je uticaj Hrvatske u BiH značajan i konstatuje da Hrvatska vodi politiku koja dopušta bilo kojem Hrvatu iz drugih zemalja da traže državljanstvo Hrvatske i na taj nacin, im otvara pristup zemljama Evropske unije.

U Izveštaju se citiraju ocene iz svedočenja generala Majka Rouza pred Komitetom za medunarodne odnose Kuće lordova, ali i delovi iz izveštaja visokog predstavnika u BiH Valentina Incka pred Savetom bezbednosti UN.

„General Majk Rouz kaže da, ukoliko entitet Republika Srpska izglasa nezavisnost od Bosne i Hercegovine, ‘mi ćemo završiti sa hrvatskim elementom koji će težiti da se spoji sa Hrvatskom i Evropa će morati da očuva malu, neizvodljivu muslimansku državu u sredini’, nešto što je, kako je opisao, kao ‘nezamislivo’.

U svom izveštaju UN iz 2017. godine, Incko se pozvao na hrvatske političare koji zagovaraju reorganizaciju zemlje po etničkim crtama, uključujući i stvaranje Hrvatske Republike Herceg-Bosne.

Navodi se da se pitanje samouprave bosanskih Hrvata pojavilo nekoliko puta od potpisivanja Dejtonskog sporazuma iz 1995. godine. Neki političari bosanskih Hrvata tražili su formiranje ‘trećeg entiteta’, gde bi Hrvati bili većina.

Dragan Čović, predsednik HDZ u BiH, tvrdio je da sadašnji sistem uredenja sa dva entiteta znači da su bosanski Hrvati lišeni temeljnih prava i podložni asimilaciji unutar Federacije.

Uticaj Srbije na BiH u Izveštaju lordova o Zapadnom Balkanu veže se i za personalne odnose izmedu predsednika Republike Srpskw Milorada Dodika i predsednika Srbije Aleksandra Vučića.

Ocenjuje se da je „Srbija na Balkanu, veoma posvećena jačanju regionalne saradnje.

Dopdaje se da Vlada Srbije želi da BiH bude jedinstvena, stabilna država i da ne postoji interes u podržavanju srpskih separatista u entitetu Republika Srpska.

Nema indikacija da su predsjednik Vučić i Dodik, predsednik entiteta Republika Srpska, bliski“, navodi se u Izveštaju.

Konstatuje se da stabilnost na Zapadnom Balkanu ne treba biti posmatrana pojedinačno po državama, već da mora biti sagledana na regionalnoj bazi zbog jakih prekograničnih veza.

Svaki pristup, kada je u pitanju Zapadni Balkan, mora biti regionalan, smatra nekadašnji visoki predstavnik u BiH, lord Pedi Ešdaun koji je takode svedočio pred Komitetom za medunarodne odnose Kuće lordova.

„Ako u Bosni krene po zlu, po zlu će krenuti i u ostatku Balkana“, rekao je Ešdaun, prenosi se u izveštaju.

Navodi se i to da su reakcije na provostepenu presudu generala bosanskih Srba Ratka Mladića za ratne zločine i samoubistvo generala bosanskih Hrvata Slobodana Praljka “primeri nastavka nasleda ratova iz ’90. godina.

„Naša oprezna procena je da je regija postigla spor napredak. Iako je neposredna opasnost od sveobuhvatnog sukoba daleka, nedostatak političkog napretka i duboki problemi nacionalizma, neuspeh u suočavanju s prošlošcu i endemska korupcija čine regiju sklonu nesigurnosti“, nvodi se u izveštaju.