Kučan: Nerealno je da Slovenija tokom predsedavanja EU bude uticajni faktor na Zapadnom Balkanu

On je u razgovoru za slovenačko „Delo“ rekao da mu se čini da slovenačka vlada ima ambiciju da da „svežu ideju“ za približavanje regiona Evropskoj uniji.

„Deluje atraktivno, ali je nerealno“, rekao je Kučan i dodao da se Slovenija godinama udaljava od tog regiona i diplomatski ga zanemaruje, pa je sada teško predstaviti se kao uticajni regionalni faktor.

„Posebno zato što zemlje uključene u region to ne prepoznaju“, rekao je Kučan a kao primer gde se Sloveniji priznaje uticaj naveo je samo Severnu Makedoniju, gde je slovenačka politika bila „prilično aktivna“, prenela je Hina.

Kučan koji je od 1992. do 2002. bio predsednik Slovenije i uticajan je i dalje u slovenačkoj politici, rekao je da ni Kosovo ne vidi Sloveniju kao faktor u regionu, pa se ona teško može staviti u ulogu nekoga ko razume te procese, nekoga ko ima rešenja, kad se godinama pretvarala da je ne zanima taj prostor.

Govoreći o problemu BiH, posle višenedeljnih polemikama koje je izazvao navodni „non pejper“ o prekrajanju granica na Balkanu i podeli BiH na etničkoj osnovi, Kučan je podsetio na situaciju pre desetak godina, kada je kao izaslanik tadašnjeg premijera Boruta Pahora na nekoliko stranica sastavio neku vrstu neformalnog dokumenta i predao ga tadašnjem predsedniku Evropskog saveta Hermanu Van Rompeju.

„Stekao sam utisak da ga ta analiza od deset stranica nije zanimala ili da je nije ni pročitao. Rekao mi je, pojednostavljeno rečeno, da je pažnja Evropske unije, sve dok nama rata, usmerena na Srbiju, da Srbiju treba što pre osposobiti i primiti u EU, kako bi ona kao regionalna sila na Balkanu preuzela odgovornost za pacifikaciju Balkana“, istakao je Kučan.

Dodao je da je Van Rompej upozorio da je opasno razgovarati o regionalnim silama na Balkanu jer je to dovelo do rata, te da analiza koju je Kučan tada dao na razmatranje sadrži „grube činjenice“ o situaciji u BiH, i to da ona nakon Dejtonskog sporazuma „propada“. Ne samo da ne funkcioniše nego da se raspada iznutra, naveo je Kučan i daodao da stanje ni sada nije bolje.

Ako se za 30 godina ništa ne dogodi i stvari ostanu na statusu kvo, to znači da se situacija pogoršava, a podele postaju sve veće, rekao je Kučan.

„Ako se ništa ne preduzme da se zaustavi unutrašnji raspad države, do raspada može doći spolja“, rekao je Kučan slovenačkom dnevniku, dodajući da je najglasniji zagovornik raspada BiH lider bosanskih Srba i predsedavajući Predsedništva BiH Milorad Dodik, ali da ni odnosi Bošnjaka i Hrvata u Federaciji BiH „nisu uzorni“.